Intel Atom platforma i konkurenti
Novi mikroprocesor mogao bi da zadovolji tri osnovna prohteva koji se postavljaju za klasu prenosnih proizvoda: mala veličina, velika snaga i mala disipacija energije. Stalna potreba za što manjim računarskim komponentama naterala je najveće svetske proizvođače da ulože mnogostruko više vremena i novca u realizaciju ideja iz SF filmova i serijala o tajnom agentu „007”. Bilo da se radi o moćnom ručnom satu gospodina Bonda ili prenosivim minijaturnim računarima kojima glavni likovi kontrolišu svet oko sebe, čovek je očigledno zamišljao svet budućnosti u kome je pritisak dugmeta na sajber-verziji daljinca pokretačka sila univerzuma. Šta savremeni svet nudi da potkrepi ovakvu fantaziju? Nudi mnogo neuspelih koncepata i tek nešto uređaja da zadovolji apetite retkih zaluđenika i tako uzme primat na globalnom tržištu, stvarajući monopol. Najnoviji član velike i uspešne porodice Intel, mlađi brat od tetke najprodavanije mikroarhitekture Core, želi svoje mesto u tom globalnom svetu, a za uzvrat nudi do sada neviđenu veličinu, moć procesiranja i još puno toga uvijenog u oblandu korporativnog uspeha velikog plavog. Mali koji mogu mnogo Trend smanjivanja računarskih komponenti nije novost i prisutan je u raznim oblicima još od kraja šezdesetih godina prošlog veka. Ipak, sa pojavom malih a moćnih spravica poput Apple iPhone ili, i kod nas veoma aktuelnog, minijaturnog laptopa Asus eeePC, oči potrošača uprte su u novitete, uređaje koji će moći da se pohvale svojim malim dimenzijama a velikom moći u tehnološkom smislu. Uvidevši dobru poziciju unutar tržišta, Intel je uložio veliki trud u mikroprocesor koji bi zadovoljio tri osnovna prohteva koji se za ovu klasu proizvoda postavljaju (veličina, snaga i disipacija energije), uz očuvanje kompatibilnosti sa postojećom linijom proizvoda za personalne računare. Razvijen pod radnim nazivom Silverthorn, novi procesor zamišljen je tako da ponudi ono što nijedan drugi na tržištu ne može, a to je snaga procesora koji rade u personalnim računarima na do sada najmanjoj površini, sa minimalnom disipacijom energije u obliku toplote. Prema najavama u Intelu, Atom procesori troše između 0,5 i 2,5 W, što je daleko manje od svih današnjih procesora. Ovi procesori bi svoje mesto trebalo da nađu u GPS prijemnicima, video i DVD plejerima i raznim drugim prenosnim uređajima među kojima su i igračke konzole, i to zadržavajući već dobro razrađen skup instrukcija sa personalnih računara. Među onima koje će pokretati Atom nalaze se i nettop (jeftini desktop) i netbook (jeftini laptop) računari, kao i ITX-bazirane desktop platforme. Kako su ove klase uređaja u stalnom napretku i bežične tehnologije sve su brže i moćnije, neophodni su mikroprocesori velike moći koji zadovoljavaju tako veliki apetit. Kako Intel tu jako dobro poznaje uslove, s obzirom na to da je inicijator ili učesnik skoro svih tehnoloških pomaka u vidu bežičnih komunikacionih standarda i zahvaljujući poziciji koju drži, ta američka kompanija zna kada je povoljan trenutak za uvođenje ovakvog proizvoda. Ako se još pitate zašto Intel često optužuju za monopol, sada je to mnogo jasnije. Kako Intel ima politiku da uvek ide što dalje može, ni ovde se nije završilo na pukoj proizvodnji čipa i njegovom marketingu. Iniciravši Moblin (Mobile Linux Internet Project), kompanija je odvojila deo zaposlenih da radi na projektu posebnog operativnog sistema baziranog na Linuksu, koji bi sa standardizovanim API-jem i prilagođenim jezgrom bio istovremeno konkurencija postojećim, ali i softverski deo platforme u kompletnom vlasništvu Intela. Veliki broj kompanija prijavio se za učešće, a Ubuntu je jedan od partnera u ovom poduhvatu. Aplikacije bi bile slobodno razmenjivane između različitih distribucija, a među saradnicima čiji bi se proizvodi našli u verziji za Moblin su recimo Adobe, Real, AOL, Nero, Skype i mnogi drugi, što garantuje uspeh. Hardver ispod pločice
Prvu liniju Atoma činiće modeli čije radne frekvencije idu od 800 MHz do 1,8 GHz, koristeći magistralu od 400 MHz ili 533 MHz. Svi modeli će posedovati drugostepeni keš veličine 512 KB i uključivaće dobro poznate tehnologije, prenete iz starije Core i Penryn braće, poput EMT64, VT, SSE3, SSSE3, SpeedStep i HT. Ono što je zanimljivo, Intel je odabrao in-order izvršavanje, za razliku od klasičnog out-of-order koji koriste savremeni procesori. In-order tip je takav da se instrukcije dekodiraju i procesiraju po redu po kom su pristigle. Ovakav izbor se opravdava pre svega time da se na ovaj način uštedelo na tranzistorima i vremenu potrebnom za projektovanje komplikovanog raspoređivača (scheduler). Procesor stoji u posebnom čipsetu