Jedan planet-wide EMP, uzrokovan, recimo, jačom Sunčevom protuberancom, mogao bi da nas vrati u kameno doba

Ono što je za mog oca predstavljalo istraživanje svemira, za mene je informatička revolucija. Naravno, sa jednom bitnom razlikom: Jovan Kuzmanović nije imao priliku da maše u kameru iz orbite, dok Miodrag sasvim ležerno uživa u posedovanju 100.000 puta jačeg kompjutera od onog koji je kontrolisao telemetriju u programu Apolo. Ah, slasne li tehnologije koja ti daje priliku da tripuješ i maštaš o brisanju granice između realnosti i SF-a, uz olakšavanje svakodnevnog života.

Wuuuup. Zamislite zvuk prekidanja filmske trake. Mislim da možemo da kažemo da je budućnost konačno stigla, ali da je umnogome dosadnija i jadnija nego analogna, čađava prošlost prepuna nasmejanih sovjetskih tehničara koji čekićima nabijaju crevo u Vostok I, na čijem vrhu sedi Gagarin sa ETA dva sata do odlaska u istoriju. Fundamentalni kapacitet za pothranjivanje snova jednostavno nije obrazac po kome funkcioniše savremena tehnologija: sve se svodi na dim i ogledala, na poboljšavanje prikaza, tanje ekrane i efikasnost komunikacije; na veće brzine Interneta, brže procesore, mobilne telefone sleš kompjutere. Dobili smo federacijske trikordere, ali gde je freakin’ brod sposoban za warp? Gde su makar i hover automobili za koje se šezdesetih godina prošlog veka verovalo da će postati transportni standard daleko pre 2001. godine? Gde je nešto zaista fundamentalno?

Eksplozija komunikacije i omnidostupnost kompjutera nije doprinela ničemu drugom do davanju nesrazmernog značaja prosečnom idiotu, koji svojim piskavim glasom utiče na formiranje planetarnih prioriteta. Dragan Jovanović ovim, mind you, nije dobio priliku da vlada i realno kroji sopstvenu sudbinu kroz ekspanziju demokratije, već isključivo opciju za delimičnu prinudu vlasti i zapévanje o metodu trošenja one slatke margine resursa koja je tokom istorije vađena iz kese kada je elita želela da realizuje velike stvari. Elita je uvek vladala u skladu sa svojim elitnim metodama, ali u klimi globalnog zabadnja nosa i Draganovog znanja svega o svakome i svačemu više nema opciju da višak vrednosti pretoči u istraživanje iznenađenja. Obama nema drugog izbora nego da istrese keš u banke zarad očuvanja socijalnog mira. Suočen sa sličnim problemom, F. D. Ruzvelt je otvorio površinske kopove nateravši gladan narod da rilja, a bankari koji su napravili mess lepo su se obesili, udavili ili pucali u glavu jedni drugima. Zato je Ruki petnaest godina kasnije imao atomsku bombu, i zato Obama neće imati Enterprajz.

Najveće smrdljive novosti prošle godine bili su LED televizori, iPhone sa 32 GB RAM-a i X-stotina milijardi dolara koje U.S. godišnje troše na humane okupacije Iraka i Avganistana. Raja sada ima priliku da troši pare na ekrane na kojima se intenzivnije vidi sirotinja koja očima strelja marince, kao i priliku da na svakom mestu, u busu ili na klonji, sa Fejs prijateljima protestuje protiv rata. Patetični krug je zatvoren.

Stoku je nemoguće naterati da sanja, osim ako snovi ne uključuju kopulaciju, ishranu ili lenjstvovanje. Kako nikome nije jasno da najznačajnija, najpreča stvar koju čovečanstvo treba da ostvari jeste slanje sonde na Jupiterov mesec Evropa, probijanje nekoliko stotina metara leda i zavirivanje u topli okean. Okean u kome možda postoji vanzemaljski život. To je važnije od kopanja ruševina na Haitiju, važnije od blagostanja wellfare države, zdravstvene zaštite, eliminacije Talibana ili iPhona sa 64 MB RAM-a. Ja već danas želim da znam da li sam sam u svemiru, za sve drugo me boli sonda.

O, možda bi valjalo istaći to koliko sve ovo što imamo stoji na staklenim nogama. Jedan planet-wide EMP uzrokovan, recimo, jačom Sunčevom protuberancom mogao bi da nas vrati u kameno doba. Elektromagnetna indukcija par excellence koja bi spalila sve osim ručnih mlinova za kafu, kalašnjikova i starih pumpi za vodu sa ručkom koja izgleda kao znak pitanja. Sećate li se one vesti prošle godine o ribarskom brodu koji je sidrom presekao optički kabl u Mediteranu, ostavivši tako pola Azije nedelju dana bez Interneta? Zamislite takav kvrc na višem nivou i haos koji bi nastao širom sveta. Haos koji, osim nevidljivog Boga, ne bi imao nijednu visoku tačku, ni jednu čvrstu utehu koja bi mobilisala čovečanstvo da počne sa rekonstrukcijom. Bez vesti (i svesti) o životu u svemiru imali bismo standardni scenario iz Fallouta. Sekli bismo uši da krpimo zadnjice, dok ne bi nestalo ušiju ili pozadina, flaširanog „knjaza” ili municije kalibra 7,62.

Ne želim da 2014. odem u Evropu. Želim da te godine neko bude NA Evropi. Makar i robot. Makar i klon Stjepana Mesića. Bilo ko.

Miodrag „sonda” KUZMANOVIĆ