Call of Juarez: Cartel je, na papiru, počivao na solidnoj zamisli o izmeštanju wild west FPS-a u novo i modernije okruženje (uz zadržavanje specifičnog špageti karaktera originala), ali u stvarnosti spektakularni debakl još odzvanja u ušima igrača. Progutavši ponos i učeći na sopstvenim greškama, autori su sledeću igru iz serijala vratili na stare, dobre šine, zacementirali sve tonom šarma i harizme i prevideli činjenicu da igra izlazi nekih pola godine nakon Tarantinovog hita „Django Unchained”, sa kojim bi išla pod ruku kao podmazana.

Dopadljivost Gunslingera kojom igra zrači već od uvodnog ekrana počinje od veštog načina na koji je sama priča skopčana s elementima stvarnosti na kojima počiva. Elem, u prvoj polovini minulog veka dokumentovan je veliki broj ljudi u poznim godinama koji su tvrdili da su poznavali, ili čak i glavom i bradom bili neke od poznatih ličnosti Divljeg zapada, uz spekulacije da li su njihove priče validne usled čestog nedostatka činjenica i dokaza iz vremena njihove mladosti (stariji čitaoci verovatno se sećaju da i filmski hit iz devedesetih „Mladi revolveraši 2” počinje na ovakav način).

Gunslinger počiva upravo na ovakvim istorijskim navodima. Godina je 1910, mehanički satrapi na točkovima zarobili su konje vrane pod svojim haubama, najavljujući modernizaciju i kraj Zapada koji je do tada bio poznat, ostavljajući za sobom samo legende i priče o krvavim avanturama revolveraša koji su obeležili celu epohu. Glavni junak igre je omatoreli Silas Grivas, navodni revolveraš koji društvancetu u lokalnoj birtiji pripoveda svoju odiseju o žeđi za osvetom koja ga je odvela u avanturu u kojoj, možda jeste a možda i nije, ukrstio koltove, vinčesterke i sačmarice sa viđenijim njuškama starog Zapada. Silas će se udružiti sa, ili posmatrati s druge strane nišana, legende poput Bilija Kida, Peta Gereta, braće Dalton, Džesija Džejmsa, Buča Kasidija i Sandens Kida (koji su, navodno, preživeli zasedu bolivijske vojske) i ostalih.

Prekrajanje znanih (i neznanih) podataka ovih ličnosti i događaja nije samo nešto što će likovi sporadično spominjati u sinematicima ili tokom misija, već je implementirano i u sam gameplay na vrlo zanimljiv, ali nažalost i nedovoljno iskorišćen način. Pad u sigurnu smrt u rudarskom kompleksu ili bezizlazna apačka zaseda brzo će biti premotana na sigurniji deo nivoa i objašnjena kao zajednički plod Silasovog narušenog pamćenja i zarakijanog uma. Ovo konstantno stvara osećaj neizvesnosti u kom pravcu će se priča nastaviti, a sve to odrađeno na duhovit i dopadljiv način (uz česte upadice društva koje vas sluša, odnosno komentare samog Silasa kada shvati da je tekuća verzija priče koju pripoveda završila u ćorsokaku).

Po svemu ostalom, Gunslinger ne donosi nikakva iznenađenja i zapravo predstavlja korak nazad u odnosu na Call of Juarez: Bound in Blood. S druge strane, toliko je ekspertski dobro osmišljen u ograničenjima onoga što pruža, da ćete teško biti u stanju da prestanete sa igranjem dok ne otkrijete završnicu Silasove „mož’ da bidne, al’ ne mora da znači” epopeje.

Svi nivoi prate jednostavnu šemu koja se sastoji od linearnog probijanja ka kraju tekućeg nivoa, privremenom neutralisanju istorijske ličnosti/bossa koja vas tamo očekuje, i zatim čuvenom sekvencom dvoboja u kojem je potrebno protivnika poslati da miriše bele rade odozdo. Sami dvoboji su mini-igra za sebe, i kompleksnije su osmišljeni nego ranije. Mišem je prvo potrebno držati protivnika na oku (što povećava skalu fokusiranosti), u isto vreme držeći ruku blizu revolvera, i paziti na kritični momenat kada je dozvoljeno potezanje. Skor postignut u dvoboju (kao i Silasova reputacija) zavise od toga ko je prvi potegnuo oružje, što je otežano činjenicom da u sve morate da ukalkulišete i protivnikovu brzinu i slow-mo izbegavanje metka, ukoliko ne želite da popijete penale za „nečasno” otvaranje vatre pre njuške s druge strane. Ovo se dodatno postaje složeno u kasnijem toku igre kada vas očekuju vraški teški, ali i vraški zabavni dueli s dvojicom revolveraša u isto vreme.

Sledeći dodatak sjajnoj atmosferi su prelepo i vešto osmišljeni nivoi, koji plene kako svojim blagim cel-shaded izgledom, tako i raznolikošću (bilo da su u pitanju pogranični gradići i rančevi, pustinjske oblasti i kanjoni, indijanske svete teritorije, guste šume šibane kišom, konstrukcije mostova visoko u planinama, zahuktala kompozicija voza i slično). Prividno otvorenog karaktera, njihova linearnost retko kada dozvoljava bilo kakve taktičke manevre (pre svega zaobilaženje neprijatelja), što prangijanja često svodi na krutu ali efektno odrađenu stacionarnu galeriju u kojoj skidate suprotstavljene mete, uz obavezno hvatanje zaklona. Sam osećaj prilikom napucavanja je sjajan i sočan, kako zbog impresivne audio-obrade (koja naglašava određene zvuke na pravi način i u pravo vreme), tako i zbog obilnog pljuštanja krvi u najboljoj tarantinovsko-exploitation-špageti vestern tradiciji.

U igru je implementirano i trostruko stablo burence veština, u zavisnosti od toga da li preferirate blisku revolverašku, daljinsku (puške) ili trapersku borbu (s akcentom na sačmare i dinamit). Posebno bitan dodatak atmosferi čine i bonus predmeti razbacani po nivoima (nuggets of truth), koji donose sažeta istorijska fakta o najbitnijim ličnostima, događajima, lokacijama ili drugim zanimljivim crticama iz ovog burnog perioda američke istorije.

Aleksandar DINIĆ