Neki razvojni timovi baš nemaju sreće. Članovi nezavisnog studija Silent Dreams iz Nemačke godinama su radili za druge nadajući se da će jednog dana imati prilike da stvore sopstveno RPG čedo. Kad su napokon dovršili svoj uvrnuti prvenac, shvatili su da uopšte nije lako pronaći dovoljno hrabrog izdavača, čak iako je vođa ekipe svojevremeno bio jedan od vodećih programera serijala Gothic. Porođajnim mukama nije bio kraj ni kada su to rešili, jer se igra pojavila u internet prodavnicama neposredno pred izlazak mnogo glasnijeg suparnika po imenu Deathspank. Međutim, za razliku od Hotheadovog čeda, Grotesque Tactics: Evil Heroes daleko suptilnije pristupa humoru, držeći se uvek malo po strani i ostavljajući igraču da sam shvati smisao brojnih šala, te pravi izvor poređenja i aluzija. Takođe, nije reč o akcionoj razbibrizi već o linearnoj avanturi sa poteznom borbom, što će za posledicu imati to da još manji broj igrača oproba svoje taktičke veštine u sukobu sa nepredvidivim i potpuno komičnim neprijateljima.

Mehanički, igra najviše podseća na konzolna RPG ostvarenja poput naslova Fire Emblem. Postoje dve faze – istraživanje i borba. Prilikom istraživanja igrač neposredno vodi samo vođu družine, dok ga ostatak ekipe samostalno prati po mapi. U toj fazi moguće je pronaći dragocene predmete, razgovarati sa lokalnim stanovništvom i članovima družine, te prihvatiti različite zadatke. Kada „junaci” naiđu na neprijatelje, na terenu se pojavljuje kvadratna mreža i počinje potezni deo. Likovi i protivnici smenjuju se na potezu u redosledu koji zavisi od njihovih osobina. U toku poteza svaka jedinica može da se pomera, napada i obavi specijalnu akciju ako ima dovoljno akcionih poena prikazanih skalom ispod portreta. Dodatne veštine stiču se kasnije u igri, a jedinstvene su za svakog lika u družini. Svako u timu ima i svoju skalu opsesije, koja ga tera da počne iracionalno da se ponaša. Tako „sveti avatar” u panici uspava sve oko sebe pričom o svojim slavnim delima, nežne gospe zanemaruju sigurnost ostatka družine ako se uplaše da će njihova ljubav da nastrada, a emo-vođa Drejk menja ličnost u potpunosti i inspiriše sve koji se zateknu u njegovoj blizini.

Priča je dosta duhovita i neretko će izmamiti osmeh na lice čak i igračima koji se kunu u to da nemački programeri ne znaju šta je humor. Dovitljivost autora tu se nije zaustavila, pa je pravo zadovoljstvo čitati vrckave dijaloge i zagledati pojedinačne modele protivnika, te zaista kvalitetno pripremljene table za okršaje. Ono što uveliko smanjuje krajnju ocenu jesu tehnički nedostaci. Iako pravih grešaka u kodu ima zaista malo, često ćete nailaziti na sitne probleme koji će vam otežavati igranje. Teško je „ubosti” gde treba kliknuti prilikom dijaloga, grafika je slabog kontrasta pa se likovi ponekad stapaju sa pozadinom, a nedostaju i neke osnovne funkcije poput upoređivanja opremljenih i predmeta u inventaru, te neograničenog broja mesta za snimanje pozicije. Ipak, najveći nedostatak je izostanak glasovne glume, koja bi sigurno doprinela popularnosti ovog dela među igračima.

Nikola BULJ