zvanom Poulsbo, koji u svom severnom mostu ima magistralu i memorijski kontroler, a u južnom kontrolere ulazno/izlaznih operacija i grafički procesor. Memorijski kontroler podržava jednokanalnu DDR2 memoriju, koja radi na 400 ili 533 MHz, u zavisnosti od frekvencije magistrale procesora. U južnom mostu nalaze se standardni kontroleri: 2 PCIe X1, HD audio, ATA100 i kontroler za SDIO/MMC fleš memoriju. Grafički procesor unutar južnog mosta je za svoju veličinu veoma moćan, sadrži DirectX 9.0 i OpenGL, ali i punu HDTV hardversku podršku. Za razvoj grafike, koju možemo pronaći pod imenom GMA500, Intel se okrenuo kompaniji Imagination Technologies, poznatoj po PowerVR procesorima, čiji se rođak očigledno nalazi kao srce Atomovog grafičkog podsistema. Najveći deo vremena implementacije ovog procesora očigledno je bio posvećen upravljanju energijom. Jasno je da su današnji uređaji, kojima će Atomom pokretani mališani biti konkurencija, suviše „gladni” energije i da je snaga ugrađenih baterija prosto nedovoljna da uređaj drži satima budnim i operativnim. Imajući to u vidu, inženjeri Intela dizajnirali su („preuzeli” sa Penryn arhitekture) posebna stanja štednje energije, poput Deep power down, odnosno C6, kako ga stručnjaci zovu. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, uređaj, u kome je Atom srce i mozak, može da sav svoj kontekst i sadržaj keš memorije, za svega 100 mikrosekundi, prebaci u SRAM, i da praktično spava, trošeći tako svega 100 mW. Kako podaci pokazuju, prosečna potrošnja energije ne prelazi 220 mW, što je zaista izvanredan podatak. Konkurencija Da li je neko pomislio da samo Intel vidi priliku da zagospodari tržištem malih a moćnih procesora sa grafičkim podsistemom? U segmentu personalnih računara već postoji ozbiljan takmac u AMD-u, dok se u klasi mobilnih procesora pojavljuju neki stari vukovi, ali i mlade snage. Na šta pomislite kada vam neko pomene kompaniju VIA? Verovatno na „slabe čipsetove” koje su svi osuđivali jer nisu dovoljno dobri da pariraju onima iz Intela ili kompanije nVidia. VIA godinama proizvodi upravo procesore male potrošnje i jedan od poslednjih u toj klasi je VIA Nano, prethodno poznat kao Isaiah, naslednik C7 procesora. Nano neće biti štedljiv koliko i Atom, s potrošnjom koja počinje nešto iznad 3 W, gde će modeli najviših performansi imati potrošnju od čitavih 25 W, radeći pri tome na frekvenciji od 2 GHz. Iz AMD-a odgovora na Atom još nema, u izradi je Puma platforma, pokretana Griffin procesorom, koja ima za cilj da parira Intelovoj Montevina mobilnoj platformi. Kako prvi rezultati govore da procesor iz AMD-a zaostaje za procesorima Intelovih inženjera, mnogi su bili zabrinuti i za moguć monopol koji bi Atom tako imao. Tada je u igru uskočila niko drugo do nVidia, kompanija koju znamo prevashodno po veoma kvalitetnim grafičkim procesorima u svim segmentima tržišta. Izradom linije procesora po imenu Tegra, ova kompanija nudi proizvod čiji kvalitet garantuje desetogodišnje iskustvo u pravljenju GeForce grafičkih procesora. Prema najavama, ovi procesori biće sposobni za hardversko dekodiranje HDTV sadržaja, jači modeli u 1080p, slabiji u 720p, a svi će, pored centralnog, posedovati procesor za audio-sadržaje i minijaturni GeForce procesor. Sve ovo nalaziće se u uređajima koje pokreće Windows Mobile. • • • Sagledavanje čitave slike čini se jednostavnim, a to zapravo nije. Kako u rukama još nemamo ni jedan uređaj koga pokreće Atom, niti novu verziju Asus eeePC 901, koju će pokretati baš ovaj procesor, teško je ustanoviti realne performanse. Ipak, najavljene cene koje startuju od nešto preko 20 dolara po komadu, najavljuju snižene cene ultraprenosnih uređaja, pre svega megapopularnih GPS prijemnika i smartphone uređaja, što zaista raduje. Trka između Intela i kompanije nVidia polako počinje, zagrevanju je došao kraj, a još jedna kompanija najavljuje svoj ulazak u igru. Pogađate, to je Apple. Stiv Džobs (Steve Jobs) je u aprilu ove godine u svoj tim doveo pojačanje vredno 278 miliona dolara u kešu, kompaniju P. A. Semi, koju čine inženjeri koji su radili na procesorima kao što su Itanium, Opteron i UltraSPARC. Ko će od ove trojke pobrati najviše plodova, vreme će pokazati. Nama ostaje da uživamo u utakmici i zadovoljno trljamo ruke jer, na kraju krajeva, pobednici te trke, kao i obično, jesu potrošači. Momir ĐEKIĆ |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Home / Novi broj | Arhiva • Opšte teme | Internet | Test drive | Test run | PD kutak | CeDeteka | WWW vodič • Svet igara Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • Redakcija | Kontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English | |
SKWeb 3.22 |