Izložba „Antidepresiv”, galerija „O3one”, Beograd, 20–29. marta

Kako se danas boriti protiv depresije, otuđenosti i zapuštenosti? Na ovo pitanje kroz svoje radove pokušala je da odgovori grupa studenata treće godine kompjuterske umetnosti i dizajna na Akademiji BK. Na izložbi u galeriji „O3one” krajem marta bili su predstavljeni njihovi video radovi, animacije i jedna video igra, a tegla sa pilulama od marcipana našla se tu za svaki slučaj, kao krajnje rešenje u slučaju da prethodni „lekovi” ne pomognu.

Odgovor Deane Petrović i Borisa Stanića bio je video snimak performansa „za nabacivanje osmeha na lice”. Naime, maskirani kao roze-beli zečevi, njih dvoje su izašli na ulicu i (pre)sretali građane, grlili ih, smejali se i igrali sa njima. Filip Ćetković je išao u drugom pravcu, pošto je svojom video instalacijom „Depresiv – na šta se žalite (?)”, pokušao da otkrije koji su to razlozi depresije i otuđenosti kod ljudi danas. Animacija Romana Igličara „Teufelskreis”, tj. đavolji krug (u slobodnom prevodu), u pomalo spooky maniru i na prilično simboličan način prepozanje kolotečinu i repeticiju kao glavne uzroke depresije.

Iako su svi radovi vredni pažnje, nas je najviše zanimao rad profesorke i mentorke Aleksandre Jovanić – video igra „Over 7 seas & 7 mountains”. Ova mala fleš igra se u stvari sastoji od nekoliko manjih različitih igrica. Prva je identična legendarnim Space Invadersima i u njoj je cilj da, upravljajući roze kišobranom, kišnim kapima upucate nadolazeću hordu isto tako roze zlikovaca. U slučaju uspeha prelazite na sledeći nivo, tj. novu igru, u kojoj morate prepoznati sakriveni oblik koristeći detektor toplote. Posle toga morate naljutiti zmaja da bi počeo da bljuje vatru na oblake, izračunati od koliko je piksela sastavljena sličica, oraspoložiti invadere hvatajući ih sladoledom, izvući jednog iz lavirinta i na kraju igrati igru memorije. Zaviriti iza sedam mora i sedam gora možete i na adresi www.over7seas.klikeri.org.

Ono što svi već odavno znamo, a to je da igre mogu oraspoložiti čoveka (naravno, ako se ne pretera u njima), rekli su i autori ove izložbe, a svaki takav glas koji se čuje u sredini gde se na gejmere gleda kao na čudake vredan je pohvale.

Andrija DESPOTOVIĆ