Zar EA Sports (Big) svojim serijalom FIFA Sreet nije već pokušao da međ’ običnu raju spusti odigravanje neobaveznih partija fudbala? Jeste, a svi znamo kako se taj opus završio – tri igre, gomila bačenih para za razvoj, mizerne ocene kritike, vascelo nezadovoljni igrači... U Ubisoftu su pomislili da oni mogu bolje, te da je tekuće Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi pravi šlagvort za izlazak na tržište sa jednim ovakvim ostvarenjem. Kad već nemamo licencu za main event, hajde da smislimo next best way za namicanje novca.

Da je Pure Football kojim slučajem došao kao predstavnik shareware miljea, sada bismo pevali sasvim drugačiju pesmu. Ovako, ne možemo čudom da se načudimo da je Vankuverska podružnica poznate kompanije pomislila da će ovakvim, mršavim „paketom” postići nešto na pijaci igara! U redu, ideja nije loša – skupili ste tim od pet igrača (računajući i golmana) i imate 28 dana da se ugurate među osam najboljih na rang-listi, što donosi pozivnicu za učestvovanje na završnom turniru. Formu brusite igranjem utakmica protiv drugih (nacionalnih) timova i izvršavanjem raznovrsnih postavljenih zadataka. Kako se radi o nekoj vrsti uličnog/malog fudbala, cilj nije uvek samo pobediti već to uraditi sa stilom. Nekad je uslov postizanje određenog broja golova, pravljenje naznačene gol razlike ili, pak, preokretanje rezultata u poslednjem minutu susreta.

Ono što u celoj priči ne valja jeste potpuni izostanak nadgradnje! Nakon nekoliko utakmica shvatate da je celo iskustvo prilično plitko i da malo šta možete učiniti kako biste to promenili. Evo primera – odigravanjem utakmica ne zarađujete nikakav novac, što znači da nema nabavke opreme, nema treninga, nema kupovine igrača. Doduše, ukoliko ispunite određene uslove, tokom okršaja možete „otključati” igrače iz protivničkog tima i tako ih automatski staviti na transfer listu. Za svakog igrača postoje određeni uslovi koje valja ispuniti, o čemu se možete informisati neposredno pred početak meča. Nekad je to postizanje određenog broja golova, nekad pak kompletiranje naznačenog broja pasova, pa onda držanje lopte u nogama iznad zacrtanog procenta itd. Dalje, odigravanje svake utakmice „jede” po jedan virtuelni radni dan, što automatski znači da se do kraja igre stiže za jedno popodne. I šta onda? Ništa! Ili da počnete sve ispočetka ili da se nakalemite online, odnosno da uživate u svim prednostima Quick Play režima igranja (u društvu do tri prijatelja).

Igrom defiluje 230 licenciranih igrača raspoređenih u 20 timova. Tu je 17 nacionalnih (našeg nema) i tri tzv. legendarna tima. Pored reprezentacije sveta, koja predstavlja nekakav all time best of the best, tu je i selekcija Nemačke iz 1990. godine, odnosno selekcija Sjedinjenih Američkih Država iz 1994. godine. Pored trenutno najboljih igrača prisutnih reprezentacija, oduševljava nas to što su autori ubacili veličine poput Pelea, Mateusa, Litbarskog, Kantone, Šmajhela, Litmanena, Linekera, Bergkampa, Besta, Felera, Bremea i drugih. Nažalost, za vreme odvijanja akcije, zbog primenjenih grafičkih rešenja, prepoznavanje igrača na terenu praktično je nemoguće – svi liče jedni na druge. S obzirom na to da igra koristi nekakav stripsko-crtani grafički prilaz, ekran je krcat izduženim i karikiranim likovima, kao i mnoštvom specijalnih efekata koji otežavaju uočavanje detalja. Inače, sve igrače iz tima možete promeniti sem jednog – kapitena! On je vaša virtuelna predstava i za njega ne važe pravila o nepromenljivosti forme i kvaliteta. Osvojene iskustvene poene, tako, možete trošiti na boostovanje skiperovih performansi, a samim tim i na podizanje njegovog rejtinga. Postoji 15-tak kategorija, ali čak je i to malo da napravi značajnu distinkciju na terenu.

Ako uspete da progutate nedostatak igračkih režima i izuzetno kratku kampanju, gušenje obavezno nastaje kod gameplaya. Pure Football gotovo da nema nikakvih dodirnih tačaka sa klasičnim fudbalom. Naravno da u pitanju nije simulacija najpopularnije sporedne stvari na svetu, čak ne možemo reći ni to da se radi o arkadnom ostvarenju. Igra bi pre mogla da se krsti kao svojevrsna parodija na mali fudbal, i to s primesama naučne fantastike. Neprecizni pasovi, mali broj autentičnih poteza, loše kretanje i izvanzemaljska fizika samo su neke od upečatljivih stvari. Igrači se kreću kao da su pijani – snažni su k’o volovi, a graciozni kao slonovi u staklarskoj radnji, lopta se ponaša kao balon – poleti brzo, a onda ustukne i lebdi u vazduhu, utvrđena pravila igre ne važe... Na terenu vlada opšta makljaža, i to zbog činjenice da faulovi ne postoje. Ruku na srce, svaki oštar start se pamti i prezentuje putem nekakve faul skale. Kada je napunite, automatski sledi izvođenje kaznenog udarca. Posebna stvar je način izvođenja šuteva ka golu, odnosno nabacivanja lopte saigračima. I tu postoji skala, a cilj je zaustaviti je u naznačenom sigurnom polju. Ako to uspete sledi razoran šut, u suprotnom lopta će odleteti nebu pod oblake. Svaki igrač, u zavisnosti od afiniteta, poseduje „sigurnu zonu” različite veličine, što igri daje dozu nepredvidivosti i zahteva umešnost igrača. Treba još napomenuti to da postoji i specijalna vrsta šuteva, tzv. Pure Shoots, za čije je izvođenje potrebno biti milimetarski precizan, pošto je ovde sigurna zona izuzetno malih dimencija. Sakupljanjem Pure poena tokom mečeva (zaslužuju se šutevima, lepim potezima itd.) igrač dobija kratkotrajno povećanje Pure zone i šut koji zapravo ne može da promaši metu.

Pure Football je, pored verzija za konzole, trebalo da ugleda svetlost dana i kao PC igra. Kako sada stvari stoje, to se neće dogoditi, a na osnovu onoga što smo videli, nismo sigurno da li vlasnici „kućnih računara” zbog toga treba da bljuju vatru ili razviju zastave u znak ushićenja.

Vladimir PISODOROV