Pametni roditelji pametne dece, mnogo godina ubeđeni da samo Minecraft transcendira granicu između igre i trenažera kreativnosti i inteligencije, sada imaju alatku koja daje +10 na sve stečene bonuse umnih karakteristika i omogućava mašti i mislima da probiju atmosferu i slete na drugo nebesko telo.

Kerbal Space Program je jedinstvena i apsolutno predivna igra o kojoj smo pre tri godine pisali na potpuno pogrešan način. Ultrarana alfa verzija umesto da ode u rubriku „Prvi utisci” dobila je opis u „Test play” i ocenu od 65. Nadležni urednik i autor su, u skladu s uobičajenom procedurom, streljani, ali šteta je načinjena... Trideset četiri meseca kasnije, puna verzija KSP dobija svoj drugi osvrt u SK, ali ponovo ne na način koji zaslužuje – status igre meseca oteo joj je treći Witcher. Dugo smo razmišljali šta da radimo i na posletku se prepustili mainstream struji, ne želeći da budemo optuženi za elitistički ultra-PC fanboy hipsteraj: Geralta ipak čeka i nada mu se više ljudi, a dobar deo njih nosi vile i baklje koje se lako daju upotrebiti na redakciji punoj zapaljivog nameštaja i debelih ljudi koji dobro gore.

Šta je Kerbal Space Program i zašto je tako fantastičan? U pitanju je složeni, inteligentni i s vizuelne strane karikirani simulator konstrukcionih i logističkih aspekata svemirskog programa. Karikiranost igre leži u tome što umesto Amerikanaca i Rusa iz perioda hladnog rata u nebesa i beyond vodimo male zelene Kerbale, aliene do balčaka rešene da polome okove gravitacije i zaplove van granica matične planete Kerbin.

Ako zanemarimo zelene glavonje sa smešnim imenima, videćemo da je ostatak igre veoma ozbiljan. Konstruisanje raketa-nosača, svemirskih brodova i stanica korišćenjem nekoliko stotina delova, uz vođenje računa o statičkim i dinamičkim osobinama tako sklepanih vozila, balansira na finoj granici između nauke i zabave. Njihovo lansiranje u orbitu, letno stabilisanje i manevrisanje dok napeto čekate da probiju granicu atmosfere i stiskanje palčeva zbog dobre izlazne trajektorije najbolji su momenti koje možete imati kao PC igrač koji ceni plodove svog umnog znojenja. Kerbal Space Program je omiljena igra vanzemaljca Ilona Maska, genijalnog gazde kompanije SpaceX, što je preporuka koja hvalospeve iz ovog teksta čini potpuno nepotrebnim.

Osnova i srž igre jeste sklapanje brodova u pseudo-Lego maniru. Da bi brod poneo posadu, mora da ima komandni modul; da bi raketa-nosač mogla da poleti, potrebni su joj motor i rezervoar; da biste teškoj raketi pomogli da probije atmosferu, pored motora na tečno gorivo dodaćete joj boostere na čvrsto gorivo; da biste obezbedili optimalan uzgon rakete, isparcelisaćete je na stepene koji se odbacuju kada postanu beskorisni (prazni rezervoari i boosteri); da raketa ne bi uletela u nekontrolisani kovit pri poletanju, postavićete joj manevarska krilca na strateškim mestima... Ovih nekoliko primera predstavljaju blagi početak vaših slatkih konstruktorskih muka. Broj faktora o kojima morate da vodite računa upravo srazmerno raste s povećanjem broja komponenti i usložnjavanjem svemirskih letelica. U prvih nekoliko sati igre bićete presrećni kad napravite prostu trostepenu raketu koja je dostigla escape velocity i uputila se u bespuća dubokog svemira. Put od „pašnjaka do naučenjaka”, što bi rekao Mihajlo Pupin, krunisaćete mnogo desetina sati kasnije, kad megasloženi, multistepeni brod dovedete u orbitu Meseca (Muna, kako ga zovu Kerbali), obavite sletanje i uspešno vratite posadu na Kerbin. Ali, zašto da dozvolite da Mesec bude granica, kad je sistem prepun planeta koje takođe vape za osvajanjem, za šta će vam trebati orbitalna stanica iz koje ćete lansirati plovila na ekstremno dugačke puteve. Igra je fantastična zato što svaka probijena granica otvara neki novi horizont koji valja dostići, neki novi vrh na koji se mora popeti ili umreti pokušavajući, a sve to kroz mešavinu koja sa jednakom dozom naklonosti kombinuje humor sa naukom i željom za širenjem vidika.

Kerbal Space Program ima tri osnovna igračka moda – sandbox, science i career. Svaki je progresivno zaguljeniji – sandbox vam daje sve mogućnosti bez negativnih posledica loših odluka i nesrećnih sletanja; science mod zahteva kompletiranje naučnih mini-questova radi otključavanja složenijih komponenti svemirskih letelica, dok career mod na to sve kalemi i ekonomski momenat, to jest u lansirnu jednačinu uvodi komercijalne ugovore koji plaćaju troškove eksperimentisanja i lansiranja. Pre upuštanja u bilo koji način igranja moraćete da prođete kompleksne tutorijal misije, koje ćete ponavljati dok vam osnovni koncepti igre ne uđu u prste. Ovo je igra koja sem kreativnosti i umešnosti nagrađuje i istrajnost i posvećenost. „Budale ne putuju svemirom”, kaže Hrvoje Prćić, legendarni urednik magazina „Sirius”, „već samo oni koji znaju šta rade.”

Ne postoji jasan kriterijum po kojem igra prestaje da bude igra, a postaje kulturni fenomen, ali sudeći po angažmanu fanovske baze, Kerbal Space Program je na dobrom putu da kod malog procenta najpametnijih zameni Minecraft na pijedestalu inteligentne zabave kroz koju se uče principi aero i termodinamike. Broj modova koji postoje za igru prosto je abnormalan i zahteva poseban detaljni osvrt. Malo iritira što igra (za sada) ne podržava Steam Workshop, već modove morate da instalirate ručno, ali to je nekako u skladu sa „sâm svoj majstor” karakterom kompletnog iskustva.

Kerbal Space Program je pobednik. Budite i vi pobednik i pobednički kupite igru koja će vam postati doživotna izraslina na hardu ili SSD-u.

Miodrag KUZMANOVIĆ