Web 2.0

Šta će se promeniti u online enciklopediji

Selidba programa na Mrežu sve više se propagira kao trend koji nas u bližoj budućnosti očekuje. Web 2.0 kao skup tehnologija, koncepcija i navika, celu priču oko rada u browseru sve intenzivnije približava sadašnjici, što u pojedinim situacijama još uvek predstavlja prevelik zalogaj. Pokušaj premeštanja Office alata na Mrežu uvek još je pokušaj, a ovog puta smo zavirili u mogućnosti softvera koji bi trebalo da predstavlja online WYSIWYG HTML editor.

Nova generacija

Synthasite (www.synthasite.com) bi prema rečima njegovih tvoraca trebalo da predstavlja novu koncepciju razvoja web sadržaja. Kao glavne prednosti se ističu rad u web browseru i nezavisnost od harverske ili softverske platforme, te dostupnost i otvorenost zajednice nastale oko čitave ideje.

Za isprobavanje mogućnosti koje Synthasite nudi, potrebno je posedovati korisnički nalog na sajtu. Registracija naloga je laka i brza. Valja napomenuti da je u trenutku pisanja teksta ostalo još 1379 slobodnih naloga od predviđenih 7000, pa ukoliko vam se čitava ideja dopadne – požurite. Možda još bitnija napomena je i to da Synthsite predstavlja softver u test fazi, pa će prilikom objavljivanja iduće verzije svi podaci biti izgubljeni. Drugim rečima, čitava priča predstavlja uvod u novi koncept izrade web sajtova, sa akcentom na povratnim informacijama koje se od registrovanih korisnika očekuju. Početak je lak, dovoljno je kliknuti na veliki taster u središnjem delu korisničke strane sa jasnim obeležjem „Launch Synthsite!”.

Pop-up u kojem se cela stvar dešava izgleda kao i svaki obični program, sa menijima, trakom sa alatima i ostalim elementima karakterističnim za većinu softvera koji se danas koristi. Organizacija prozora donekle podeseća na Firefox, sa sidebarovima na desnoj strani radne površine.

Pokretanje novog projekta započinje dijalogom u koji je potrebno uneti ime i opis sajta. To aktivira Site Explorer u sidebaru, koji nudi mogućnosti zatvaranja ili brisanja sajta te kreiranje novih stranica. I ova akcija aktivira novi pop-up u kom je pored imena strane i opisa potrebno odabrati početni izgled. Pored prazne strane, moguće je poslužiti se nekim od postojećih šablona, što se s obzirom na kasnija iskustva pokazalo kao bolja opcija. Pošto se kreirana strana prikaže u novom tabu programa, u sidebaru se otvara paleta sa alatima koja omogućava dodavanje elemenata. Alati su podeljeni u grupe (Standard, Layout, Buttons/Badges, Media), a dodavanje elemenata na stranu vrši se prevlačenjem na nju. Uređivanje postojećih elemenata vrši se dvostrukim klikom na željeni, kada se u zavisnosti od njegove prirode otvara pop-up (za uređivanje teksta na primer) ili adekvatno polje u sidebaru kao deo Property Sheeta. Ponuda je sve samo ne velika, s obzirom na to da korisnik može dodati polja sa tekstom, slike, DIV-ove, Flickr pretragu ili YouTube video. Fleksibilnost u podešavanjima elemenata je na prilično niskom nivou – u slučaju DIV-a mogu se definisati jedino visina i širina. Opcije za uređivanje samog HTML koda za ovaj element nema, što funkcionalnost dovodi na veoma kritičan nivo. Za uređivanje teksta se koristi WYSIWYG editor, koji je u svakom trenutku moguće prebaciti u HTML mod, kada korisnik može uređivati sam kôd. Međutim, tokom testiranja nismo uspeli da nađemo opciju koja omogućava uređivanje kôda celokupne stranice, što je ozbiljno ograničenje za bilo kakav alat koji pretenduje na iole ozbiljnu upotrebu. Rad sa šablonima donekle je lakši nego što je to slučaj sa praznim stranama, s obzirom na to da je raspored elemenata unapred definisan.

Pregled stranica se događa u novom prozoru browsera, dok opcija izvoza samog sajta ili strana ne postoji. Materijal se skladišti na Synthasite serverima i može mu se naknadno pristupiti.

Rano je za bilo šta

Iako se korisniku više puta daje do znanja da se radi o razvojnoj verziji softvera, utisak koji Synthasite ostavlja je bled. Čitava skalamerija je prilično laka za korišćenje, ali odsustvo mogućnosti za uređivanje elemenata na stranama u velikoj meri redukuje upotrebljivost programa. CSS-a nema ni od korova, što je jednostano nedopustivo kada govorimo o sferi kojoj je program namenjen.

Cela zamisao u određenim momentima možda deluje zanimljivo, ali je koncept još uvek u začetku i pitanje je kada će dati realne rezultate. CMS-ovi koji korisnicima nude instant sajtove na nekoliko klikova trenutno su mnogo bolja varijanta, a povećanje produktivnosti u profesionalnim sredinama koje bi novi koncept trebalo da donese još uvek je samo zamisao. Synthasite se, pak, odlično uklapa u celokupni Web 2.0 marketing kada su programi u browseru u pitanju – lepo dok vam ne zatreba.

Ivan JELIĆ