Ovomesečni tag-team, borbeni duo koji čine Gunpoint i The Swapper, još jedan su dokaz da je sila jaka uz indie naslove. Gunpoint je platformsko-logička zavrzlama, uvijena u neodoljivu 8-bitnu grafiku i ispričana u simpatičnom sajbernoar stilu, i u potpunosti je delo jednog pojedinca, programera i pisca Toma Frensisa.

Junak igre je tajni agent Ričard Konvej, koji igrom slučaja biva upleten u spletke i industrijsku špijunažu na najvišem nivou između suparničkih proizvođača oružja, u futurističkom blejdranerolikom megapolisu. Kroz set fiksnih misija (uz povremenu mogućnost višestrukog biranja), Ričard će na smenu ispunjavati zadatke za sve involvirane strane, pokušavajući da sklopi kockice mozaika kompleksne priče (ispričane kroz duhovite dijaloge u predmisionim brifinzima), koristeći kako svoje skakačko-akrobatske, tako i hakerske veštine.

Cilj svakog nivoa je probijanje do ciljnog kompjutera ili terminala, njegovo hakovanje i preuzimanje podataka i bezbedna ekstrakcija podzemnom železnicom na desnom kraju ekrana. Pogled na akciju je sa strane, s presekom zgrade koju infiltrirate, i jasnim i preglednim rasporedom radnika obezbeđenja i sigurnosne elektronike (elektronska brave, prekidači, sigurnosni portali, detektori zvuka i drugo). Akcioni momenat tiče se sposobnosti Ričardovih „hiperpantalona” da izvode abnormalne skokove nalik onima iz Matriks filmova, što ćete koristiti za brže kretanje, probijanje staklenih površina ili obaranje protivnika.

Logički karakter mnogo je izraženiji i podrazumeva pravilno hakovanje i prespajanje elektronskih vodova za pomenute sigurnosne sisteme, kako bi vam se otvorio put ka glavnom misionom cilju. U praksi ovo funkcioniše na zanimljiv i neretko vrlo zabavan način. Prekidač za svetlo, na primer, možete da povežete s obližnjim vratima (čime mu menjate funkciju), sigurnosnu kameru možete da skinete sa alarma i privezati da poziva lift ili sve to po želji iskombinovati i praviti situacije gde se u isto vreme pale ili gase svetla, otvaraju vrata, varniče utičnice ili se dešava nešto treće po celoj zgradi. U kasnijem toku igre, problemi postaju složeniji uvođenjem izdvojenih sistema (obeleženih različitom bojom i geometrijskim oblicima), koji nisu međusobno kompatibilni, i zahtevaju da prvo ishakujete glavni vod kako biste mogli da ih koristite.

Igra ne prašta greške, jer su stražari izuzetno osetljivi na vaše prisustvo i smestiće vam metak pod fedoru dok kažete „keks”. Osim što možete da ih zaskačete, elegantnije rešenje je povlačenje za nos gašenjem svetala ili lupanje vratima, ali to kasnije biva otežano dolaskom agenata u odelu, koji imaju naprednije algoritme ponašanja. Između nivoa možete apgrejdovati lika u nekoliko kategorija i, za zarađeni honorar, kupovati dodatke u zavisnosti od stila igranja koji preferirate (borbeni, hakerski, stealth, odnosno bilo koju kombinaciju svega ovoga).

Aleksandar DINIĆ