Razlozi za čuvanje starijih kućnih DVD plejera

Poslednjih godinu-dve cene linijskih DVD uređaja koji podržavaju reprodukciju DivX sadržaja toliko su opale da ih prodavci nude bezmalo po trafikama. Prisustvo velikog broja firmi koje se bave njihovom izradom zaslužno je za nastalu situaciju i opasno zaoštravanje uslova na tržištu (kupcima se korist ne iskazuje samo u vidu pada cene, već i sveukupnog „brušenja” ponuđenih performansi). Ukoliko ste još uvek vlasnik kućnog plejera koji ne može da se „izbori” sa MPEG-4 sadržajem, verujemo da odavno merkate neki od novih modela u klasi. Ipak, kao što smo to u više navrata pisali, DivX sadržaj moguće je „zavrteti” i na uređaju koji to inicijalno ne podržava – posrednim putem. Potrebno je malo slobodnog vremena, razumno snažan računar i pravi alat.

Svaki put kada se pomene konverzija (kompresovanih) AVI datoteka u oblik pogodan za reprodukovanje u „običnim” linijskim DVD aparatima, neminovno je setiti se programa WinAVI Video Converter (vidi okvir). Međutim, ovo ostvarenje na pojedinim mašinama zna da napravi popriličan darmar, a i postaje sve teže pratiti njegove programere koji osvežavanje programskog koda obavljaju sve češće. S druge strane, manje iskusni korisnici (pogotovo sa našeg govornog područja) zameraju i komplikovan sistem za ubacivanje titlova koji podrazumeva upotrebu DirectShow filtera i „prčkanje” po opcijama koje nisu sastavni deo programa. Jedno od alternativnih rešenja nudi kompanija Aone, poznata po izradi svakojakih multimedijalnih konvertora.

AVI DivX to DVD SVCD VCD Converter 2.2.2

AVI DivX to DVD SVCD VCD Converter donosi jednostavan korisnički interfejs sa svim bitnim opcijama smeštenim na osnovnoj radnoj formi. Jedna od najvećih njegovih prednosti jeste mogućnost batch procesiranja, sa mogućnošću „pakovanja” kompletnog materijala na jedan medijum (učitane datoteke predstavljaju se listom na čiji se redosled naknadno može uticati). Po želji, na jedan disk može se smestiti nekoliko filmova, čitava hrpa pojedinačnih epizoda neke serije ili po slobodnom nahođenju „izmućkan” materijal. Program se ne buni čak ni kada ga ponudite video fajlovima različite rezolucije, formata slike, frameratea... Jednostavno „guta” sve što mu je servirano.

Kako bi se očuvala jednostavnost upotrebe, igranje sa radnim parametrima ograničeno je na izvođenje elementarnih zahvata. Pored izbora tipa izlaznog materijala (DVD/(S)VCD), moguće je podesiti format slike (podržano je nalepljivanje crnih traka iznad i ispod slike kako bi se očuvala originalna fizionomija), naziv diska i odrediti koji će se audio kodek (MP2 ili AC3) iskoristiti za „sabijanje” zvučne komponente (tu je i klizač za podešavanje jačine zvuka). Najbitnija stvar – određivanje kvaliteta izlaznog materijala – obavlja se po principu (predefinisanih) šablona i na njihov sadržaj, nažalost, nije moguće uticati. Na raspolaganju je šest različitih profila koji nude tako naštimovan dijapazon radnih parametara da se na klasičnom DVD-5 mediju može uskladištiti 120–420 minuta video materijala. Iako su šabloni „upucani” da zadovoljavaju potrebe prosečnog korisnika, ostaje žal za izostankom opcije za svojeručno definisanje bitratea i kvaliteta audio komponente.

