.rs

Država je prihodovala 105 miliona evra od licenci za 4G u bivšem analognom TV opsegu, a uskoro se očekuje oko 1,5 milijarda od Telekoma

Devetnaestog novembra RATEL je održao javno nadmetanje za 4G (LTE) licence u opsegu 800 MHz. Učestvovala su sva tri mobilna operatera i za po dva opsega širine po 5 MHz za narednih 10 + 5 godina izdvojili su po 35 miliona evra. Ako se ovom prihodu doda i 21 milion evra od prodaje 4G licenci za opseg 1800 MHz, jer ovaj deo spektra nikako ne bi mogao da samostalno iznese LTE priču, ukupni prihodi države od prelaska na digitalno emitovanje TV signala iznose 156 miliona evra. Pri tome, kod prelaska na digitalno emitovanje TV signala država je uložila 30 miliona evra, uz 10 miliona donacija iz inostranstva, tako da je čista dobit od takozvane digitalne dividende čak 126 miliona evra. Stoga zaista nije bilo mnogo razloga da država onako prolongira digitalizaciju...

Kompletiranje 4G licenciranja omogućiće bolju pokrivenost u gradovima, signal će se bolje prostirati u zatvorenim objektima, a posebno će značiti u pokrivanju velikih ruralnih površina. Naravno, dodatne investicije u mrežu i nove usluge će pokrenuti i privredu.

Samo izdavanje dozvola uslediće u narednih trideset do pedeset dana, a operateri su u obavezi da počnu da pružaju uslugu u novom delu spektra najdalje za šest meseci. Sva su očekivanja da će se to desiti znatno ranije zbog veoma izražene konkurencije na našem tržištu.

Telekom Srbija

S obzirom na želju Vlade Srbije da se Telekom proda za što bolju cenu ne čudi to što se ceo proces ne odvija baš mnogo transparentno. Uostalom, to je bio i savet privatizacionog savetnika. Stoga, većina informacija je curela u javnost kroz neimenovane izvore u dva dnevna lista. Nakon poslednjih informacija koje su objavljene čak je i Premijer priznao da su pojedinci odavali informacije i da tek kada su shvatili da su organi gonjenja spremni da preduzmu zakonom definisane mere protiv njih, prestali sa odavanjem informacija.

Da podsetimo, šesnaesti novembar je bio dan kada su otvorene obavezujuće ponude. Tada smo zvanično saznali da ih ima šest, ali ne i ko su ponuđači niti iznose ponuda. Pre tog datuma jedina zvanična informacija je bila da su u ceo proces, kao naknadno zainteresovani, uskočili predstavnici Kineskog telekoma.

Procurele informacije u dnevnim novinama su nam nudile više informacija koje su uglavnom samo golicale maštu. Evo izvoda vesti koje su se mogle pročitati. Investicioni savetnik je sada Telekom procenio na manju vrednost nego 2010. godine kada je vrednost procenjena na 2,45 milijardi evra. Najviša ponuda je 1,2 milijarde evra od strane jednog fonda, a ruski teleoperater je spreman da podigne svoju ponudu. U igri za Telekom su pominjani Advent International Plc, Evropska banka za obnovu i razvoj, Mid Europa Partners LLP, Telekom Slovenje, Abu Dhabi Investment Authority, Colbeck Capital Management, ruski MTS i Novator partners. Američki Apolo fond je dao najveću ponudu od 1,2 milijarde evra. Nešto kasnije, Apolo se udružio sa Telekomom Slovenije, a još malo kasnije im se pridružio EBRD. Od početka se provlači priča da, zbog prevelikog investiranja i velikih gubitaka, Dojče telekom ne može direktno da učestvuje i da zapravo Apolo kupuje za račun Nemaca kojima će prodati Telekom nakon dve godine. Ova vest je demantovana sa druge strane. Ubrzo je prostrujala nova vest da je najbolju ponudu dao Colbek u iznosu od 1,47 milijardi evra, ali uz lošiji socijalni program. Prva sledeća ponuda iznosi 1,3 milijarde evra.

Takođe, naučili smo još nekoliko stvari. Prvo, da prodaja 58,11 odsto akcija zapravo prestavlja prodaju gotovo 73 odsto deonica, jer je Telekom Srbije vlasnik 20 odsto svojih deonica koju su ranije otkupljeni od OTE. Naučili smo da, iako je MMF bio jedan od zagovornika prodaje, on nikako ne želi da se Telekom proda po ceni koja nije odgovarajuća. Naučili smo da Telekom ne može da bude prodat na berzi, iako su neki ljudi iz berzanskog sveta baš taj način propagirali kao najbolji. Tim načinom prodaje Vlada ne bi mogla da obezbedi razvojnu budućnost Telekoma niti zadovoljavajući socijalni program. Naučili smo i da Telekom nije srebrnina i da se Premijer brine da bez prodaje Telekom neće moći da se izbori sa jakom konkurencijom na tržištu. Čitali smo i da će od Telekoma biti para i za nacionalni fudbalski stadion, ali i za bolnice. Čitali smo i da će svako ko ima jednu akciju Telekoma profitirati oko 40 evra. Saznali smo i da će otpremnina po godini staža iznositi hiljadu evra u prvoj godini, a u naredne dve 750 evra.

