„Ubica” komercijalnih DTP aplikacija

Kada se govori o prelomu teksta i pripremi za štampu na računaru, obično se automatski pomisli na neku od glomaznih komercijalnih aplikacija zatvorenog kôda, koje u tom segmentu tržišta vladaju već decenijama. U pitanju su Quark Express i u novije vreme Adobe InDesign. Oba programa imaju svoje poklonike koji se kunu u njih, ali to ne znači da slobodni softver nema svog takmaca u ovoj naizgled odavno odlučenoj trci. Uprkos nadmenom osmehu koji bi na prethodnu rečenicu mogli da upute pripadnici „stare škole prelamača”, Scribus ne samo da je krajnje profesionalno DTP rešenje za GNU/Linux desktop već nekim svojim osobinama pomera granice i postavlja nove standarde. Na primer, u pitanju je prvi DTP program koji je u potpunosti podržavao izlazni format PDF/X-3, a koji predstavlja poslednji ISO standard u oblasti pripreme za štampu. Treba li pominjati to da je u pitanju potpuno besplatan multiplatformski proizvod, a da su njegovi dokumenti zasnovani na XML standardu, te da se i u slučaju oštećenja mogu spasti i najobičnijim tekstualnim editorom?

Scribus se može instalirati iz izvornog kôda koji se preuzima sa zvanične internet prezentacije ili direktno iz repozitorijuma distribucije koja se koristi, a zahteva da na sistemu postoje Qt3 biblioteke i PostScript. Od verzije 1.3.3.7 može da se koristi i na Mac OS X, OS/2 ili Windows sistemu. Nakon instalacije, poziva se iz menija okruženja ili iz terminala, a izgledom dosta podseća na svoje komercijalne pandane. U vrhu prozora nalaze se meni i linija alata, dok se ostale palete i alatke pozivaju automatski prema potrebi ili ručno iz odgovarajućeg podmenija. Naravno, interfejs je u potpunosti moguće prilagoditi ličnim potrebama.

Uz sam program ne dolazi toliko gotovih šablona (templates) koliko uz, recimo, InDesign, ali za prvu pomoć ima ih sasvim dovoljno, dok će profesionalci i tako želeti da sve parametre novog dokumenta odrede samostalno. Već prilikom odabira poveza, veličine i oblika strane, postavki margina i drugih početnih radnji uviđa se da u ovom segmentu Scribus nikako ne zaostaje za InDesignom, a slično je i prilikom podešavanja vizuelnih pomagala. Nažalost, zasad još nema automatskih linija vodilja (guide lines), koje samostalno signaliziraju kada je radni element u određenom odnosu sa geometrijom strane ili susednih već postojećih elemenata, ali zato standardne vodilje funkcionišu sasvim dobro i pojednostavljuju određivanje pozicije stubaca teksta ili grafike.

Iako se osnovna funkcionalnost programa zasniva na unapred definisanim frejmovima koji mogu da sadrže tekst ili grafiku, uz podešavanja i obradu svakog od ova dva tipa sadržaja veoma je jednostavno promeniti funkciju postojećeg frejma ili kreirati novi od rukom nacrtanog ili vektorskog oblika. Kako razvoj aplikacije napreduje ogromnim koracima, u poslednjim verzijama moguće je stvoriti i oblik koji će tekst da okruži prateći liniju konture a ne sam frejm koji ga sadrži, što će poznavaoci umeti da cene i upotrebe na pravi način.

Sam sadržaj, bez obzira na oblik, praktično se uvek uvozi iz ranije pripremljenih izvora, iako je moguće obrađivati ga i unutar samog programa u slučaju potrebe. Za prilagođavanje teksta tu je napredni editor sa svim potrebnim funkcijama za definisanje parametara paragrafa, fonta, linije i stila. Pripremljene tekstualne frejmove moguće je, demonstracije radi, popuniti standardnim Lorem Ipsum sadržajem, ali i nasumičnim tekstom na nekoliko različitih svetskih jezika. Ukoliko će se članak, pak, protezati kroz nekoliko frejmova, moguće je podesiti ih tako da automatski nastavljaju prikaz tamo gde je prethodni stao. Grafičkim elementima moguće je dodeliti nekoliko efekata i prilagoditi ih geometrijski i funkcionalno do određene mere, ali za sve zahtevnije operacije preporučuje se da na sistemu bude instaliran Gimp. Sam Scribus omogućava uvoz JPEG, PNG, GIF, TIFF i drugih rasterskih formata, ali i nekoliko vektorskih, uključujući tu i grafiku pripremljenu u programu OpenOffice.org Draw, te SVG i EPS formate.

Manipulacija nad stranama i elementima je klasična za ovu vrstu programa i ne bismo se zadržavali duže na opisivanju samog rada, jer je dobro poznat svakom ko se ikada bavio pripremom za štampu. Zato ćemo pomenuti da je ceo interfejs programa moguće podesiti tako da bude na srpskom jeziku, što se u ovom trenutku ne može očekivati i od konkurencije.

Scribus podržava izvoz završenog dokumenta u PDF 1.3, 1.4 i 1.5 formatu, što znači da je moguće kreirati i interaktivne PDF dokumente koji sadrže linkove, indekse ili beleške koje se neće štampati i slično. Očekivano, moguće je izvesti samo određene ili sve strane, uz opcionu rotaciju i slične efekte, ali i kompresovati tekst i grafiku na više načina, prema potrebi promeniti DPI rezoluciju, uključiti korišćene fontove u sam PDF fajl ili kreirati specijalne grafičke efekte koji će se koristiti prilikom listanja stranica na računaru. Program uspešno barata sa ICC kolornim profilima i potpuno je CMYK kompatibilan, ali je izlazne boje moguće prilagoditi i za ekranski, tj. web prikaz, te za crno-belu štampu. Što se sigurnosti dokumenta tiče, moguće je dodeliti mu lozinku, te zabraniti štampanje, kopiranje delova sadržaja, bilo kakve izmene, pa čak i dodavanje beležaka.

Prava snaga ovog programa ne može da se prikaže u jednom tekstu ovog tipa. Naš cilj bio je da čisto skrenemo pažnju na postojanje jedne potpuno funkcionalne i savršeno stabilne DTP aplikacije zasnovane na principu slobodnog softvera, napredne u mnogim pogledima i sa tendencijom ubrzanog razvoja. Sa Scribusom moguće je kreirati kalendar koji će se odštampati na kućnom štampaču, ali i jelovnik ili turistički vodič koji će se štampati u nekoliko hiljada primeraka. Da ograničenja nema govori i podatak da je knjiga „CrossOver: Kunst, media en technologie in Vlaanderen”, koja je nedavno dobila nagradu za najbolje dizajniranu belgijsku knjigu 2009. godine, u potpunosti pripremljena za štampu baš u Scribusu.

Nikola BULJ