Ako ste raspoloženi za zabavnu co-op platformsku zanimaciju, epileptično šarene efekte i šljašteću grafiku, sa simpatičnim protagonistima i nezanemarljivim nivoom izazova, Shiftlings je prava stvar za vas. Iako se igra može igrati i u solo varijanti (pri čemu će vam u pojedinim trenucima trebati refleksi vozača Formule 1), cela stvar je pre svega zamišljena da se gustira u društvu voljene osobe/druga/drugarice/deteta, pod uslovom da se naoružate strpljenjem za izgledne partnerove greške tokom igranja (naravno, isto važi i u obrnutom smeru).

Radnja igre smeštena je u luckasti univerzum kojim caruje kompanija za izradu osvežavajućeg gaziranog napitka, koja je i sponzor TV-korporacije čiji će (nesimpatični) voditelj objašnjavati elemente zapleta i najavljivati nove izazove za igrača. Junaci igre su dvojica bleskastih svemirskih domara, koji će, nakon nepažljivog konzumiranja energetskog napitka sa početka priče, zapatiti specifičnu „bolest” koja će od tog trenutka postati okosnica igranja. Elem, usled gaziranih svojstava samog pića, jedan od malenih ejlijena će u svakom trenutku biti ogroman i naduven kao balon, dok će drugi ostati u svom normalnom stanju. Caka je u tome što su njihovi skafanderi povezani rastegljivim crevom, što omogućava šaltanje „naduvenosti” između njih dvojice (tako da u svakom trenutku zapravo vodite Asteriks i Obeliks dvojac, sa mogućnošću obostrane transformacije između njih).

Ovo na samim nivoima, koji su rasuti na po pet planeta i deset inicijalnih mapa, podrazumeva pravovremeno „svičovanje” između dvojice baksuznih tupana kako biste prešli sve zadane prepreke i dočepali se izlaza. Očekivano, svako od dva stanja donosi određene prednosti i nedostatke, koje je potrebno pravovremeno i efektno uposliti, sa stepenom izazova koji progresivno raste i postaje sve zaguljeniji (naročito kada u igru budu ubačeni i drugi elementi koje je potrebno uzeti u obzir). Maleni vanzemaljac ima mogućnost skakanja na platforme, može da aktivira poluge i tastere, odnosno da se zavuče u manje prolaze. Dembel, sa druge strane, aktivira veće tastere po podovima, može jednostavno da vuče svog malenog kompanjona, odnosno da služi kao neka vrsta sidra kada partner padne sa neke od viših ivica. Osim ovoga, glavna akcija dinamičnog dueta biće naskakivanje mališana na svog predimenzionisanog prijatelja, pri čemu se ovaj tada ponaša kao trampolina i odbija ga onoliko koliko to dužina creva dozvoljava. Ovo ćete koristiti za dosezanje obližnjih platformi koje inače nisu dostižne, uz ograničenje da manji vanzemaljac mora na kompanjona da skoči sa bilo kakve uzvišenije površine.

U početnim fazama igranja, potrebno je samo provaliti gde kog vanzemaljca i u kom obliku treba iskoristiti, bez previše opasnosti od zaglavljivanja ili stradanja padom u neki od hazardnih elemenata scene. Kasnije se sve ovo, očekivano, usložnjava, opasnosti vrebaju na svakom ćošku, pomične platforme koje se tesno mimoilaze mogu da prekinu pupčanu vezu između dvojice junaka (ukoliko ih tako pozicionirate), a posebna priča su momenti sa velikim pokretnim platformama i podovima koje ćete frenetično juriti, savlađujući gomile dinamičnih prepreka. Ovi momenti predstavljaju i glavni generator kako sjajne zabave tako i frustracija, ukoliko se partneri/solo igrač neizbežno spetljaju tokom serije akcija koje zahtevaju pravovremeno tempiranje i dobre reflekse. Najveća, i ne baš zanemarljiva, zamerka igri tiče se upravo jednog elementa neraskidivo povezanih sa svim pomenutim, a koji je morao da funkcioniše besprekorno. U pitanju je odziv tastera za skok kod manjeg vanzemaljca koji kasni delić sekunde, dovoljan da se sroljate sa ivice platforme umesto da skočite tamo gde ste naumili (pa je skok preporučljivo aktivirati malo pre same ivice).

Sve ostalo funkcioniše bez većih problema, pre svega zahvaljujući jednostavnim i malobrojnim kontrolama, bez previše složenih slojeva gameplaya jer ćete se ionako često rvati sa kompanjonom, vući na svoju stranu i lupati glavu na koji način preći određeni izazov. Nivoi su prošarani checkpointima (u skladu sa njihovom veličinom), posebno je potrebno pomučiti se kako biste pokupili sve bonuse – flašice vašeg novog neomiljenog pića. Sporadični novi momenti u igranju nisu dozirani na brzinu, tako da možete na vreme da se naviknete na njih (tehno kutije sa kojih možete da skačete na debelog vanzemaljca ili aktivirate pressure prekidače, energetski mlazovi koji vas usmeravaju na određene strane i slično).

Grafika je spektakularno koloritna i blještava, sa kompleksnim i monumentalnim elementima u pozadini, kao i detaljno odrađenim elementima nivoa u prednjem planu. Bez obzira na obilje detalja koji zrače sa ekrana, lako je pratiti šta se dešava u svakom trenutku, ko se gde nalazi ili zbog čega ste upravo obojica završili dezintegrisani na dnu ambisa – jer je neko loše proračunao i šiftovao se u debeljucu koji je sa sobom povukao i mališana na kraju pupčane vrpce. Zvučni efekti su u očekivanom crtanofilmovskom fazonu, dok preko svega gruva simpatična, ali napadna muzikica koja se da lako utišati. Jedina zamerka u prezentaciono-narativnom smislu je pomenuti voditelj koji je izveden kao očekivani medijski ljigavac, ali na nezanimljiv i naporan način, što takođe važi i za gomilu raznolikih „duhovitih” komentara tokom igranja (sa gotovo neizdrživim overloadom kojekakvih dosetki, punova i referenci na kulturu naučne fantastike).

Aleksandar DINIĆ