AVI DivX to DVD SVCD VCD Converter je brz, ali nije brži od WinAVI-ja. Proces konverzije na našoj test mašini (Pentium 4 / 3 GHz, 1 GB RAM-a), obavljao se u razmeri 1:1, što je u sasvim prihvatljivim okvirima, ali daleko od šampionskih performansi. Pored prihvatljive brzine, autorski tim treba pohvaliti i zbog činjenice da je u okviru programa implementirao podršku za „nalepljivanje” tekstualnih datoteka koje sadrže prevode na sliku. Podržani su SRT, SUB, SSA, ASS i SMI formati zapisa, a čak je dozvoljeno vršiti korekciju upotrebljenog seta karaktera (veoma bitno da bi se dobila naša slova na ekranu). Program prepoznaje sve fontove instalirane na sistemu i dozvoljava promenu veličine ispisa u tri predefinisana koraka. Nažalost, korekciju boje ispisa (osnovna je bela) i položaja „iscrtavanja” teksta na ekranu nije moguće vršiti.

Ne možemo reći da smo tokom perioda testiranja primetili stvari zbog kojih bismo ovo ostvarenje mogli da kritikujemo. Propusta ima, ali oni uglavnom ne utiču u tolikoj meri na postizanje željenih rezultata. Program povremeno zna da pogrešno izračuna preostali slobodni prostor na disku (skala u donjem delu radnog ekrana), ne podržava definisanje poglavlja (automatski se postavljaju na kraju svakog učitanog video fajla), sekcija za isecanje neželjenog materijala svodi se na prosto definisanje In-Out markera... Sitnice koje vas neće sprečiti da za tili čas na svom starom DVD plejeru uživate u materijalu koji je do juče bio rezervisan samo za nove modele.

DVD Flick 1.2.1.3

Može li cela operacija da se obavi besplatno? Naravno! Gotovo svaki programski alat može da se pronađe i u besplatnoj verziji, samo je pitanje u kojoj meri dijapazon njegovih mogućnosti odgovara konkretnim potrebama i koliko ste uspešni u „pecanju” na Internetu. DVD Flick jedna je od najkompletnijih izvedbi u domenu besplatnih žanrovskih ostvarenja, a autora moramo pohvaliti što još uvek uspešno odoleva svim izazovima komercijalizacije. Naime, na količini implementiranih opcija može da mu pozavidi i većina „ozbiljnih” alata za ovu namenu, pa je prava sreća da se ovakav program može koristiti bez ikakvih ograničenja ili plaćanja masne pretplate.

Iz DVD Flicka video materijal uskladišten na hard disku za tili čas možete pretočiti u odgovarajući DVD-video sadržaj, pa čak ga i bez korišćenja spoljnih alatki narezati na korespondentni medijum. Program se uspešno snalazi sa gotovo svim znanim formatima zapisa i, između ostalih, podržava učitavanje AVI, MPG, MOV, WMV, ASF, FLV i MP4 datoteka. Komandni interfejs ne može se okarakterisati kao dizajnersko čudo, ali je funkcionalan i jednostavan za korišćenje. Centralni deo ekrana zauzima prostor u koji se smeštaju učitane datoteke predstavljene thumbnailsima i pripadajućim važnim informacijama u tekstualnom obliku (lokacija na hard disku, dužina trajanja...). Na njihov redosled može se uticati, i on na direktan način definiše konačnu šemu reprodukcije. Opcijskim sekcijama pristupa se putem ikonica stacioniranih u gornjem i desnom delu radnog prozora, dok je na levoj strani „parkirana” linija popunjenosti diska putem koje se korisnik informiše o preostalom slobodnom prostoru na odredišnom medijumu.

