Sony PlayStation Vita

Čudnim se putevima kreće igračka industrija. Nakon što je ova vrsta zabave postala apsolutni mejnstrim, a masa ljudi počela opušteno da se zabavlja u kratkim, brzim i jeftinim igrama na mobilnim telefonima i društvenim mrežama, gejmerska populacija, koja je odrasla uz video igre, poželela je da „portabl” igranje postane što sličnije „fiksnom” uživanju na PC-ju, Xboxu 360 ili PlayStationu 3.

Microsoft i Sony još ne najavljuju nove kućne konzole, ali je Sony odlučio da uradi nešto konkretno kada su portabl igrački sistemi u pitanju. Njegov next-gen portabl korak jeste PlayStation Vita (PSVita), evolucija starog, dobrog PSP-a. Tehničke karakteristike ove ručne konzole su vrhunske, postoji visok nivo kompatibilnosti sa PSP naslovima, broj igara dostupnih prvog dana prodaje je veliki, uz kvalitet koji je bolji nego kod mnogih ranijih igračkih sistema.

Kada konzolu izvadimo iz kutije (gde se nalaze još i punjač, uputstva za upotrebu i AR kartice) i dobro je osmotrimo sa svih strana, možemo samo da pohvalimo dizajnere. PSVita u osnovi liči na PSP, ali izgleda jednostavnije, modernije, elegantnije i lepše, uz korišćenje samo dve boje – crne i srebnastosive. Na prednjoj strani nalaze se dva analogna kontrolera, koji su malo (3–4 milimetra) izdignuti iznad konzole i vrlo su precizni i jednostavni za upotrebu. Iako nisu na nivou upotrebljivosti boljih klasičnih gamepadova, za klasu šiju analogne kontrolere sa PSP-a ili 3DS-a. D-pad i četiri standardna dugmeta nalaze se iznad analognih kontrolera. Malo su manji nego na PSP-u i daju drugačiji osećaj, ali su vrlo precizni. Na „ramenima” PSVite su dugmići ’L’ i ’R’, skoro identični kao na PSP-u, a na prednjoj strani su još tri dugmeta – ’PS’ s leve a ’select’ i ’start’ s desne strane. Dugmići s desne strane su premali i jedna su od dve stvari koje dizajn PSVite čine nesavršenim. Druga mana su zvučnici koji su postavljeni odmah pored analognih kontrolera, pa ćete ih ponekad pritiskati palcem i tako ometati zvuk. Prenosivu konzolu je, u svakom slučaju, bolje koristiti uz slušalice, koje treba posebno kupiti. Na poleđini konzole nalaze se gumirana mesta za odmor prstiju, a između njih je površina osetljiva na dodir, koja služi kao dosad neviđen način kontrole u igrama (na primer, za nišanjenje prilikom šuta u Fifi). Kreativnost dizajnera igara tek će pokazati koje su sve mogućnosti ovog leđnog touchpada. I napred i nazad nalazi se po jedna VGA kamera; to su verovatno najslabiji delovi PSVite, koji služe svrsi samo u igrama. Poslednji način kontrole je žiroskop, koji se nalazi unutar konzole, pa je, na primer, trkačke igre moguće kontrolisati samo rotiranjem konzole, kao da je u pitanju volan. Sa donje strane nalaze se otvor za punjač i mesto za memorijsku karticu, a s gornje dugme ’power’, mesto za Vita kartice i dodatke, kao i dugmići za kontrolu jačine zvuka. Za kraj smo ostavili glavni OLED touchscreen dijagonale 5 inča. Ugao gledanja je ogroman, slika je jasna i dobro se vidi čak i pod jakim dnevnim svetlom, a ne zaostaju ni komande na dodir koje trenutno reaguju i vrlo su precizne. Ovaj ekran ubedljivo je najbolji koji smo dosad videli na prenosivim konzolama, a smestili bismo ga i u Top 10 kada se posmatraju ekrani na mobilnim uređajima generalno.

Najvažnija stvar kod svake konzole su, naravno, igre i softver koji je prate. Uz konzolu se dobijaju i tri mini-igre sa AR karticama (ideja koju smo videli i kod 3DS-a), koje prikazuju mogućnosti touchscreena, kamerica i žiroskopa, a interesantan je i Near – mogućnost pronalaženja drugih PSVita korisnika u blizini. Igre možemo da podelimo u tri grupe, od kojih su prve dve PSN ekskluziva. Dakle, imamo „Minis” naslove, koji su najjeftinija varijanta, slična casual igrama za mobilne telefone; dalje, tu su PSP igre, koje se prodaju po ceni od 6 do 13 evra (uskoro dolaze i PSOne igre); naposletku, tu su PSVita igre, kojih u trenutku pisanja teksta ima tridesetak, sa cenama od 15 do 50 evra. Ove igre možete nabavljati na dva načina: kupovati ih preko PSN-a (digitalni download), ili ih pazariti u radnjama na specijalnim Vita flash karticama. Iz biblioteke „lansirnih” igara izdvojili bismo Uncharted: Golden Abyss (dostojan kvaliteta serijala), Wipeout 2048 (novi nastavak futurističkih trka), FIFA Soccer (arkadniji od PC/PS3/X360 verzije, ali vrlo zabavan), Rayman Origins (sjajna platforma) i Escape Plan (logička igra). Što se uslužnih programa tiče, tu su Internet browser osrednjeg kvaliteta (bez podrške za Flash), zatim Google Maps i aplikacije za chat, puštanje filmova i muzike. Sve u svemu, ništa spektakularno. Sa PSN-a moguće je downloadovati i aplikacije za Twitter, Flickr, Netflix i druge slične servise.

PSVita, i pored svih sjajnih stvari koje donosi igračima, ipak nije sasvim idealna igračka spravica. Prvi problem je njena veličina – konzola je prevelika da bi stala u džep farmerki i prosto zahteva ili velike džepove ili torbicu za nošenje. Mala autonomija (svega tri sata igranja sa jednim punjenjem baterija) čitavu priču o prenosivosti čini veoma problematičnom. Dalje, verovatno ste primetili da u osnovnom paketu ne dolazi memorijska kartica, već morate posebno da je kupite (neophodna je za downloadovanje igara sa PSN-a). Nažalost, nemoguće je koristiti Micro SD (ili neki drugi opšteprihvaćeni standard), već morate da pazarite specijalne memorije od 4, 8 ili 16 GB. Model od 4 GB u Srbiji košta oko 3000 dinara, što je mnogo, naročito ako se ima u vidu to da najveće igre same zauzimaju celu karticu, pa ako ih skidate sa PSN-a, morate prilično da žonglirate prostorom. Zanimljivo je i to što se PSN nalog vezuje za memorijsku karticu, pa ako hoćete da koristite više PSN naloga (više korisnika konzole u jednom domaćinstvu ili želja da imate i američki i evropski PSN), morate da imate više kartica (i da resetujete konzolu kada ih menjate). Najveći problem je cena po kojoj se konzola, oprema i igre prodaju u Srbiji – 33.000 dinara za WiFi (jeftiniju, bez 3G-a) verziju PSVite, na šta treba dodati još 3000 za memorijsku karticu. To bi se još i moglo progutati da same igre ne koštaju između 4000 i 5000 (i više) dinara, što PSVitu čini veoma, veoma skupom zabavom.

Luka ZLATIĆ