GNOME 2 i dalje živi

Za ljubitelje okruženja GNOME 2 prošla godina nije bila laka. Iako često kritikovan kao vizuelno zastareli relikt prošlosti, GNOME 2 bio je vrlo jasan i pregledan grafički desktop, na kojem se bilo koji posao mogao obaviti brzo i efikasno. Ubuntu, iako najpopularnija GNOME 2 distribucija, prošle godine u potpunosti je prešao na svoj Unity, a da nevolja bude veća, autori GNOME-a pomislili su da je pravo vreme da svetu predstave svoju novu zamisao o tome kako od sada treba koristiti jedno moderno grafičko okruženje. Pojavio se GNOME 3 sa svojom novom školjkom Gnome Shell, zamenivši dotadašnji Gnome Panel i celokupan pređašnji način rada. Sve je to za korisnike predstavljalo još veći šok od Unityja, izazvavši salvu negativnih kritika. Ni Linus Torvalds, otac Linuxa, nije propustio priliku da izrazi svoje zgražavanje onim što su autori smislili.

Naravno, nije sve moralo biti tako drastično. Ni desktop KDE 4 na izlasku nije bio spreman za redovnu upotrebu, ali su autori bili potpuno svesni toga, tako da su instalacioni paketi za novi KDE imali i novo ime kde4. Zbog toga su se mogli instalirati uporedo sa okruženjem KDE 3, čiji su se paketi zvali kde3 i tako bili tretirani kao odvojena stvar u instalacionim repozitorijumima. Nasuprot tome, zvanična politika GNOME-a kaže da treća generacija treba da zameni drugu, pa su distribucije koje su prihvatile GNOME 3 praktično onemogućile instalaciju prethodnog izdanja (brojni paketi iz GNOME-a 2 i 3 isto se zovu, a razlika je u broju verzije). Istina, novi Gnome Shell može da funkcioniše i u takozvanom fallback režimu sa interfejsom koji donekle liči na stari koncept desktopa, ali hardverska zahtevnost nije zanemarljiva kod vlasnika zastarelih grafičkih kartica ili čipova sa lošim drajverima. Sve to nateralo je mnoge korisnike da dignu ruke od distribucija „zagađenih” Gnome Shellom i do daljnjeg se okrenu onima koje još koriste GNOME 2.

Odlična stvar u svetu otvorenog koda jeste to što je „forkovanje” potpuno legitiman način da iskažete fundamentalno neslaganje sa vizijom autora originalnog projekta. Isto je palo na pamet i autoru okruženja MATE (čita se „maté”). On je od kompletnog izvornog koda GNOME-a 2 napravio odvojeni projekat, koji se može instalirati tako da ne bude ni u kakvoj koliziji sa GNOME-om 3, bilo da ga već imate instaliranog ili tek planirate instalaciju. Najkrupniji poduhvat svakako je bio preimenovanje svih komponenata i njihovih referenci. Primera radi, Gnome Terminal ovde se zove Byobu, fajl menadžer Nautilus postao je Caya, Gedit nosi naziv Pluma, a pregledač slika Eye of Gnome postao je, gle čuda, Eye of MATE. Funkcionalnost je, naravno, gotovo istovetna. Ipak, da posla još ima govori i podatak da je MATE dogurao do verzije 1.4, a autor intenzivno radi na ispravljanju programskih grešaka zaostalih iz GNOME-a 2 i korekcijama neželjenih referenci ka GNOME-u 3 koje su nekako uspele da se provuku.

Instalacija desktopa MATE izuzetno je jednostavna kada su u pitanju najpopularnije Linux distribucije. Posao se svodi na ubacivanje dodatnog repozitorijuma po uputstvu sa zvaničnog sajta, nakon čega MATE može da se instalira i osvežava direktno iz paket-menadžera ili putem alata na koje se oni oslanjaju.

Iako ideja ovog projekta zaslužuje pohvale, nismo sigurni u to da će MATE poživeti dugo na sceni. Korisnici starih računara kojima treba što manje zahtevno okruženje i ranije su izbegavali GNOME 2, dok se i novi Gnome Shell, uz odgovarajući trud i modifikacije, može naterati na to da liči na nešto upotrebljivo. Jedan takav primer je okruženje Cinnamon, iza kojeg stoje autori megapopularnog Linux Minta. Cinnamon koristi Gnome Shell kao osnovu, ali je izmenjen do neprepoznatljivosti i mnogo liči na modifikovani GNOME 2, kakav je korišćen u prethodnim izdanjima ove distribucije. Nažalost, Cinnamon još nije očišćen od primetnih grešaka, ali je interesovanje među korisnicima Minta veliko, pa se projektu sigurno smeši lepa budućnost.

Drugi primer je režim Gnome Classic u okviru Ubuntua 12.04. Podsetimo, najnovije izdanje Ubuntua nosi status „Long Term Support”, što autori ove distribucije veoma ozbiljno shvataju, pa se svojski trude da što manje korisnika bude nezadovoljno LTS izdanjima. Gnome Classic je nakon kratke pauze vraćen u Ubuntu počev od verzije 11.10 (u istoj verziji ubačen je Gnome Shell, na kojem je Gnome Classic sada zasnovan), mada ne stiže na instalacionom disku već se mora naknadno instalirati. Ono što je najbitnije jeste to da je Gnome Classic u Ubuntuu 12.04 sređen, podmazan i zategnut tako da veoma liči na stari, dobri GNOME 2, sa braon temom iz Ubuntua 10.04. Dovoljno je da potražite „Gnome Session Fallback” u Ubuntu Software Centru i imaćete ga kao izbor na login ekranu.

Kome onda ostaje MATE? Možda nepopravljivim nostalgičarima koji prosto ne mogu da se odvoje od klasičnog Gnoma ili pak korisnicima koji jednostavno nemaju sreće sa izborom hardvera, pa im akcelerisani grafički režimi nisu opcija. Očigledno, ciljna grupa desktopa MATE vremenom će biti sve manja, dok će alternativna rešenja postajati sve bolja, ali ako ste već prešli na neku od novijih distribucija i po svaku cenu želite originalni GNOME 2 osećaj, MATE svakako vredi probati.

Ivan TODOROVIĆ