Miris prohujalih vremena u novom ruhu

Možda će se kod nekih mlađih ljubitelja Linuxa javiti sumnja da li nam je pored svemoćne Ubuntu familije nešto drugo uopšte potrebno, ali će se zato kod većine starijih pojaviti smešak, sa setnim prisećanjem na prošle dane. Davno su iza nas vremena kada smo skakali od sreće nakon uspešne instalacija sistema iz 33. puta, urlikali sa prozora nakon dva sata podešavanja zvučne kartice koja je konačno počela da daje znake života, a ako je nekome slučajno pošlo za rukom da potera „win modem”, taj je vitlao komšije ili bar najbližu rodbinu po dvorištu da im to sav ozaren i pokaže. Delimično smo se podsetili tih dana uzimajući u ruke najnoviji, sveže „ispržen” i legalno preuzet Mandriva Linux na DVD-u.

Ovaj Ubuntu pre Ubuntua i kalif umesto (Red Hat) kalifa, do pre nekoliko godina najpopularnija desktop Linux distribucija (čak i kod nas), sada Mandriva a nekada Mandrake doživljava svojevrsnu reinkarnaciju. Sa zakašnjenjem i uz finansijske poteškoće do nas je stigla Mandriva 2010.1 Spring sa kodnim imenom Farman.

Mandriva se i ovog puta odlučila za „sveto trojstvo” kada su u pitanju izdanja, u osnovi istog sistema u 32 bit i 64 bit varijantama. Tako su ponovo tu One, Free i PowerPack, koji se provlače još od Mandrive 2007 (SK 2/2007), uz dodatak Flash izdanja koje je još u pripremi. One predstavlja live/install CD kod kog je moguće izabrati varijantu sa KDE 4.4.3, Gnome 2.30.1 ili Xfce grafičkim okruženjem. Uz vlasničke drajvere za grafičke kartice i audio/video kodeke, ova verzija Mandrive je najpreporučljivija za početnike i one koji odmah žele operativni sistem koji ima sve i svja. Free izdanje koje se isporučuje u formatu DVD ISO slike sadrži samo besplatan i slobodan (Open Source) softver kojeg, za utehu, ima srazmerno više u odnosu na varijantu One, uključujući tu i bolji izbor lakših grafičkih okruženja. PowerPack je komercijalna verzija Mandrive koja, pored svega onoga što postoji u druga dva paketa, sadrži još više softvera, ali i komercijalne aplikacije kao što su VMWare, Fluendo plejer/kodek, Skype, vlasnički drajveri i plaćena tehnička podrška, što uz dodatni, takođe komercijalni repozitorijum čini vrh Mandrivine ponude. Iako bismo kupovinom PowerPacka finansijski sigurno pomogli Mandrivi, realno nećemo dobiti bogzna šta bitno, jer gotovo sve što nam je potrebno možemo imati instalacijom verzija One ili Free, uz dodatno instaliranje programa sa zvaničnih ili PLF repozitorijuma.

Nova verzija Mandrive predstavlja ono što se u automobilskoj industriji naziva restyling – radi se o unapređenom modelu Mandrive 2010.0 sa gomilom ispravki, poboljšanja i ažuriranog softvera. Izdanje One sada omogućava pokretanje klasične instalacije bez podizanja Live sistema, sama instalacija sa predefinisanim aplikacijama i podešavanjima traje jedva 20 minuta, pokretanje sistema je brže u odnosu na prethodnu verziju, mogućnosti enkripcije pojedinih particija znatno su unpaređene, a ext4 je postao podrazumevani fajl sistem. Interesatno je napomenuti to da je Mandrivu na računar moguće instalirati sa samo 128 MB RAM-a. Nov model instalacije omogućava nam da „kloniramo” postojeću instalaciju na novi računar. Podrška za novi hardver mnogo je bolja, pre svega pri prepoznavanju bežičnih mrežnih uređaja i kartica, video i audio hardvera, a većina 3G USB modema koji se mogu naći kod domaćih provajdera radi odmah po uključivanju. Pored samih 3G USB drajvera, unapređene su i prateće funkcije, tako da sada možete upravljati PIN/PUK kodovima, kvotama za download/upload, birati operacije... To svakako može biti interesantno za korisnike prenosnih računara, za koje je Mandriva među prvima kreirala optimizovane verzije kernela, kao i posebnu verziju Mandriva Mini.

Nova Mandrivina tehnologija Smart Desktop omogućava da svoje svakodnevne aktivnosti u radu sa dokumentima, email porukama, podacima, slikama, video i muzičkim fajlovima olakšate novim mogućnostima organizovanja podataka, dodavanjem napomena, komentara, tagova, grupisanjem podataka po vrsti ili projektu i, samim tim, pretragu i pristup njima znatno pojednostavite. Sve ovo odvija se preko Nepomuka, njegovog vizuelnog navigatora Ginkoa i KDE-a, pa je zasad jedino i moguća na ovom grafičkom okruženju.

Dorađena stara grafička tema La Ora zajedno sa Compiz efektima čini Mandrivu brzom, mada i previše jednostavnom i siromašnom. KDE i Gnome funkcionišu dovoljno brzo i bez većih problema, posebno ukoliko imate dovoljno dobar hardver. Gotovo svi sistemski alati koji se mogu pokretati samostalno ili preko Mandrivinog kontrolnog centra su unapređeni. Instaliranje i ažuriranje softvera je glatko zahvaljujući dorađenom RPMDrakeu, kontrola i praćenje mrežnih konekcija sada su znatno olakšani novom alatkom net_monitor. Netprofiles, alatka za upravljanje mrežnim profilima, kompletno je prerađena i omogućava kreiranje nekoliko mrežnih profila u zavisnosti od toga gde se nalazite (kod kuće, kod prijatelja, na poslu). Na strani bezbednosti, Tomoyo je kao novo bezbednosno okruženje zamenio AppArmor, a kontrola pristupa od strane roditelja dobila je preko Drakguarda mogućnost za autorizaciju i blokiranje bilo koje aplikacije, kao i autorizaciju i blokiranje pristupa Internetu, i to u vremenskim periodima koje sami definišete.

Iako Mandriva nije mlada distribucija, i dalje ima običaj da oboleva od nekih dečjih bolesti koje, iako gotovo nebitne, znaju da nas pošteno iznerviraju. Tako na pojedinim konfiguracijama može doći do problema u radu ili performansama grafičkih kartica, kao i do čudnog ponašanja Mozilinog Firefoxa. Eventualne bagove koji potiču od još neusavršenog KDE okruženja ne bi trebalo pripisivati Mandrivi. Sve informacije o do sada potvrđenim problemima nalaze se na Mandrivinoj Wiki stranici wiki.mandriva.com/en/2010.1_Errata.

Prema mišljenju njenih tvoraca, nova Mandriva je jednostavan, otvoren, inovativan i trenutno nabolji Linux OS. Prema našem mišljenju, ona je dovoljno pouzdana, stabilna i brza Linux distribucija kojoj svakako treba pružiti još jednu priliku. Više od 20.000 RPM paketa sa spremnim i ornim Linux aplikacijama svih vrsta samo mogu da vam pomognu u tome, u nadi da će još neko osetiti draž starih vremena.

Toma JANKOVIĆ