Oba reprezentativna sindikata su bila aktivna. Vrhunac aktivnosti je bio jedanaestog novembra (neradan dan) kada su predali peticiju Vladi i demonstrirali ispred zgrade Vlade. Prema različitim izvorima okupilo se između 2.300 i 10.000 ljudi. Čuli smo i da bi privatizacijom Telekoma, pored četiri hiljade otpuštenih radnika, čak sto hiljada ljudi dospelo u problem sa radnim mestom jer direktno rade u firmama naslonjenim na Telekom. Takođe, ako bi cena bila ispod 1,7 milijardi evra za kupovinu 78(!) odsto Telekoma, to bi značilo da je niža od ponude koja je nuđena u ranijem pokušaju privatizacije.

Ako ste imali živaca da sve ovo pročitate, verovatno vam nije mnogo toga baš jasno. Nije ni nama. Ostaje nam da u narednom periodu ispratimo do kraja ovaj proces privatizacije jer će on biti veoma važan za aktivnosti na tržištu telekomunikacija u Srbiji.

e-Srbija

Prema najavama iz Vlade elektronsko izdavanje građevinskih dozvola će početi prvog januara naredne godine kada je i planirano. Ujedno, Vlada upozorava lokalne samouprave da se ozbiljno pripreme za ovaj proces.

Država ozbiljno radi na uvođenju elektronskog poslovanja inspektora. Reč je o objedinjavanju informacionog sistema svih inspekcija i detaljna obuka inspektora da mogu da aktivno koriste podatke kako bi lakše locirali one koje treba kontrolisati, ali i one koji rade u skladu sa propisima i koje treba ređe kontrolisati. S obzirom na kompleksnost procesa, očekuje se da on zaživi tek 2018. godine.

Narodna banka Srbije pripremila je predlog nacrta zakona kojim bi se ograničile provizije koje trgovci plaćaju bankama prilikom svake transakcije platnim karticama. U Srbiji one iznose i do tri i po odsto, dok će od decembra u Evropskoj uniji biti ograničene na 0,2 do 0,3 procenta. Cilj je zaštita malih trgovaca za koje takve provizije predstavljaju veliki trošak. Nadamo se da će usvajanja ovog zakona biti podsticaj i za online plaćanja.

Od početka primene Zakona o platnim uslugama, 1. oktobra ove godine, NBS je izdala prve dve dozvole za pružanje platnih usluga privrednim društvima Tenfore Beograd i Eki Transfers, čime je počela da se širi mreža pružalaca platnih usluga u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2013. godini u Srbiji je 55,8 odsto domaćinstava posedovalo je internet priključak, dok je prosek u EU iznosio 68 odsto. Među korisnicima interneta u Srbiji, 25,3 odsto ima visoko i više obrazovanje, 62,7 odsto ima srednje obrazovanje, dok 12 odsto ima niže od srednjeg obrazovanja. U 2013. godini, 76,6 odsto zaposlenih je koristilo internet, naspram 49,1 odsto nezaposlenih i 20,5 odsto ostalih, među koje spadaju i penzioneri.

RATEL je saopštio da je do 30. septembra preneto ukupno 329.394 broja u mobilnoj telefoniji i 91.399 brojeva u fiksnim mrežama.

Telekom Srbija, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, pokrenuo je društveno odgovornu kampanju „Biraš kako komuniciraš”, u kojoj se korisnici mobilne telefonije savetuju na koji način da smanje izloženost elektromagnetnom zračenju (www.kakokomuniciras.rs).

Počev od 19. oktobra, nazivi .rs i .срб domena mogu da se registruju bez obaveznog navođenja JMBG-a registranta (korisnika domena), administrativnog ili tehničkog kontakta. To je rezultat izmena Opštih uslova o registraciji nacionalnih domena koja je realizovana na inicijativu i u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Postojeći JMBG-ovi ostaće u bazi, s tim što će korisnici moći da ih uklone. Korisnici koji to žele, imaće mogućnost da uz podatke o registraciji domena navedu i svoj JMBG, što može da bude od koristi za utvrđivanje identiteta, na primer, prilikom prenosa registracije domena na drugo lice.

Vikipedija, najveća onlajn enciklopedija, od novembra je dostupna besplatno putem mobilnog interneta svim korisnicima Telenora. Na taj način, više od tri miliona ljudi širom Srbije imaće potpuno besplatan pristup najvećoj onlajn bazi znanja putem svog mobilnog telefona.

Evropski parlament je izglasao konačno ukidanje roming tarifa u mobilnoj telefoniji u EU od 15. juna 2017. godine.

Dušan DINGARAC