Intenzivnije iskustvo virtuelnog nasilja i pirotehnike od igranja demo verzije Just Causea 2 teško je zamisliti. Igrač koji bi se polio benzinom, kresnuo upaljač i seo da igra ovaj nuklearni sandbox možda bi imao snažniji adrenalinski trip, ali to nije nešto čega se valja prihvatiti ako niste profesionalac.Pre dubljeg razmatranja ovog hvalospeva sledi jedan pljuvopuc. Just Cause 2 ne radi na Windowsu XP već zahteva Vistu ili sedmicu. Obrazloženja vezana za šejdere, federe i direktikseve koja autori navode u mnogobrojnim intervjuima zvuče fino i plauzabilno, ali ideja odsecanja najvećeg procenta korisničke baze na PC-u nama zvuči kao rasna, kapitalna glupost. Tužna priča o statusu treće violine u diskusijama „konzole vs PC” već je dosadila i vrapcima. Dobro je da ćemo uopšte dobiti igru, zar ne? Just Cause 2 je Just Cause 1 kojeg je ujeo radioaktivni tigar. Brže, veće, lepše, eksplozivnije i luđe iskustvo, u kojem glavnu ulogu ponovo igra CIA operativac Riko Rodrigez, koji po drugi put oslobađa državicu trećeg sveta tako što joj poravnava vojnu i civilnu infrastrukturu, uz likvidaciju velikog procenta muškaraca sposobnih da nose oružje. Sandbox režim igre, koji pored prethodnog nastavka podseća i na kombinaciju Mercenaries: World in Flamesa i (donekle) Bionic Commando rimejka, izveden je kroz ultraspecifičnu, over-the-top koreografiju i preterivanje zbog kog bi i Aleks Merser (Prototype) uvukao pipke i pokrio se kapuljačom. Riko Rodrigez, megakomandos opremljen portabl padobranom i kukom za penjanje po svemu što ima vertikalnu osnovu, u stanju je da hvata i otima helikoptere u letu, da skače sa planine i da uskoči u sedište automobila, da preživi eksploziju cisterne benzina sa distance od dvadeset centimetara, da lakonski izrešeta bataljon vojnika u pancirnim prslucima, oslobodi banana republiku tiranije nekog šmokljana nacionaliste i pripremi teren za dolazak američkog kapitala koji će za dvadeset dolara otkupiti ono što je ostalo od zemlje nakon „Riko” tretmana. Više o JC2 saznaćete u sledećem broju, jer se igra pojavila neposredno pre predaje ovog broja u štampu. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
