Vikipedija na dlanu

Vreme multimedijalnih enciklopedija uskladištenih na optičkom medijumu davno je za nama. Širokopojasni internet glavni je krivac zašto podatke „jurimo” online umesto da browsujemo lokalno snimljeni sadržaj. Iako ovakva postavka stvari ima sijaset prednosti (štedi se prostor na disku, uvek je pri ruci najsvežiji sadržaj...), postavlja se pitanje šta da rade oni koji imaju ograničen protok podataka ili uopšte, zbog lokacije i infrastrukture, nemaju pristup internetu? Istina je da mogu koristiti obične papirne enciklopedije i stare verzije digitalnih izdanja, ali to nije ono što smo imali na umu. Šta kažete za offline ediciju najpopularnije slobodne baze znanja – Vikipedije, i to u varijanti gde sami birate sadržaj koji ćete preuzeti i nositi sa sobom?

Zahvaljujući projektu Kiwix tako nešto je moguće potpuno besplatno. U pitanju je portabilan program koji je zapravo univerzalni HTML čitač (može da se koristi i u druge svrhe, dokle god je materijal u formatu ZIM), prilagođen listanju Wiki sadržaja. Sigurno se pitate na koji način se materijal preuzima, pošto je nemoguće da u 35 MB teškoj instalacionoj arhivi postoji i Wiki baza. Odgovor je jednostavan – download se obavlja direktno iz programa, a izbor koji se korisnicima nudi je više nego bogat. Naime, omogućeno je preuzimanje kompletne Vikipedije i to na šezdesetak svetskih jezika među kojima je i srpski (o tome nešto više kasnije). Pored toga, može se preuzeti takozvani Wikivoyage, svojevrsni turistički vodič, potom specijalno izdanje enciklopedije namenjeno deci školskog uzrasta (sa preko 60.000 članaka na engleskom jeziku i više od 130.000 multimedijalnih zapisa), pa Wikipedia Solanaceae i mnoge druge podverzije.

Kada govorimo u punoj verziji enciklopedije na srpskom jeziku valja istaći da je datoteka teška čitavih 3,34 GB, da sadrži 223.324 članka i 203.043 multimedijalna zapisa. Međutim, ono što je mnogo značajnije odnosi se na datum njenog kreiranja, a to je 23. avgust tekuće godine. Dakle, u pitanju je veoma sveža baza, u kojoj su uključeni najnoviji članci i izmene i tu smo prošli daleko bolje nego neke druge zemlje. Verzija enciklopedije na engleskom jeziku, recimo, updateovana je još 23. marta 2012. godine, što je čini prilično neupotrebljivom.

Upravljački interfejs programa neodoljivo podseća na rešenja koja se primenjuju u internet pretraživačima. Umesto adresne linije, centralno mesto na toolbaru zauzima search linija koja služi za pretragu trenutno aktivne baze podataka (u bilo kom trenutku baza može da se deaktivira i učita neka druga). Tu su još i, redom, taster za vraćanje na početnu stranicu, strelice za kretanje levo-desno kroz materijal, dugmići za podešavanje intenziteta zoom funkcije i prebacivanje u fullscreen režim rada, te opcije za pristup štampaču, pretragu učitanog teksta, odnosno ubacivanje istog u listu omiljenih. Kao što možete da vidite, korišćenje Kiwixa je izuzetno jednostavno i prilagođeno je svim nivoima znanja.

Program se proizvodi u verzijama za gotovo sve moderne operativne sisteme. Možete da ga koristite pod Windowsom, Linuxom, Mac OS X-om, pa čak i Androidom (zanimljivo je da nedostaje verzija za iOS). Korišćenje je intuitivno i jednostavno, a jedina stvar na koju valja obratiti pažnju je obezbeđivanje dovoljne količine slobodnog prostora na odredišnom medijumu. Ukoliko imate dovoljno velik USB stik, sa sobom možete da ponesete kompletnu Vikipediju i pretražujete njenu bazu sa bilo kog računara – offline. Ume da bude prilično korisno...

Vladimir PISODOROV