Canon PowerShot SX170 IS i SX510 HS

Brži tempo izbacivanja novih proizvoda na tržište kao nuspojavu ima da nova igračka koju ste kupili početkom godine do kraja iste već dobija svoju zamenu. Sa pozitivne strane verovatnoća da ćete za istu svotu novaca sa novim modelom dobiti više veoma je dobra, a opet može da se desi da promena oznake donosi samo minimalna poboljšanja, ako i toliko. Da li nas je i čime Canon obradovao sa novim modelima Powershot foto-aparata iz SX serije?

PowerShot SX170 IS opremljen je CCD senzorom veličine 1/2,3 inča, maksimalne rezolucije 16 MPx (4608 x 3456 Px) i sa objektivom raspona 5–80 mm (ekvivalentno 28–448 mm u 35 mm formatu), otvorom blende f3,5–5,9 i stabilizacijom slike. Optički zum od 16x softverski je proširiv do 32x, ali se tada kvalitet fotografije znatno umanjuje i stabilizacija ne radi kako treba čak ni u gotovo idealnim uslovima sa dovoljno svetla. Za sve kalkulacije zadužen je DIGIC 4 procesor, koji se dobro bori da održi detalje do ISO400, nakon čega softverski algoritam za uklanjanje šuma intenzivno interveniše i vidi se gubitak detalja. Video je moguće snimiti u HD rezoluciji (720p) sa 30, odnosno 25 frejmova u sekundi, a rezultujući klip je zadovoljavajućeg kvaliteta, sa nešto više šuma ako nema dovoljno svetla u prostoriji. Upotreba zuma je omogućena tokom snimanja i skoro je nečujna, ali auto-fokus koji inače veoma dobro radi, pri korišćenju zuma zna da se zbuni i onda mu treba vremena da fokusira. S te strane, sve je identično modelu SX160 IS, većina promena je zapravo kozmetičke prirode. Ogledaju se u nešto kvalitetnoj izradi tela, većem rukohvatu koji nužno neće odgovarati svima i blagoj promeni rasporeda tastera. Njihov broj i funkcija su ostali identični. Na poleđini se nalazi isti displej dijagonale tri inča i rezolucije 230.000 piksela, koji veoma pristojno prikazuje rezultate koje ste sačuvali na SD(HC) kartici. Najveću izmenu doživela je napajačka jedinica koja se više ne napaja preko AA baterija, već preko NB-6LH baterije, rezultujući manjom masom celokupnog aparata i osetno većom autonomijom nego kod prethodnika. To je promena koju veoma pozdravljamo.

S druge strane, SX500 IS podvrgnut je ozbiljnijem zahvatu transplantacije srca, a kod plastičnog hirurga je svratio samo na zatezanje kože, nije bilo boob-joba. Umesto 16 MPx CCD senzora, sada u unutrašnjosti SX510 HS „kuca” 12,1 MPx 1,2/3” CMOS senzor, što predstavlja znatno unapređenje, jer su otpornost na šum i dinamički opseg fotografija sada bolji. Osetljivost senzora je sada veća i ide u rasponu ISO80-3200 (kod prethodnika ISO100-1600), upotrebljiva do ISO800, čak i malo preko sa istim DIGIC4 procesorom. S većim vrednostima gube se detalji, zbog redukcije šuma, ali posle ISO1600 softver postaje agresivan, pa čak i boje gube na kvalitetu. Moramo pohvaliti SX510HS i njegov algoritam za balans bele, pošto se veoma dobro snalazio u uslovima kada se koristilo veštačko osvetljenje, mada je u sumrak znao da napravi hladnije (više plave) fotografije nego što je zaista bilo. S obzirom na to da je reč o naprednijem aparatu, postoji mogućnost manuelnog podešavanja WB-a, pa je taj problem moguće anulirati.

Optika i prateći elementi su ostali isti, oprobani i provereni. Objektiv je raspona 4,3-129 mm (ekvivalentno 24-720 mm u 35 mm formatu, 30x optički zum) s otvorom blende f3,4-5,8 i stabilizacijom slike. Zum je softverski proširiv do 60x, ali se kvalitet fotografije znatno umanjuje i stabilizaciji je veoma teško da kompenzuje pomeranje, čak i u uslovima sa dovoljno svetla. Zadržan je i Zoom Framing Assist taster. Veoma korisna funkcija kada je potrebno zumirati udaljeni subjekat u odnosu na celokupnu scenu. Dodat je wireless modul kako bi deljenje fotografija, direktno na socijalne mreže, kompjuter ili štampač bilo olakšano, a sve po istoj ceni kao i modela na zalasku karijere. Video je sada moguće snimati u fHD rezoluciji pri 24 fps, odnosno 720p sa 30 fps, a i sam kvalitet je sada nešto viši, što se i očekivalo od novog senzora. Korišćenje zuma u toku snimanja je ostalo skoro nečujno, a nije bilo ni promena na AF sistemu koji radi dovoljno brzo, kao i kompenzacija ekspozicije koja je nešto sporija, ali odlično meri količinu svetlosti u sceni.

S kozmetičke strane unapređenja su mala, ali kao da su nas iz Canona čuli, pa je grip blago redizajniran (više zaobljen) i u većoj meri prekriven teksturom koja daje veći osećaj sigurnosti pri držanju aparata.

Softver kod oba aparata se nije mnogo izmenio, naročito kod SX170 IS gde nismo primetili nikakve razlike, dok je SX510 HS dobio neke nove opcije, u skladu s novim WiFi modulom. Dodat je Movie Digest režim (koji se može odabrati preko kontrolnog točkića, pored M, Av, Tv, P, Live, Auto, Scene, Creative Filters, Discreet i Movie) čija je funkcija da pri snimanju svake fotografije paralelno napravi kratak video-zapis. Ti fajlovi se onda pamte i na kraju dana spajaju u jedan video-klip. Interesantna opcija. Osim toga, sve druge opcije su ostale na svojim mestima.

Da li su oba Canona opravdala svoje novo ime? Definitivno jesu, jer nije reč o starom proizvodu koji je samo „zamazan” i dato mu drugo ime. To pozdravljamo, jer potrošači zaista dobijaju skoro nov proizvod kada je reč o SX510 HS. Sa SX170 IS je priča malo drugačija, ali iako nije u potpunosti unapređen, dobio je upgrade koji ga je izvukao iz kamenog doba.

Vojislav VUJANIĆ