Audio editor za široke narodne mase

Danas gotovo da nema korisnika računara koji na pomen obrade audio materijala ne pomisli na Sony SoundForge (SK 12/2007). Međutim, ako uzmemo u obzir njegovu cenu i glomaznost, zdravom logikom dolazimo do jednostavnog zaključka da mora postojati dovoljno kvalitetna alternativa koja je besplatna, slobodna i koja radi na Linuxu. Upravo tu na pozornicu stupa višeplatformski Audacity, slobodni editor audio materijala koji omogućava snimanje, obradu i pohranjivanje audio materijala. Osim „čupanja” refrena iz hitova sa ciljem dobijanja ringtonova za mobilne telefone, te digitalizaciju uspomena sa audio kaseta i vinilskih ploča, Audacity može da posluži i za bilo koju drugu namenu koja iziskuje slaganje i obradu više audio staza istovremeno.

Projekti se čuvaju u internom formatu AUP, a pored uvoza sirovih (RAW) datoteka podržan je uvoz i izvoz nekomprimovanih WAV i AIFF, lossless FLAC, losseless OGG Vorbis, MP3 (uz instalirani LAME), te AC3, AMR, M4A, WMA i drugih formata koje podržava FFMPEG kada je instaliran. Nažalost, Audacity 1.3.12 (Beta) neće prepoznati FFMPEG noviji od septembra 2009, pa treba koristiti ili stariji FFMPEG ili ručno kompajlirati pečovani Audacity (više o tome na goo.gl/O8Lx). Kako je postao standardno softversko rešenje na većini GNU/Linux distribucija, dovoljno je u menadžeru paketa distribucije instalirati paket audacity i sve funkcionalne međuzavisnosti biće zadovoljene bez dodatnih intervencija (ostaje da se LAME i FFMPEG ipak posebno instaliraju). Treba napomenuti to da je stabilno izdanje 1.2.6 uglavnom dostupno, dok se 1.3.12 (beta) može dobiti iz eksperimentalnih i testing repozitorijuma distribucija ili sa zvanične stranice projekta. Po instalaciji, prečica za pokretanje programa zauzima logično mesto u odeljku Multimedia menija okruženja.

Interfejs programa prilično je jednostavan i intuitivan. Fiksni skup menija koji sadrži opcije za rad sa audio materijalom (seckanje, lepljenje, miksovanje, filteri, generisanje zvukova i drugo) smešten je na vrhu prozora. Ispod njega naslagane su palete za izbor režima rada, monitori za nadgledanje jačine izlaznog i ulaznog signala, potenciometri za podešavanje jačine izlaznog i ulaznog signala, kao i tempa reprodukcije, te kontrole za upravljanje reprodukcijom i osnovne akcije nad stazama. Sve ove palete mogu se sakriti ili izmestiti iz osnovnog prozora tako da plutaju (poput panela u GIMP-u) čak i na drugom ekranu, čime se povećava površina predviđena za audio staze. Na dnu prozora je paleta za karakteristike selekcije, koja se, takođe, može sakriti ili izmestiti iz glavnog prozora.

U meniju Transport smeštene su različite opcije za snimanje zvuka, među kojima treba istaći aktiviranje snimanja na detekciju zvuka i zakazivanje snimanja. Omogućeno je čak i snimanje traka sa maksimalno 16 kanala, za šta je neophodno imati odgovarajući hardver (što integrisane zvučne karte svakako nisu). Filteri omogućavaju normalizaciju zvuka, uklanjanje šuma, kreiranje postepenog pojačavanja/utišavanja na početku i kraju trake, dodavanje eha, promenu brzine, visine i tempa i drugo.

Svakom projektu moguće je odrediti osnovne metapodatke (izvođač, album, numera, godina, žanr, napomene i dr.). U podešavanjima se, između ostalog, mogu odrediti broj kanala za snimanje, dužina trajanja semplova za prikaz filtera, interval automatskog čuvanja projekta, podrazumevani kvalitet traka i drugo.

Dugotrajnom upotrebom beta izdanja primetili smo povremene gličeve u iscrtavanju interfejsa i mestimične padove programa, što je, pored automatskog čuvanja projekta, zapravo bezazleno ali ipak iritirajuće. Profesionalci verovatno neće pronaći sebe u ovom ostvarenju, no ono njima nije ni namenjeno. Kućni i manje zahtevni korisnici koji bi da snime svoj prvi hit (posle „Kuća-pos’o” to zaista može svako), digitalizuju uspomene iz detinjstva zabeležene na audio traci ili da pripreme prateću audio podlogu za video prezentaciju biće i više nego zadovoljni onim što nudi Audacity. Jedno je sigurno: ono što je na Linuxu Avidemux (SK 11/2007) za video, to je Audacity za audio.

Aleksandar UROŠEVIĆ