Pa znate šta, bar bi se znali red i disciplina”, odzvanjaju reči besmrtnog Bate Stojkovića kao prva asocijacija na novu FRP avanturu iz Drakensang sage. Naime, autori iz nemačkog Radon Labsa odlučili su da ne zavlače verne fanove originalne igre i ne uvaljuju im još jedan, tristomilioniti i besmisleno uvredljivi DLC paket sa „unikatnim” sadržajem već su rešili da svojoj uzdanici nastave život u obliku nezavisnog, full produciranog i sadržajem prebogatog prequela. U očekivanju nastavka, to je savršen način da se kvalitetan grafički engine i sistem pravila Das Schwarze Auge ponovo iskoriste na optimalan način. Naravno, za razliku od prečestih gluposti kojima nas čašćavaju njihove prekookeanske kolege, muzući igrače kojekakvim „povoljnim” i „ekskluzivnim” dilovima često i na sam dan izdavanja bazne igre.

River of Time je hronološki smešten nekih dvadesetak godina pre događaja iz originalne igre, a geografski duž obala Velike reke, najvećeg rečnog toka zemlje Aventurije. Opisuje događaje i avanture u kojima je učešće uzelo i nekoliko prepoznatljivih likova iz prve igre. Ponovo ste u ulozi nepoznatog heroja koji će se ovog puta uhvatiti u koštac sa misterioznim napadima gusarskih posada na trgovačke brodiće, u isto vreme pokušavajući da otkrijete da li su drevna proročanstva rečnog boga Eferda na neki način povezana i sa vašom sudbinom.

Sve što je vezano za način kreiranja lika, njegovu statistiku, atribute, skillove, recepture, specijalne veštine i milion drugih sićušnih stvari po kojima je Drakensang karakterističan ostavićemo po strani i zainteresovane namernike uputiti u pravcu opisa prve igre (SK 4/2009), gde je sve detaljno opisano. U tom smislu praktično nema nikakvih promena. Igra i dalje funkcioniše kao hard core FPR, koji ni za milimetar ne ustupa svoj složeni sistem građenja likova i funkcionisanja celokupnog sveta nekom pristupačnijem prosečnom gejmeru, koji nema vremena da se zamajava s tamo nekim supersloženim pan & paper tricama. Ono malo novina koje RoT donosi u većini slučajeva predstavljaju samo usputnu šminku s kojom je skopčano nekoliko manjih zamerki (uz neke stvari koje su morale da budu više ispolirane u odnosu na original). Pre nabrajanja zamerki, treba reći da se ovog puta oseća daleko usmereniji i fokusiraniji tok priče i vašeg učešća u njoj, sa važnim quest lokacijama koje se linearno otključavaju kako napredujete u priči. Takođe, većina glavnih story arcova izvedena je u gotovo avanturističkom maniru, sa dugim nizom lančano povezanih radnji koje morate odraditi kako biste završili dotičnu quest instancu u dnevniku i koja je često krunisana nekim karakterističnim boss fajtom. Ove deonice su, po pravilu, dizajnirane sa višestrukim izborima po pitanju akcija koje možete da preduzmete, totalno nevezanim sa vašim ličnim afinitetima po pitanju izgradnje lika (ako ste fajterski raspoloženi, u svakom slučaju možete oprobati i skriptovani stealth način za rešavanje problema, i obrnuto). Ovako dizajnirana igra, koja potencira quest-by-quest odmotavanje radnje, ni u kom slučaju ne znači da ne možete da se vratite na prethodno posećene lokacije. Naprotiv, to je čak i poželjno raditi jer će se na njima vremenom otvarati nasumični, sporedni zadaci, što iziskuje pomalo zamorno obilaženje starih mesta svaki put kad malo napredujete u glavnoj priči.

Od novina treba pomenuti to da će „baza operacija” sada biti vaš lični brod kojim putujete duž ruke, što je daleko praktičnije rešenje od fiksne vile iz originala. Od drugih noviteta tu je i nespretno integrisani sistem travel nodova koji vam omogućava da se insta teleportujete na neki drugi prethodno posećeni „čvor”, ali bez mogućnosti da to radite proizvoljno, sa bilo kog mesta na mapi. Kretanje likova i dalje je nekako tromo i sporo, čak i kada trče, manje važni questovi uopšte se ne upisuju u dnevnik(!), a likovi često imaju problema da se postave u odnosu na neprijatelja, što je čudno s obzirom na to da kompleksni statistički sistem prilikom borbe detektuje i deli štetu čak i kad je vizuelno jasno da likovi nisu ni blizu jedan drugog. Najveća (i neispravljena) mana tiče se loše odrađenog razdvajanja družine, što podrazumeva da će vaši kamaradi veselo dotrčati k vama čim se malo udaljite od njih (pa je odrađivanje samostalnih akcija na većim udaljenostima praktično nemoguće).

Najveći kvaliteti igre, s druge strane, i dalje sijaju jačinom sunca i ne dozvoljavaju da išta previše ugrozi vanserijski dobar osećaj kada ponovo budete tabanali uzduž i popreko Aventurije. Fantastičan i raznovrstan dizajn terena i verodostojna arhitektura gradova, hramova i tamnica naprosto oduzimaju dah i predstavljaju jedan od najlepših i najimerzivnijih fantasy settinga uopšte. Očigledna opčinjenost Nemaca srednjim vekom i gotskom arhitekturom ponovo je na vrhuncu, tvoreći gradove i sela sa tako znalačkim razmeštajem i brojem zgrada da biste u njih sasvim realistično mogli da naselite ljudsku populaciju. Sve ovo ponovo se kupa u blistavoj i bajkovitoj grafici kojom dominira majstorska upotreba kolornih paleta (u zavisnosti od doba dana i atmosferskih prilika). Likovi su ponovo lepo dizajnirani i animirani, sa takvim sitnicama kao što različiti postupci i radnje u zavisnosti od rase ili trenutnog zdravstvenog stanja osobe. Nivo detalja i kvalitet tekstura podignuti su za nekoliko nivoa u odnosu na prvu igru, a šlag na torti je činjenica da je sve ponovo odlično optimizovano i da će uglavnom leteti i na već relativno vremešnim mašinama. Nespretno realizovani voice acting sagovornika je poboljšan pa se sada linije teksta u potpunosti izgovaraju, ali je glavni lik i dalje beznadežno nem, što pomalo kvari celokupan utisak.

Aleksandar DINIĆ