Mračna strana Interneta

Šta je Internet uradio za nas?

Kada je 2006. godine magazin „Time” proglasio korisnike Interneta osobama godine, bilo je jasno da se bliži trenutak kada će čovečanstvo izmisliti novi predmet obožavanja. Do sada smo navikli da obožavamo bogove, velike ličnosti ili sopstveno društvo, državu ili naciju. Mnogi su dokazivali da ljudska potreba za ovakvom praksom ne nastaje samo u pojedinačnom umu svakog čoveka, već izvor treba tražiti i u kolektivnoj svesti. U prethodnoj izjavi, koja vuče korene još od Emila Dirkema, danas nalazimo veliku istinu.

Internet je nesumnjivo jedno od najvećih otkrića u istoriji čovečanstva. Međutim, za mnoge ovo sredstvo interakcije predstavlja nešto više: ono postaje nova svetinja. Vrhunac priče dostignut je nominacijom Interneta za Nobelovu nagradu (?!) od strane italijanske verzije internet magazina „Wired”. Zdravorazumsko zaključivanje navodi nas na iskaz da bi tehnički bilo izvodljivije uručiti nagradu mački nego svetskoj mreži kompjutera. Naravno, Internet je nešto više od mreže, a ono što ga čini posebnim jeste pre svega njegov sadržaj kao i činjenica da ga svako može kreirati. Ali, on je ipak samo sredstvo, alat, medij, nekad i oružje. Ipak, manimo se logičkih stvari i pokušajmo da obratimo pažnju na jedinu pametnu stvar koju ovaj predlog može da izrodi. Reč je o pokušaju da se nađe odgovor na pitanje šta je Internet uradio za nas.

Stvari će, što se toga tiče, biti mnogo jasnije za koju godinu, kada današnja digitalna generacija stasa u odrasle ljude. Živimo u vremenu u kojem dečurlija odrasta pod jakim dejstvom potpuno novog agensa socijalizacije. Zahvaljujući Internetu, klub milionera je bogatiji za mnogo mladih ljudi. Međutim, oni nisu bili korisnici već pioniri i vesnici. Njihovi proizvodi danas oblikuju kulturu i umove miliona. To je aspekt koji treba proučiti kako bi se proniklo u ono što Internet čini za nas.

Tačno je to da je svet zahvaljujući Internetu bio upoznat sa događajima u Mjanmaru (odakle, by the way, Kina crpi litijum za baterije naših telefona...), Iranci su se dogovarali oko protesta, a sakupljeno je i mnogo novaca za Haiti. Ali, strašna nesreća koja je zadesila ljude na Haitiju pretvorena je u vašar taštine i medijski spektakl. Što se diktatorskih režima tiče, disidenti su i ranije nalazili načina da iznesu istinu u svet, koga to samo deklarativno brine, a sada im je ta aktivnost samo olakšana. Ipak, koliko je Facebook couch aktivista mrdnulo svoje zadnjice da zaista pomogne unesrećenima? Internet je, kaže pronobelovska struja, omogućio da svi budu aktivisti i da šire svest o važnim problemima. Well, nije omogućio samo ultralako širenje svesti već i najinertnije neučestvovanje. Ispada da su hipici više „radili” u pravcu promene, jer su bar bili bučni. Pre će biti da je Internet ubio aktivizam, jer je sada svako „aktivan”, tj. postoji samo iluzija aktivizma i udaljeni eho postojanja neke istinske svesti. Znači, Internet je ubio aktivizam.

Internet je produžetak realnosti, digitalna slika sveta, preneseno stanje iz fizičke sfere. U tom virtuelnom svetu naći ćete podjednak broj rasista, konzervativaca, liberala, perverznjaka, prevaranata, umetnika, genija, ludaka... Međutim, kao moćan agens socijalizacije, on će možda doneti više zla nego dobra čovečanstvu. Često se govorilo da uz vesternizaciju sveta dolaze i gojaznost i nezdrav stil života. Ali, samo su neki kopali dublje: jeste izuzetno važno da svako ima pristup Internetu, to je čak osnovno ljudsko pravo. Međutim, mališani i mladi ljudi dobijaju instant odgovore prostim upitima na Googleu. Kritička svest se gubi, ostaje samo isfragmentisano, parcijalno, plitko znanje. Wikipedia ima milijardu korisnih primena, to je jedna od najpametnijih stvari koju su ljudi stvorili, ali ona ujedno čini i to da većina malo zna o mnogo stvari. Internet je ubio genije, ali je doprineo povećanju broja „homo debeljkusa”.