Generalno, opcije su svrstane u dve oblasti. U sekciji Project Settings nalaze se one čije podešavanje globalno utiče na radni projekat. U prevodu, to znači da, kada odavde jednom definišete format slike (NTSC/PAL), na projektovanu veličinu na izlazu (niste ograničeni samo na klasične DVD-ove, tu je i podrška za CD-ove, mini-DVD-ove, DVD-RAM-ove), aktivni bitrate i ostale radne parametre u lokalu više ne možete uticati. Situacija postaje utoliko nezgodnija kada se na meniju nalaze video klipovi različite strukture – njihovo uklapanje u tom slučaju može da izazove akutnu glavobolju. S druge strane sekcija Edit title..., kao što joj i ime kaže, sadrži skup opcija s kojima se može iznova žonglirati za svaki fajl ponaosob. Može se uticati na geometriju prikaza (16:9, 4:3, 2,35:1 i 1:1), mogu se definisati poglavlja, ubaciti dodatni audio/video fajlovi (da, i to je podržano), implementirati tekstualni prevod... Ovo poslednje od posebnog je značaja za korisnike sa naših prostora, pogotovu nakon konstatacije da je sekcija Subtitles jedna od najtemeljnijih koje smo dosad imali prilike da vidimo. Određivanje tipa fonta, veličine ispisa, kodne stranice, fino štelovanje pozicije ispisa na ekranu zadovoljiće svaku potrebu. Jedino što nedostaje jeste podrška za izmenu boje fonta, ali to se uz elementarno poznavanje rada u programu IfoEdit može rešiti i naknadno – ručnim upisivanjem vrednosti u naročitim poljima (o tome smo svojevremeno pisali naširoko i nadugačko).

Po pitanju brzine, DVD Flick nije predodređen za učestvovanje u trkama Formule 1. Iako se agilnost može poboljšati odabiranjem manje preciznih profila enkodovanja (ukupno ih je 4), tada se značajno gubi na kvalitetu prikaza. U režimu rada Normal, na mašini prosečne snage, program vrši enkodiranje sadržaja u vremenskom odnosu 1:1, što u principu i nije toliko sporo. Inače, prilikom procesa obrade program radi punu rekompresiju i „razbijanje” materijala na proste činioce. Tako se u radnom direktorijumu pored očekivanih radnih datoteka može naći gomila razdvojenih komponenata (audio/video) i brojni privremeni fajlovi. Program je pravi „žderač” slobodnog prostora i tokom rada zna da (privremeno) „pojede” više od 10 GB slobodnog mesta na hard disku. Izlazni rezultati su više nego dobri. Ukoliko program koristite isključivo u kućne svrhe, ne bi trebalo da imate nikakve zamerke na ostvareni kvalitet. Autor bi možda u jednoj od narednih verzija programa mogao da omogući korisnicima da sami biraju koji će kompresioni kodek da iskoriste, ali to nije slučaj ni kod ostalih ostvarenja u žanru.

Jedina realna mana programa (ne računajući tu postojanje bagova koje autor iz verzije u verziju uspešno eliminiše) jeste nedostatak podrške za izradu komandnih menija. Ovako nešto sigurno vam neće biti potrebno u slučajevima kada izrađeni materijal posmatrate sa stanovišta „odgledam i bacim” (mogućnost definisanja poglavlja biće sasvim dovoljna). Međutim, ako zaželite da „upakovan” sadržaj trajno sačuvate, ulazak u teritoriju nebranog grožđa nećete moći da izbegnete. Pozitivnih strana ima toliko da DVD Flick ne možemo a da ne preporučimo svima koji imaju potrebu da raznolik video sadržaj pretoče u klasičan DVD-video oblik. Na kraju da pomenemo da izrađen materijal niste u obavezi da narežete direktno iz programa. Možete se odlučiti za varijantu smeštanja izlaznih rezultata u direktorijum VIDEO_TS, odnosno za automatsko kreiranje odgovarajućeg ISO kontejner fajla.

• • •

Programi koje smo predstavili predstavljaju samo neke od riba u moru. Dok je WinAVI Video Converter besprekorni brzinski šampion i prava alatka za one koji do rezultata žele da stignu „odmah i sad”, AVI DivX to DVD SVCD VCD Converter i DVD Flick imaju posve drugačiju publiku. Prvi je namenjen manje iskusnim korisnicima jer poslu pristupa na krajnje racionalan i odmeren način – za njegovo korišćenje nije potrebno nikakvo predznanje. Drugi, pak, nudi daleko više prostora za manipulaciju učitanim sadržajem, nešto je komplikovaniji za upotrebu, ali je zato besplatan. Samo od konkretnih potreba zavisi kojem ćete se prikloniti.

Vladimir PISODOROV