Neki od nas koji su odavno prebacili tri banke sa setom se sećaju vremena kada su igre tematski bile mnogo raznovrsnije. U doba osmobitnih računara, razvojni „timovi” koji su se uglavnom sastojali od jednog do dvoje ljudi, prosto su se utrkivali ko će da smisli što luđu ideju za igru, te smo imali prilike da se uživimo u uloge đubretara, barmena, farmera... Bilo je potrebno da pošteno zagazimo u 21. vek i da nam se svima kolektivno smuči milionita iteracija Kantera, pa da se neko seti i napravi simulaciju jarca. Nije baš najjasnije kako je udarenim Šveđanima iz Coffee Stain Studiosa palo na pamet da od običnog tech demoa nastalog u trenucima dokolice stvore pravu pravcatu igru. Ipak, nakon dve nedelje predanog rada (i nekoliko kilograma loših opijata, sudeći po svemu što može da se vidi u igri) njihov ljubimac pušten je iz softverskog obora direktno na naše ekrane i za sobom je ostavio trag u vidu amorfnih gomilica sumnjive prirode.

Jaroslav je živeo mirnim i idiličnim životom prigradskog jarca, sedeo pod drvetom i mirisao cveće – ukratko, gledao je svoja jareća posla. Njegov duševni mir i karmički balans polako su počeli da narušavaju dođoši iz najgorih slojeva društva – šabani koji organizuju reli trke na komšijskoj njivi, vikendaši koji su odlučili da s ostatkom populacije podele sadržaj najnovijeg nosača zvuka omiljene im kafanske kreštalice, zatim nedefinisane grupe demonstranata i stranački aktivisti što bude pošten svet nedeljom u podne. Jaroslav nije posmatrao situaciju skrštenih papaka, te je u stilu Postal Dudea rešio da gorepomenutima na balkanski način saopšti šta misli o ženskim članovima njihovih familija.

Ako ste očekivali pravu simulaciju jarećeg života, s pašom trave i pravljenjem sedam jarića, prevarili ste se – bićete uvučeni u vrtlog haosa i bezumlja gde vam je cilj da napravite što veću štetu na što uvrnutiji način. Skoro sve što može da vam padne na pamet je tu – gaženje prolaznika na mrtvo ime i prinošenje ljudskih žrtava na pentagramu u šumarku skrivenom (đavolskog je jarca dom); lansiranje samog sebe nebu pod oblake raketom za vatromet; tuča s ostalim jarcima u Mortal Kombat stilu (jer bez jarca nema udarca)... Zapravo, ako vam je bilo šta od nabrojanog palo na pamet, iskreno se brinemo za vaše zdravlje. Eventualno bismo vam oprostili prebijanje razvojnog tima u njihovom virtuelnom studiju smeštenom unutar same igre, jer smo i mi to sa slašću uradili. Iznova i iznova.

Kako Jaroslav nije običan jarac, sposoban je da skače i po nekoliko metara u vis, da se pentra uz merdevine i čak jezikom vuče predmete (i ljude) koji su nekoliko puta teži od njega. Naravno, postoji i taster za meketanje koji ne služi ničemu, ali je kao stvoren za desetak sekundi infantilne zabave. Za razbijanje monotonije tu su mlazni ranac i bacač loptica za bejzbol, kao i mini-igra Flappy Goat (jer original nije bio dovoljno iritantan).

Tehnički aspekt igre nit’ smrdi, nit’ miriše. Na jednoj strani je Unreal engine koji za divno čudo izgleda lepše nego u većini izvikanih igara, a na drugoj preterivanje sa ragdoll efektima koji čine da pokreti izgledaju groteskno, pa nema govora o realnoj simulaciji fizike (pre će biti da se radi o hemiji i pomenutim opijatima). Jarac kao da pati od krize identiteta jer se ponaša kao ovan, pa je prilično inertan i teško se kreće. Igra je krcata bagovima zbog kojih će se siroti Jaroslav često naći zaglavljen u terenu; autori igre poveli su se svetlim primerom Microsofta i lakonski odgovorili da „nije bag, nego feature”, a onda su krišom ubacili komandu za respawn.

Pošto je prostor za jarcanje ograničen na jednu raskrsnicu i nekoliko objekata, igra traje kraće nego download i instalacija zajedno – sve što ima da ponudi izgustiraćete već nakon pola sata bez želje da joj se ponovo vratite, a sve to po ceni od deset dolara. Za iste pare i garantovano bolju zabavu, lično ću pola sata da skačem po nameštaju, lomim tanjire i vučem jezik po vama i vašim ukućanima (obratiti se redakciji za broj računa). Ne sumnjamo da će Goat Simulator imati publiku u pridošlicama iz provincije koje se kidaju od smeha na gluposti kao što je Neighbours from Hell i misle da su Prijatelji vrhunac TV humora. U svakom slučaju, igra dobija poene zbog ideje, a jedva čekamo simulacije ovce, svinje, političara i ostale stoke. Za Coffee Stain Studios – (četrdeset) dva naramka.

Jan ČMELIK