Nije ni čudo što on postaje sve veći predmet obožavanja. Trend idealizacije nečega u čemu mnogi učestvuju nije stran. Pomenuti Dirkem objasnio je da ljudi još iz vremena totemizma personifikuju apstraktni osećaj postojanja nečeg što im utiče na živote u totemu, kasnije u bogovima... Prema njegovom stanovištu, oni u stvari obožavaju društvo. Naravno, kasnije smo videli koliko su humani sistemi koji stavljaju akcenat na kolektivizam. Bitno je prisetiti se toga, jer se bavimo nečim što ljudi, takođe, teško percipiraju. Kao što su sami stvarali hiljade religija ili hiljade društava, tako sami stvaraju i Internet. Međutim, kao i prethodni entiteti, i Internet u umovima ljudi dobija realno postojanje. Možda smo na opasnom kursu – društvene mreže su realizacija kolektivne svesti, javljaju se novi psihički momenti, Internet se idealizuje. Kako razvoj teče, taj naš produkt postajaće sve više prisutan. Ako se doživljava kao poseban entitet zajedno sa svojim zakonitostima, na korak smo od strahopoštovanja prema njemu. Sada Internet vrši veću edukaciju mladih nego škole, knjige, stripovi, roditelji, ulica, sportski tereni, muzika i svi ostali agensi zajedno. Zato se nedostaci ovakve „monopolističke” socijalizacije mogu osetiti u društvu sutrašnjice. Internet polako ubija kritičko mišljenje. Ostaje samo iluzija kritičkog uma. Konformisti, sakriveni iza pseudonima i sigurni u svojim foteljama, rasipaju svoje (ne)znanje po forumima i blogovima. Učestvuju u raspravama na način na koji to nikada ne bi činili kada bi sagovornike gledali u oči. Internet ubija brojne forme obrazovanja, mada je i sam jedna od njih.

Kako nominovati Internet (zaboravimo na tren da on nije čovek) kada je na njemu većina aktivnosti usmerena na uživanje? Četiri najveća mehanizma sticanja profita putem Interneta su: porno industrija (apsolutni kralj Interneta), kocka, MMORPG (i, uopšte, igre i igrice), kao i social networking. Evo zanimljive kompilacije rezultata različitih istraživanja vezanih za pornografiju: svake sekunde ljudi troše 3075 dolara u te svrhe, a najmanje 28.258 korisnika svake sekunde posmatra „18+” materijale. U pretraživače se svakog minuta unese 22.320 pojmova (25 odsto svih unosa!) u potrazi za tom tematikom. U SAD na svakih 39 minuta nastane novi „adult” video. Ova industrija zarađuje više nego Microsoft, Google, Yahoo i Amazon zajedno (više od 100 milijardi dolara godišnje)! Zato je 12 procenata svih sajtova ovakvog karaktera, a 35 odsto P2P preuzimanja otpada na tu svrhu. Što se online kockanja tiče, teže je pronaći relevantne podatke, ali se procenjuje da je prošla godina donela ovakvim kompanijama više od 30 milijardi dolara. Rast tržišta je već deset godina unazad više od 10 odsto godišnje.

Zavisnost ljudi od kocke nije nikakva novina, a sasvim je jasno da Internet tu bolest može da donese u svačiji dom. Međutim, zavisnost od igara tek je „u osnivanju”. Psiholozi su primetili, naravno, i mnoge pozitivne funkcije igara. Pre svega, deca kroz igre (naročito one RTS-RPG žanra) razvijaju sistematsko i analitičko mišljenje, uče se racionalizaciji i pravilnom raspolaganju resursima. Igre, dakle, nikako nisu loša stvar. Ipak, Internet uvodi i negativne elemente. Trend započet DRM-om za igru Assassins Creed 2 (stalna internet konekcija) nastaviće se i u budućnosti. Sem očiglednih problema s kojima se „legalni” igrači suočavaju, postoji i latentna funkcija jačanja online segmenta igara. Dok sadržaj slabi, nastavci će izlaziti većim intezitetom. Igre bivaju koncipirane u pravcu razvoja nezdrave konkurencije među igračima, koji jure da postignu što više apsolutno bespotrebnih „dostignuća” (achievements). Jednostavno, kompanije traže načine da igračima ugrade osećaj zavisnosti, kako bi se osigurala mesečna pretplata. Zbog toga Internet ubija i single player.

Jasno je da nijedna od prethodne tri moćne internet sfere nije altruističkog karaktera. Ostaju društvene mreže. O kulturnom uticaju takvih sajtova bilo je dosta reči. Iako ne treba sporiti činjenicu da ima ozbiljnih inicijativa i pozitivnog delovanja, većina korisnika nema u vidu neke posebno humane motive. Znači, ako se nominuje Internet kao sredstvo, govorimo o nečemu što je nemoguće.

Ako se, pak, ističe nominacija korisnika, onda bi bilo bolje obratiti pažnju na statistiku, tj. na ono što 99 odsto ljudi radi i traži. Tada ova nominacija ispada smešnija i od one Obamine. Internet je deo društva, supermedij budućnosti, čiji je razvoj determinisan interesima najmoćnijih kompanija u online biznisu. Korisnici su neplaćeni radnici koji stvaraju najvažniji resurs – informacije. Svako ko misli da je Internet doprineo toleranciji, razumevanju, miru i promenama trebalo bi ozbiljno da preispita svoje stavove ili da prosto pogleda sajtove sa Alexa Top 100 liste. Baš kao što se u svetu malo ljudi bavi humanitarnim radom, isto važi i za korisnike. Zato je ova nominacija uvreda ljudima koji se zaista trude da učine svet boljim mestom. Ostaje nada da će se jednog dana akumulirati dovoljno energije za istinske promene u svetu. Ali, to opet ne bi uradio Internet nego ljudi, korisnici, koji su zasad uspavani i hipnotisani. Između plave i crvene pilule većina se odlučuje za onu koja pruža neznanje i blaženstvo. Možda će jednog dana ljudi ipak istupiti iz simulakruma i otkriti koliko je zečja rupa zaista duboka. Ili će Internet ubiti i čoveka?!

Ivan VESIĆ