Pucanj iz prazne puške

Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je Apple 11. juna servirao prvu verziju popularnog Macintosh browsera za Windows. Safari, čiji je tržišni udeo oko 5 posto, Stiv Džobs korisnicima PC računara najavio je kao najbrži browser na svim platformama, koji uz to nudi jednostavnost korišćenja, automatsko blokiranje pop-up prozora, in-line pretraživanje kao u Firefoxu, tabove, višestepenu back funkciju kao u Operi, integrisan RSS agregator i sigurnosne opcije koje garantuju bezbedno „preoravanje” Interneta. Radoznali korisnici Windowsa, pitajući se da li je trava u Appleovom dvorištu zaista zelenija, za samo 48 sati preuzeli su milion kopija novog browsera.

Šta Safari ima što Firefox, Internet Explorer i Opera već ne nude? Praktično ništa, izuzev možda Private Browsing, režim u kojem program ne pamti lične podatke (kolačiće, posećene adrese, upisane podatke i pojmove upisane u pretraživač) i automatski uklanja datoteke iz download direktorijuma. Resizable Text Fields teško se može nazvati novinom, jer već postoji u formi ekstenzije za Firefox. Jedini pravi adut ostaje brzina renderovanja (prvo pokretanje je približno dve sekunde brže nego kod Firefoxa). U beta verziji, međutim, nisu došli do izražaja svi potencijali Konqueror enginea: u direktnom okršaju s Firefoxom 2 i Internet Explorerom 7, Safari je u većini kategorija izgubio ili ostvario minimalnu prednost – čak ni u toliko hvaljenom radu s JavaScript instrukcijama nisu ostvareni očekivani rezultati (Apple, zasad bez pokrića, „garantuje” do dva puta brži rad u odnosu na IE i do 50 odsto u odnosu na Firefox). Potpunije brzinske testove obavićemo sa konačnom verzijom, koja će jamačno pružiti bolje rezultate.

Proširivost Mac verzije Safarija nije najbolja, pa ni od Windows varijante ne treba očekivati čuda (AppleScript dodaci zasad ne rade pod Windowsom). Korisnički interfejs identičan je Mac originalu, što korisnicima Windowsa neće praviti probleme, izuzev u jednom slučaju – označavanjem polja za upisivanje URL adrese tekst neće biti selektovan u celini, tako da korisnik najpre mora da označi ili obriše staru adresu. Zvuči beznačajno, ali to je sitnica koja i te kako može da zasmeta. Funkcionalnost browsera remeti i stroga kontrola SSL sertifikata, zbog koje program ne dozvoljava korišćenje servisa sa nepotpisanim ili isteklim sertifikatima. Firefox u tom slučaju ispisuje poruku upozorenja, ali dozvoljava dalje pretraživanje, dok Safari bespogovorno odbija svaku mogućnost otvaranja lokacije. Upravljački interfejs ne poznaje komande mišem (mouse gestures), ali zato postoji jednostavan, ali pregledan RSS agregator. Opcije za podešavanje su jasne, ali naprednijim korisnicima ne nude dovoljno visok nivo kontrole (dokumentovana je procedura za pokretanje debug režima koji omogućuje fino podešavanje radnih parametara).

Prve dve beta verzije programa imale su previše bagova – od prevelike potrošnje memorije (program ume da „sažvaće” i do 150 MB), do „izletanja” u Windows prilikom snimanja i učitavanja bukmarka i otvaranja history liste, odnosno učitavanja stranica koje su opterećene skriptovima. Neposredno pred zaključenje broja pojavila se verzija 3.0.2, sa ispravkama krupnih grešaka koje su uočene na računarima sa neengleskom jezičkom postavkom, uključujući bagove u prikazivanju fontova (Safari sada normalno prikazuje podebljana i iskošena slova) i importovanju bukmarka iz Internet Explorera i Gecko browsera. Za samo desetak dana Apple je ispravio mnogo početnih propusta, što svedoči da Džobsova ekipa ipak ozbiljno shvata perspektivu Safarija na Windowsu.

U arhivi sa Safari browserom isporučuje se i Apple Update, aplikacija koja proverava ažurnost instaliranog softvera i koja nakon deinstalacije browsera ostaje u računaru da povremeno smara informacijama o novom QuickTimeu i drugim programima s Appleovim potpisom. Nekim korisnicima možda će zasmetati i „muljava” slova koja izgledaju kao da su podebljana (mogu se delimično korigovati putem opcije Font Smoothing iz menija Options). Beta verziju, čak ni u izdanju 3.0.2, nikako ne treba koristiti za finansijske transakcije, prenos poverljivih podataka i pretraživanje „problematičnih” i potencijalno opasnih lokacija, budući da postoji veliki broj prijavljenih bezbednosnih propusta (nakon samo dva sata od otvaranja download sekcije, na Safarijevom sajtu otkriveno je desetak „rupa” kakvih bi se i mušičavi Internet Explorer postideo). Safari na Windowsu, po svemu sudeći, ima čemu da se nada – kada dostigne punu stabilnost, brzinu i pouzdanost, postaće ozbiljan konkurent vodećim browserima, a ne samo alatka kojom će web developeri proveravati kompatibilnost koda..

Gradimir JOKSIMOVIĆ