Svaki online servis koji zahteva da se vrti u pozadini ako želite da se igrate biva opravdavan blagodetima zajedničarenja

Seli ste da ručate, zagrizli prvi zalogaj, potegli kiselu vodu iz flaše i postali svesni lika koji vam sa distance od 10 cm zuri u desno uvo. Ništa ne govori, ne pipa vas po resici, samo vam gleda u uvo. Dnevni fragment broj dva: čitate novine na terasi, srkućete kahvu, kontate da imate savršenu poziciju za snajper, lenjo ste zadovoljni; zbog senke iznad glave podižete pogled i vidite komšiju kako ćutke visi sa konopca i čita vam crnu hroniku preko ramena. Dnevni fragment broj tri: šaljete prerađenu piletinu u Crno more, žila na slepoočnici pulsira kao warp core, krajičkom oka hvatate glimpse tuš creva koje se uspravlja, usmerava rupičasti krug u vašem smeru i pilji u vas poput hromirane kobre. Vrtite glavom i masirate očne jabučice, kunući se da ćete ovih dana ukrasti helikopter i baciti bombu na fabriku mačje trave. Spuštate roletne, postavljate MRUD (JNA Claymore) iza leđa, sedate za kompjuter i palite Assassin’s Creed 2. Igra kreće, a kreće i sisanje podataka sa vašeg hard diska; vaš PC se perverzno došaptava sa Ubisoftovim serverima za autentikaciju; jedan drugome obećavaju prljave penetracije u vašu privatnost, digitalni peep-show sa vama u glavnoj ulozi dostiže krešendo strasti, mlazevi bajtova prskaju iz ukrućenih kablova, bela plastika vaše tastature gužva se kao beli saten. Zigovani ste u korteks, a kompanija vam kaže da je to za vaše dobro. Sa gnušanjem odbacujete miša isflekanog digitalnim belančevinama. Odlazite u krevet na randevu sa stotom stranicom „1984”. Spavate, i već vas stvarno boli uvo da li neko sedi u sobi i sluša vaše disanje u mraku. A sigurno sedi, ćuti, gleda i beleži u tefter.

Najsvežiji UBIsoftov DRM, onaj koji zahteva da ste online dok igrate single player igre i pozicije snima na firmin server, najverovatnije nije slamka koja će slomiti kamilina leđa. Navikli smo i na gore. Na StarForce, na lika u firmi za koga znate da radi za Državnu bezbednost, na tanke zidove u soliterima koji čujnim čine svaki udaljeni fart, na kreditni biro koji ima podatke o vašim nekretninama i prometu na tekućim računima... Nije ovo poslednja slamka. Poslednji straw će doći nekoliko dana nakon omanje nuklearke u neki urbani centar u Americi, kada ćemo stvarno dobiti dvosmerne teleekrane u sobama i robotskog agenta koji će nam kopati po kanti za đubre. Doći će vreme kada ćete poželeti kometu i megacunami, večnu zimu, spavanje na novinama i kuvanje pacova u kišnici. Sve će biti bolje od OKA koje vas gleda dok jedete, radite i spavate.

Priprema terena za Velikog brata, osim očiglednih stvari tipa istoimenog TV šoua, tribalne/trens/whatever muzike, ličnih dokumenata sa čipom i Facebooka, dolazi i u formi opravdanja za korporativnu kontrolu svojih asseta u svetu igara za PC. Svaki online servis koji zahteva da se vrti u pozadini ako želite da se igrate biva opravdavan blagodetima zajedničarenja. Šerujte custom misije i klipove sa vašim prijateljima! Jednim klikom pozovite komšiju Mirzu na partiju XYZ! Neka se svi dive vašoj statistici i ačivmentima! Guranje community servisa u grlo podseća na kljukanje guske ili nabijanje baruta i kugle u musketu, sa opravdanjem koje je uverljivo kao i reklama banke koja tvrdi da vam je prijatelj. Umesto bosih stopala devojke zadovoljne kreditom za stan, Ubisoft obećava da je Sudetska oblast njegov poslednji teritorijalni zahtev. Apologete sistema, obični korisnici sleš ogorčeni protivnici piraterije (u CIA terminologiji – „Korisni idioti”) izlaze iz aviona i mašu dokumentom koji će konačno doneti mir.

Od takvih servisa, osim benignog, ali iritantnog bulšita od Microsoftvog GFWL-a, Steam je najmanje invazivan i podložan je kakvoj-takvoj toleranciji, ali stvari su počele da se menjaju nagore. Sada Ubisoft i (donekle) Electronic Arts, sutra Blizzard svojim „redefinisanim” Battle.netom (newsflash: Starcraft 2 će zahtevati da ste permanentno online), prekosutra komesar za internet pitanja i fiskulturu, Ministarstvo policije i slobode štampe. Koga boli uvo za igrača koji kada igra single player igru želi da bude sam? Sasvim sam, sa svojim prstima, mislima i kutijom cigareta, bez želje da gleda statistiku 2v2 mečeva, bez motiva da na pitanje „Would you like to know more?” odgovori sa yes ili da pošto-poto sazna koliko su vremena Balša, Petar, Sabrija i Ibrahim danas proveli online. Neko ko želi da se igra bez šuškajuće senke na obodu svesti da njegov rođeni PC razmenjuje volšebne informacije sa misterioznim serverom, koji vredno uslikava HDD particije i stavlja crvenu zastavicu pored svakog foldera sa sufiksom Reloaded/Razor 1911.

Da, znam, piraterija je ozbiljan problem. Ja, recimo, zbog toga često nisam u stanju da zaspim, a prijatelje koji skidaju TV serije sa Interneta umesto da ih gledaju u redovnom programu konstatno opominjem, naglašavajući značaj gledanja reklamnih blokova. Jednom prilikom sam se potukao sa kumom koji je ćerkici neovlašćeno skinuo Bubble & Squeek in Double Trouble umesto da ga kupi u radnji. Jednom sam skoro umro od gladi jer nisam hteo da kažem da sam gla...

Miodrag „megacunami” KUZMANOVIĆ