Iako ime modera Robin „IZaNaGI” Molde nije nepoznato igračima Source modova (Jailbreak!: Source se svakako u svoje vreme istakao kvalitetom), Titan: XCIX nekako spada u one igre od kojih ne očekujete previše kada ih instalirate, ali koje vas vremenom veoma prijatno iznenade, možda čak i ostave bez daha.

U pitanju je avantura iz perspektive prvog lica, koja počinje pomalo usporeno i ne obećava previše, mada se mora priznati da je postavka zanimljiva. Međutim, vremenom atmosfera uspeva da vas uvuče u priču, a tempo se nekako sve više zahuktava, zadaci postaju teži i uzbudljiviji, a i sve se više saživljavate s glavnim junakom, te gotovo neosetno prelazite iz stanja ravnodušnosti u gotovo adrenalinsku jurnjavu (bar u nekim delovima).

Sama postavka moda jeste čista SF priča o svemirskom brodu, koji deli ime moda i koji iznenada počinje da otkazuje. Pretpostavka je da je kvarove izazvao sudar s nekim meteorom ili drugom preprekom, a po celom brodu otkazuju strujna kola, zaglavljuju se vrata, u cevima raste pritisak, izbijaju iznenadni požari i slično. Vi ste u ulozi mladog mehaničara koji je i pre nesreće bio meta podsmeha starijih kolega i kome su samim tim dodeljivali najnezgodnije zadatke. U skladu s tim, sada predstavljate savršenu osobu za rešavanje svih opasnih situacija, otkrivanje kvarova, pronalaženje delova opreme, spasavanje nesposobnih kolega i slično.

Tokom lutanja po brodu, mladi tehničar će otkrivati i tablice sa snimljenim tekstom, koji će mu malo po malo otkriti i celu predistoriju ovih zbivanja. Naime, na Zemlji je došlo do katastrofe izazvane vanzemaljskim bolestima, koje su se brzo širile i bukvalno desetkovale ljudsku rasu. Vanzemaljski narod Vaedra je, ophrvan krivicom, pokupio nešto malo preživelih, poveo ih sa sobom i pokušao da ih integriše u svoj svet, međutim do potpune asimilacije nikad nije došlo. Naprotiv, sve je više rasla netrpeljivost između ova dva naroda, a ljudi su se postepeno našli izopšteni i mahom zaposleni po trgovačkim ili rudarskim brodovima. Jedna od takvih trgovačkih letelica je i Titan XCIX.

Kao što smo već pomenuli, tempo igre je u početku prilično spor. Dobijate manje-više jednostavne zadatke da pronađete određene predmete ili put do nekih lokacija na brodu. Postepeno se upoznajete s prostorijama na brodu, pojedinim likovima i otklanjate neke jednostavnije kvarove. Međutim, nova nesreća dovodi do požara u većem delu letelice i praktično se od tog trenutka sve zahuktava. Povremeno ćete nailaziti i na manje-više složene zagonetke, neke čak i sa vremenskim ograničenjem, što unosi određenu dozu uzbuđenja, pojaviće se sekcije gde možete i poginuti, a istovremeno odnosi između članova posade postaju sve zategnutiji i opasniji, te će početi da se otvaraju i pitanja o izdaji, potencijalnim sabotažama ili nečem još većem. Dodatnu zagonetku postaviće i pojava nekih bioloških tvorevina u određenim delovima broda. Nalik na svetleće biljke ili pečurke, one će vam zatvarati pojedine prolaze, ali i otvoriti čitav niz dodatnih pitanja o suštini toga što se događa na brodu.

U jednom od najboljih i svakako najuzbudljivijih delova igre morate čak i izaći s broda (u zaštitnoj odeći, naravno). Spoljni put predstavlja jedini način da stignete do drugog dela broda, ali će vas u tome ometati meteorska kiša. Ova deonica više liči na neku arkadnu igru gde trčkarate, sklanjate se od meteora, preskačete pukotine broda i zapaljene delove i tražite drugi ulaz, ali je tako dobro uklopljena u ostatak priče da predstavlja savršen začin do tada lagodnom i sporom igranju.

Pozitivno je i to što se igra ubrzava i postaje sve uzbudljivija, ali ni u jednom trenutku ne postaje frustrirajuća niti naporna. Sve teče savršeno logično, a zagonetke nikad nisu previše teške. Naravno, ima tu i nekih momenata koji bi možda i mogli da budu malo teži (na primer, uvođenje pravog osećaja bestežinskog stanja dok ste izvan broda) kako bi stvari bile realističnije, ali autor se ipak odlučio za iskustvo koje će biti prijemčivije igračima svih profila.

Dizajn kompletne lokacije, posebno različitih delova broda, takođe zaslužuje pohvale. Iako ne možemo reći da su prostorije posebno raznovrsne, kompletna atmosfera praznih i pustih metalnih hodnika, natpisa na nepoznatim jezicima, tek ponekih naznaka kredom koje vam pomažu u razumevanju, pokvarenih kontrolnih tabli i povremenih silueta ili pak požara sjajno vas uvlači u priču i povećava adrenalin, a izbor mahom narandžastih i crvenih tonova pojačava utisak starosti i trošnosti krntije kojom se vozite i koju pokušavate da osposobite.

Najveća mana ovog moda jeste glasovna gluma koja je krajnje neubedljiva, a i sami dijalozi su predugački i pomalo dosadni. Međutim, nešto mnogo više i ne možemo očekivati od moda čiji je autor jedan čovek. Sve drugo je gotovo savršeno uklopljeno, a jedino što bi se dodatno moglo zameriti jeste to što je priča relativno kratka (doduše, zavisi od toga koliko brzo rešite pojedine delove). No, prema najavama autora, ovo je samo prva epizoda nešto duže kampanje iz nekoliko delova, te se nadamo da nas uskoro očekuje i sledeći nastavak.

Jovana KUZMANOVIĆ