Prošlo je više od petnaest godina otkako je poslednji izdanak SSI-jevog 5-Star General serijala krasio ekrane sobnih oficira, nakon čega je usledila dugotrajna suša na polju poteznih strategija sa „saćolikim” prikazom bojišta, sporadično ispresecana retkim predstavnicima žanra koji svojim kvalitetom nisu uspeli da izmaknu čeljustima zaborava. Izgleda da se u poslednje vreme stvari kreću u pravom smeru i nastupaju lepša vremena, jer nedugo nakon solidnog Panzer Corpsa i niza ekspanzija imamo priliku da svoje sate, nedelje, pa i mesece utrošimo na još jednu poteznu poslasticu. Kao što može da se nasluti iz naziva, igra je smeštena u manje-više nezanimljiv period u kome je fašista udario na fašistu, a one koji su prespavali časove istorije podsećamo da su u ranim jutarnjim satima 7. decembra 1941. godine snage japanske ratne mornarice izvršile prepad na američku bazu Perl Harbor (što je ujedno i početna misija japanske kampanje Pacifica), jer koštunički neobavešteni Amerikanci „nisu posedovali informacije” o kretnjama masovne japanske flote ka jednom od ključnih strateških ciljeva. Dobro poznati ishod ove operacije poslužio je kao povod za ulazak Amerike u Drugi svetski rat (činjenica je da su „ušli” mnogo ranije, ali u svojstvu snabdevača pojedinih članova Trojnog pakta), a opšta klanica u pacifičkom teatru WWII kulminirala je deponovanjem demokratskih paketića sa plutonijumskim slatkišima po civilima Hirošime i Nagasakija.

Order of Battle: Pacific je u pozitivnom smislu prava retro strategija, pa će svako ko se makar jednom susreo sa bilo kojim Panzer General derivatom biti na poznatom terenu. Nakon uspešnog varenja tutorijala koji oduzme čitavo popodne dolazi red na američku ili japansku kampanju, a kad se i njih zasitite tu su dodatni scenariji i funkcionalni editor. Izbor između pet različitih nivoa težine zadovoljiće svačije sposobnosti. Za uspešan završetak svakog individualnog scenarija potrebno je ispunjavanje primarnih zadataka koji se razlikuju od misije do misije, dok sekundarni ciljevi utiču na raspoloživost dodatnih finansijsko-tehničkih resursa u scenarijima koji slede. Ključna stvar koja Pacific razlikuje od većine sličnih igara je koncept linije snabdevanja: naime, bojna efikasnost i pokretljivost svake jedinice zavisi od njene udaljenosti od vojne baze ili naselja i specijalnih vrsta brodova koji moraju da ostanu u neposrednoj blizini obale u slučaju iskrcavanja na ostrvo. Ukoliko neprijatelj prekine liniju snabdevanja, odsečene snage ubrzo postaju neupotrebljive i predstavljaju lak plen. Uzevši navedeno u obzir, jasno je da blickrig i „ne okreći se, sine” varijante gaženja svega pred sobom nisu adekvatne za svaku situaciju, pogotovo ne u arhipelagu i tokom prelaska sa ostrva na ostrvo, već je neophodno obratiti pažnju na odbranu prethodno osvojenih punktova od padobranskih i diverzantskih vodova.

Igra se diči arsenalom od preko pet stotina različitih jedinica, s tim što veći deo otpada na brojne pod-varijante. Pored svih mogućih tipova prašinara (od motorizovanih do običnih guštera), oklopne mehanizacije i artiljerije, postoji i sijaset pomorskih i vazduhoplovnih jedinica, u skladu sa geografskim područjem na kome se odigravao ovaj deo rata. Na raspolaganju su patrolni čamci, krstarice, razarači, nosači aviona, podvodne mine, podmornice, lovci, strateški bombarderi... Upotrebljivost podmornica je izrazito ograničena jer se kreću sporo (još sporije na površini, u slučaju da trenutak zahteva upotrebu topova na palubi) i igraču izraste kapetanska brada tokom čekanja na dopunu nakon svakog ispaljenog torpeda, mada umeju da budu nezgodne u većim grupama, a i njihovo prisustvo se otkriva sonarom kojim nisu opremljene sve jedinice. Jedinice za artiljerijsku podršku mogu baražnom paljbom da gađaju polja na mapi na kojima nije odmah očigledno prisustvo neprijateljskih snaga, što je veoma korisno kao preventivni udar na gradove pre slanja glavnog kontigenta u situacijama kada su izviđačke jedinice nedostupne usled angažmana na drugom delu mape. Direktan prelazak reka zaobilaženjem mostova rezultuje drastičnim smanjenjem pokretljivosti, uz napomenu da inženjerija, komandosi i srodne jedinice imaju sposobnost uništavanja mostova. Naravno, uspešno ratovanje podrazumeva pravilnu koordinaciju svih rodova vojske. Slično vojskovođi iz Civilization serijala, na pojedinačne jedinice mogu da se nakaleme komandanti koji daju različite bonuse kako svojoj matičnoj, tako i jedinicama u neposrednoj blizini. Nakon završetka kampanjskih scenarija otvara se izbor između dve specijalizacije koje na raspolaganje stavljaju nove jedinice (nuklearni bombarderi, mmm) ili postojećim daju jedinstvene sposobnosti.

Pošto znamo čiji je klon, Pacific se drži klasičnog grafičkog prikaza (uz minornu razliku u vidu ograničene mogućnosti zumiranja) koji jeste funkcionalan, ali je nivo prezentacije ipak mogao da bude za nijansu viši. S druge strane, ovakav arhaični pristup doveo je do očekivano skromnih hardverskih zahteva. Zvučna podloga se sastoji od uobičajenih milozvučnih efekata pucnjave, eksplozija i poniranja zapaljenih aviona, dok je teško uočiti razlike između muzičkih tema čija repetitivnost negativno utiče na moral i borbenu gotovost. Na sreću, bagovi su prisutni u minimalnim količinama, a jedini koji ume propisno da iritira je povremeni odlazak vazduhoplovnih jedinica na polje suprotno onom na koje igrač klikne („pijani” piloti i tako to). Iako Order of Battle: Pacific ne donosi ništa radikalno novo, igrajući na proverenu kartu predstavlja izvor sasvim solidne i dugotrajne zabave jer pojedini megalomanski scenariji traju i po pedeset poteza, a multiplayer u vidu PBEM++ i klasičnog hotseat moda dodatno produžuje njen rok trajanja.

Jan ČMELIK