Recept za uspeh koji je postigao World of Tanks je relativno jednostavan – brze partije, koje u proseku traju desetak minuta („još samo jedna i prekidam”), eksplozivno izvođenje, koje ne zahteva proučavanje desetina strana tutorijala, kao i krajnje zarazni grind tenkova i prateće opreme! Sve ovo je od WoT-a napravilo najveće i najprijatnije iznenađenje multiplayer scene u poslednjih nekoliko godina, megahit koji je naprečac osvojio srca stotina hiljada igrača.

Ako nije pokvareno – ne popravljaj ga. Wargaming.net nas ovoga puta stavlja u kokpite aviona iz perioda 1930–1950, ali će akcenat, prirodno, biti stavljen na Drugi svetski rat, zlatno doba ratnog vazduhoplovstva. Početni tier će predstavljati dvokrilci, dok će se u premijumu nalaziti prvi mlaznjaci, poput Messerschmitta Me 262. Pored detaljne, istorijski precizne liste nemačkih, američkih i SSSR aviona, svoje mesto u finalnoj igri će naći i vazduhoplovi Japana i Ujedinjenog Kraljevstva (na zvaničnom forumu igre postoji inicijativa da se ubace i avioni Kraljevine Jugoslavije, i bilo bi zaista lepo leteti nekim ikarusom ili zmajem).

Kao i u World of Tanksu, akcenat je na akciji, pa se na početku partije već nalazite u vazduhu, spremni za borbu. Odluka razvojnog tima da u igru ne implementira uzletanje je, prema našem mišljenju, veoma dobra – World of Warplanes nije simulacija i dobro je što je tako (poletanje i sletanje su najkomplikovaniji manevri svake ozbiljne letačke igre). Čitava koncepcija instant zabave bila bi uništena ukoliko bi pola vaše eskadrile na startu partije završilo u obližnjem brdu. Ipak, to ne znači da za igru nije potrebna veština, naprotiv. Dok će čak i potpuni početnik za nekoliko sati pohvatati osnovne komande i fiziku početnih aviona i uspeti da obori po kojeg protivnika, za ozbiljnije igranje potrebno je mnogo više vremena. Izvođenje se nalazi negde između arkade i simulacije, pa iako World of Warplanes prati osnovna načela fizike, radi fleksibilnosti izvođenja napravljeni su određeni kompromisi (avion nikada neće upasti u kovit, na primer). Sistem kontrola je sjajan – iako su podržani i džojstik i džojped, implementacija miša i tastature kao dominantnog alata PC igrača pokazala se odličnom. Odziv kontrola je dobar, što je presudno za uspeh u dinamičnim vazdušnim borbama.

Ekonomski model će pratiti sistem koji uspešno funkcioniše u World of Tanksu – sama igra biće besplatna i neće se plaćati mesečna pretplata. Kompletiranjem mečeva dobijaćete određenu količina in-game novca (credits) i iskustva, u zavisnosti od postignutog uspeha. Ovi resursi se ulažu u kupovinu novih aviona, opreme, municije, kao i u opravku oštećenih letilica. Pravim novcem ne može se kupiti prednost u borbama (izgleda da omraženi pay to win ekonomski model polako postaje prošlost), ali je potrošnjom zlata, monete koja se kupuje pravim novcem, moguće ubrzati napredak u igri, dobijanjem 50 odsto više količine expa i kredita. Štaviše, najavljeno je da će zlato i iskustvo iz WoT-a moći da se koristi i u World of Warplanesu, pošto će se obe igre nalaziti na istom nalogu. Zasad je dostizanje desetog tiera u igri moguće posle samo desetak dana igranja, ali smo uvereni u to da je balansiranje izvođenja jedini razlog brzom progresu. Nema sumnje u to da će u finalnoj verziji ponovo biti potrebni meseci grinda i hiljade partija kako bi se otključali najbolji avioni.

Sistem papir-kamen-makaze (lizard-Spock!), koji funkcioniše između različitih tipova aviona, zahtevaće dobro balansiranje timova. Laki i teški lovci i bombarderi razlikuju se po brzini, oklopu, pokretljivosti i naoružanju, pa će igrači moći da prilagode avione željenom načinu igranja ili ulozi u timu (laka, brza i okretna letilica će biti hendikepirana po pitanju oklopa ili naoružanja, ali će takav avion biti savršen za brzi skauting na početku okršaja). Detekciji oštećenja i odnosu municije i oklopa posvećena je velika pažnja, pa tokom partije, u zavisnosti od toga gde ste pogođeni, možete izgubiti na brzini ili pokretljivosti. Pored toga, avion koji ostavlja crni trag iza sebe mnogo je uočljiviji. Pojedine delove aviona moguće je nadograđivati investiranjem kredita i iskustvenih poena, poboljšavajući mu karakteristike, pa nas ponovo očekuje beskrajno zarazna manipulacija posadama, municijom, motorima, kao i brižljivo planiranje ličnog garažnog dream teama.

Prema dosadašnjim najavama, igra bi trebalo da izađe do kraja godine (alfa testiranje će pratiti prvo zatvorena, pa otvorena beta). Ukoliko Wargaming.net bude poštovao rokove i do 2014. godine izbaci i World of Warships, poslednji naslov iz serijala, koji će se nalaziti na istom nalogu i koji će deliti ekonomiju sa druge dve igre, svi su izgledi da ultimativna igračka ratna platforma budućnosti neće biti „ko zna koji” nastavak Call of Dutyja ili Battlefielda. Držimo im palčeve.

Vukašin STIJOVIĆ