Logitech F310, F510 i F710

Lepo je biti PC igrač. Iako je od davnina važilo da se na kućnim računarima igra ili samo na tastaturi ili na kombinaciji tastature i miša, uvek smo bili otvoreni za sve druge načine kontrole lika – volane, džojstike, pa čak i gejmpedove. Samim tim, veština potrebna za dobre rezultate u svim žanrovima uvek je bila najdostižnija na PC-ju. Nemojte pogrešno da nas razumete, nije najbolji košarkaš onaj koji nosi najnovije „džordanke”, ali će se svakako bolje snaći na terenu u njima nego u perajima, a i među patikama je uvek pametno izabrati najudobnije. Koliko god da su tastatura i miš super kombinacija za pucačine, strategije i RPG, toliko je gejmped jednostavniji za upotrebu u akcionim igrama kao što je Devil May Cry, sportskim simulacijama, pa je čak i prvi izbor u vožnjama ako volan nije dostupan (naročito od kada su analogne kontrole maksimalno zastupljene). Logitech nam već godinama nudi dobar izbor kontrolera za igru, koji su uz manje ili više uspešne eksperimente (Chillstream, koji ima ugrađen ventilator za hlađenje i sušenje znojavih ruku) i nekoliko evolucija stigli do tri vodeća modela.

F310 je najjeftinija varijanta i od druga dva modela razlikuje se po tome što nema vibraciju (i samim tim mu nedostaje jedno dugme, ono kojim se vibracija pali ili gasi); F510 je standardni model (ima vibraciju, ali se i vezuje za računar USB kablom), a F710 vas, kao najmoderniji, neće držati privezanim na dva metra od USB porta pošto radi bez žice. Osim tih hardverskih razlika, pedove možete raspoznati još i po boji – jedan je tamnoplav, drugi je svetloplav, a treći je srebrne boje. U svemu drugom su identični.

Najveća razlika u odnosu na prethodne Logitechove modele je prekidač na leđima kontrolera, koji služi da se izabere DirectInput ili XInput mod rada. DirectInput je „starinski” način prijavljivanja i kontrolisanja igara na PC-ju, a XInput je emulacija prijavljivanja i kontrolisanja kao na Xbox 360 konzoli. Otud dolaze i šareni dugmići označeni sa X, Y, A i B, umesto dosadašnjih crnih na kojima je bilo ispisano jednostavno 1, 2, 3 i 4. Nama je stari dizajn draži, čisto vizuelno, ali stoji da u današnjim igrama, gde vam često sam tutorijal kaže da pritisnete „zeleno A”, ovakve oznake imaju više smisla. Dakle, zahvaljujući ovom prekidaču, sada je moguće jednim kontrolerom igrati i stare i nove igre. Na ovoj seriji kontrolera moguće je igrati čak i igre koje nemaju podršku za gejmped zahvaljujući profajler softveru, koji omogućava mapiranje kontrola tako da emuliraju tastaturu i miša. Još jedna velika razlika je redizajn triggera (RT i LT dugmići na „ramenima” kontrolera), koji su sada nešto veći, a pritom ispod njih nije mikroprekidač, nego analogno reaguju na pritisak, što je sjajan dodatak kada treba, na primer, nežno da dodate gas u trkačkim igrama.

Dizajn kontrolera je već odavno standardan za kompletnu Logitechovu porodicu. Sve komande su postavljene kao na PS3 Dualshock kontrolerima, ali je sam kontroler osetno teži i bucmastiji, te bolje leži u šaci prosečne veličine. Dobrom osećaju prilikom igre pomaže i gumirana podloga na drškama, tako da čak i ako se malo oznojite, ne dolazi do toga da vam ped isklizne iz šaka. Igrači sa baš velikim šakama će i dalje više voleti masivni X360 kontroler, ali je, prema našem mišljenju, baš Logitechova veličina najbalansiranija, a i više volimo ovakav raspored komandi. Na kontroleru dominiraju dve analogne palice, koje se kontrolišu palčevima i koje imaju pristojan hod (možda malo predubok, ali to je stvarno stvar ukusa), te pružaju dovoljan otpor. Posle mesec dana intenzivnog testiranja, možemo reći da rade jednako dobro kao i kada smo ih prvi put uzeli, mada su potencijalno najslabiji delovi kontrolera i znamo za slučajeve sa starijih verzija da posle jedne i po do dve godine postaju labaviji pa čak gube i kalibraciju (odnosno, džojstičić počne sam od sebe da zanosi u neku stranu). Iznad popularnih pečurkica nalaze se D-Pad s leve i četiri kontrolna dugmeta s desne strane. D-Pad je odrađen iz jednog dela, sa četiri mikroprekidača ispod (što pomaže kod nagle promene pravca) i prilično je precizan, mada je uvek malo „labav”, tj. šeta prilikom dodira. To ne smeta kod samog igranja, već čisto vizuelno skida po koji procenat sa krajnje ocene završne izrade. Iste mikroprekidače imaju i dva dugmeta (RB i LB) na ramenima, kao i četiri (tri u slučaju modela F310) dugmeta na samoj sredini kontrolera sa funkcijama back/select, start i mode. Tu je i Logitechovo dugme, koje je još jedan novitet. Pritiskom na njega možete „prijaviti” gejmped u igrama koje to očekuju.

Iako Logitechove periferije generalno ne spadaju u najjeftinije na tržištu, najčešće pružaju odličan odnos cena/kvalitet. To važi i za ova tri gejmpada. Ako bismo morali da biramo između njih, mi bismo izabrali F710. Ima vibraciju i bežičan je, baterije traju nedeljama čak i kada je vibracija uključena, a veza s računarom se ne gubi, osim ako se baš ne potrudite da izolujete kontroler od USB dongla kojim je priključen.

Luka ZLATIĆ