Desktop doslovce

Ovako izgleda preview grafičkog fajla

Teško da se ikada za operativne sisteme može reći da niču kao pečurke posle kiše. Međutim, u današnje vreme razvoja različitih tipova mobilnih uređaja, ni ovaj segment IT-a nije pošteđen promena. Mnoge od tih pečuraka su jestive, ali samo će se retke vrste naći na svačijoj trpezi. Danas, kada se još ni ne zna koliko će neki od operativnih sistema biti prihvaćeni i uopšte funkcionalni, hrabro je u celu gungulu uvlačiti alternativna rešenja korisničkog interfejsa.

Ovaj program posmatra desktop računara kao radnu površinu (naziva ga desk), u smislu da bi na njoj trebalo da se nalaze samo papiri i dokumenta potrebna za rad. To je zapravo oduvek i bila ideja desktopa, zbog čega je on i dobio takav naziv, slično direktorijumima koji su nazvani folderima, tj. fasciklama. U praksi, desktop ne samo da nam ne služi kao sto za poslovne obaveze, već ga koristimo kao neku vrstu početne strane za sve operacije vezane za računar, od slušanja muzike, igranja, do skladištenja hrpe nagomilanih podataka. Prema ideji autora programa, kada startujete računar, prvo i jedino što treba da ugledate jesu obaveze i zadaci koje morate da završite vezano za posao. Da bi to zaista bio slučaj, morate promeniti podrazumevana podešavanja koja prikazuju desktop i folder My Documents (bez potfoldera), i za prikazivanje verovatno uključiti neke druge lokacije sa diska u kojima čuvate pomenute podatke (kao što su Excel ili Word fajlovi, PSD i tako dalje). Podaci u Desk & Archiveu su, za razliku od klasičnog desktopa, prikazani u vidu liste fajlova i foldera, jedan ispod drugog. To automatski šalje ikonice programa na Launchbar, a prečice na Sidebar kako se ne bi mešale sa dokumentima. Oni se nalaze na levoj strani ekrana, a u Sidebaru, koji prikazuje listu lako dostupnih foldera, u startu se nalaze specijalne lokacije kao što su bookmarkovi ili arhiva (vidi dalje u tekstu). Na taj način su i dokumenti koje često koristite, a nisu vezani za posao, nadohvat ruke.

Interesantno je to što listu fajlova i foldera na desku program, između ostalih, prikazuje sa podrazumevanim pametnom načinom sortiranja. To sortiranje može biti korisno i kada se iskoristi mogućnost programa da u jednom tabu prikaže sve fajlove iz više foldera. Takav miks folder možete pinovati na Sidebar ako želite da mu kasnije ponovo pristupite. Ako često vršite kopiranje među folderima, program će pokušati da prepozna u koji folder želite da izvršite kopiranje i ubrzate ceo proces. Prikaz fajlova i foldera uključuje i interaktivni preview njihovog sadržaja sa listom najotvaranijih fajlova, u slučaju fajla prvih nekoliko redova teksta, a kod slike manji preview. Ispod Sidebara se u vidu nestandardnih tabova nalaze lokacije koje posećujete. Nekorišćeni tabovi vremenom se grupišu, da bi se na kraju zatvorili ako ih više ne budete koristili. Ako se u tabu, slično web browseru, vratite nekoliko koraka unazad i otvorite novi tab, program će, za razliku od browsera, zapamtiti i one forward lokacije na kojima ste bili ranije.

Kada ste rad na nekom dokumentu završili, poželjno je da ga odmah pošaljete u arhivu kako ne bi zauzimao mesto na desku. Arhive mogu biti različiti folderi na disku za različite dokumente. Proces rada na jednom poslu na taj način bi tekao kroz kreiranje foldera na desku i smeštanje svakog novog dokumenta vezanog za projekat na desk dok se rad na njemu ne završi. Kako zavšavate rad na dokumentima, prebacujete ih u folder sa deska, a na kraju rada ceo folder sa deska nestaje uskladišten u arhivi.

U gornjem delu ekrana postoji meni new, koji podseća na desni klik –> new u Windowsu. U njemu možete brzo stvoriti novi fajl iz liste tipova fajlova koje ste sami izabrali, kao i ući u templates folder za šablonske fajlove (na primer, autorima SK-a može da posluži tekstualni šablonski fajl u kojem su odmah prikazani ime i prezime autora, kao i kolone iz infoboksa). Desnim klikom bilo koji fajl može se otvoriti kao novi i tako odmah poslužiti kao templejt. Biblioteke, koje smo skoro videli kao novinu u Windowsu, ovde imaju veće mogućnosti u vidu Items liste, a instaliranjem programa samim tim i dostupne u svakoj verziji Windowsa iz infoboksa. Pretraga kucanjem prvih nekoliko slova u search baru se podrazumeva. Klikom na zvezdicu pored imena dokumenta dvaput, odnosno jedanput, pretvarate ih u šablone ili bukmarkove.

Šta može biti problem u radu sa ovim programom? Čak iako se naviknete na nov pristup radu, to automatski znači da se udaljavate od klasičnog rada, pa snalaženje u „običnoj” sredini na bilo kom drugom računaru može biti otežano. Taj problem važi i u situaciji u kojoj druga osoba poželi da koristi vaš kompjuter. Međutim, s obzirom na to da se Desk & Archive startuje kao program i ne zamenjuje ništa u samom Windowsu, to i ne treba uzeti kao neki problem. Ko zna, možda će vreme pokazati da je najbolje koristiti third party rešenja poput ovog, a možda će za nečije lične potrebe baš ova promena napraviti bitnu razliku. Program je domaćeg porekla, a autor je Ivan Ičin.

Ognjen POPOVIĆ