Ako je kopiranje najiskrenija forma laskanja, za War Thunder (Gaijin Entertainment) može da se kaže da ima nezdravu, gotovo stalkersku opsesiju igrom World of Warplanes. Naravno, razlozi za dahtanje na uvo u javnom prevozu i kopiranje mehanike i sistema Wargammingove multiplayer avio-pucačine nisu estetski, već ekonomski, a činjenica da je War Thunder objektivno bolji od World of Warplanes ne znači da njegovi autori nisu imitatori i lopužice. Gledano s igračke strane, nemilosrdna konkurencija između dva free2play giganta može da ima samo pozitivne posledice na kvalitet naslova iz obe kuće.

Rasprava o pozajmici, krađi i evoluciji ukradenog dobija novo poglavlje pojavom War Thunder: Ground Forces, Gaijinovog tenkovskog ekvivalenta ultrapopularnog Sveta tenkova. Sedamdeset miliona registrovanih World of Tanks naloga (uz nešto manji broj aktivnih igrača) jeste pita čijem se mirisu teško odoleva, stoga je War Thunder dobio sopstvenu tenkovsku „ekstenziju”, ponovo namenjenu direktnom takmičenju sa World of XYZ naslovima.

Igre koje ovde sučeljavamo su free2play multiplayer pucačine sa WWII (+/- koja godina kod nekoliko modela) tenkovima i drugim vozilima u glavnoj ulozi. Koje su fundamentalne razlike između kopije (War Thunder: Ground Forces) i originala (World of Tanks)? Prva i osnovna tiče se same suštine borbene mehanike: tenkovi Ground Forcesa nemaju hit-poene, već je svaki pogodak ili penetracija ili odbitak. Ako protivnička granata probije oklop, oštetiće ili uništiti sistem u delu tenka u koji je prodrla, a smrt tenka i posade najčešće nastupa usled paljenja i eksplozije municije. Neki pogoci mogu da ošamute posadu i privremeno je izbace iz stroja, što u potpunosti obustavlja aktivnost na toj borbenoj poziciji (npr. onesvešćeni nišandžija znači da tenk privremeno ne može da otvori vatru). Većina oštećenja može biti popravljena na licu mesta, a od veštine posade zavisi koliko će operacija trajati: potpuno zelenoj posadi, na primer, nekad će trebati preko deset minuta (!) da popravi gusenice i transmisiju, tokom kojih će tenk biti savršeno stacionarna meta za iživljavanje protivnika, osuđen da ga izbuše u prvih 30 sekundi.

Osim veštine posade, na to vreme utiče i mod u kojem igrate. Kao i osnovni War Thunder, i Ground Forces podržava „arcade”, „realistic” i „simulation” modove bitaka, što je druga osnovna razlika u odnosu na World of Tanks. U arkadnom modu imate neograničen broj života, kretanje i nišanjenje (a pogotovo stabilizacija nišana nakon naglog kočenja) drastično su pojednostavljeni. Ovaj mod je, gle čuda, ubedljivo najpopularniji, sudeći po vremenima čekanja na partiju. Realistični mod uteže restrikcije vezane za nišanjenje i kretanje i u njemu imate samo jedan život, a simulacija odlazi korak dalje i eliminiše pogled iz perspektive trećeg lica i pomagala vezana za identifikaciju protivnika s distance i daljinu do njega. Queue za ovaj mod je, pogađate, najduži.

Treća ključna razlika leži u sferi integracije s avionskim segmentom War Thundera, koja postoji i u izvesnoj meri funkcioniše već u beta verziji Ground Forcesa. Ideja kombinacije aviona i tenkova u okviru jednog bojišta na kojem svaka klasa ima svoju organsku ulogu je sjajna: na ovom polju će se kvalitativni jaz između WT-a i World of Tanksa sve više produbljivati kako vreme bude prolazilo, a sistem integracije i prožimanja bude peglan.

Četvrta fundamentalna razlika, usko vezana za integraciju avijacije, tenkova i lovaca na tenkove, jeste odsustvo artiljerije velikog kalibra: u igri postoje samo protivavionski topovi namenjeni obaranju aviona, sposobni da oštete i unište tenk direktnom vatrom. Omraženih (ili voljenih) topova sposobnih da jednim pogotkom unište tenk s drugog kraja mape lobovanom granatom ovde nema. Za neke igrače ovo će biti presudan faktor jer koncept artiljerije u World of Tanks od samog početka polarizuje igračku bazu: jedni ga hvale, drugi ga iskonski mrze, a svi ga tolerišu jer alternative nema. Well, sada je ima...

War Thunder: Ground Forces radi na istom engineu kao i matični avio-šuter, donedavno daleko boljem od onog koji pokreće World of Tanks/Airplanes. Patch 9.0 za WoT doneo je novi talas vizuelne svežine u popularne tenkiće (eksplozija municije koja odvaljuje kupolu, mmmmm), tako da sa čisto vizuelne strane odnos kvaliteta predstavlja mrtvu trku. War Thunder ima detaljniju vegetaciju, ali igra nije dovoljno dobro optimizovana, zapravo njen engine nije zamišljen i od nule projektovan za perspektivu igranja sa zemlje. Pri visokim rezolucijama i na najvišem nivou detalja očekujte povremena seckanja i druge anomalije koje odavno nisu deo World of Tanksa.

OK, šta je, dakle, bottom line? Koja igra je bolja, WT: Ground Forces ili World of Tanks? Odgovor na ovo pitanje je krajnje individualan, pogotovo što je WT: GF još uvek u beti. Moje simpatije u izvesnoj meri pretežu na stranu WoT-a. World of Tanks je jednostavno zabavniji: od njegove bete nisam mogao da se odvojim mesecima, dok sam WT igrao desetak sati, bez snažne želje za povratkom. WT: Ground Forces je hrabriji u eksperimentisanju i donosi sjajne nove ideje, ali Wargammingovi tenkići su meni grešnom zabavniji, što je verovatno stvar navike ili faktora koji se ne mogu lako artikulisati.

Miodrag KUZMANOVIĆ