Mračna ili svetla komora?

I ranije smo viđali programe za organizovanje i pregled fotografija koji su imali funkcije za elementarne korekcije poput promene svetline, kontrasta, tona, „skidanje” crvenih očiju i slično. Oni kojima su takvi programi služili za prezentovanje porodičnih slika često su se zadovoljavali kvalitetom ovakvih programa, ali ostali su tražili nešto bolje.

Adobe je nekoliko godina držao u tajnosti projekat kodnog imena Shadowland, da bi na videlo izneo alat koji je stvorio tim programera i dizajnera u saradnji sa profesionalnim fotografima koji su postavljali zahteve oko korisničkog okruženja, načina funkcionisanja programa i kvaliteta funkcija. Tako smo dobili veoma kvalitetan, intuitivan alat, prijateljski nastrojen prema korisniku. Uz Lightroom korisnik ne mora da bude stručnjak za Photoshop, a ipak će imati pomoć alata moćnih kao u Photoshopu, iako Adobe napominje da Lightroom nikako nije zamena za Photoshop.

Lightroom barata fotografijama maksimalne dužine ili širine do 10.000 piksela ili maksimalne veličine do 100 megapiksela, a namenjen je za organizovanje velike količine fotografija, pa ćete još duže vremena moći mirno da ga koristite. Što je veoma važno, program nije naročito hardverski zahtevan. Lightroom podržava sledeće formate: PSD, RAW, JPG, TIFF, DNG (digital negative). RAW, sirovi nekompresovani format digitalnih fotografija koji danas podržavaju svi vodeći proizvođači DSLR i klasa fotoaparata ultrazoom, veoma je važan profesionalnim fotografima kao i mnogim zahtevnijim foto-amaterima. Fotografija dobijena direktno sa senzora, bez obrade od strane softvera aparata, predstavlja najkvalitetniji mogući foto-materijal sa datog fotoaparata.

Pre početka rada sa programom preporučljivo je pročitati Help pod nazivom „The five rules”, koji objašnjava korisničko okruženje. Lightroom poseduje pet modula. Prvi modul, Library, namenjen je pravljenju biblioteke fotografija. Fotografije mogu biti uključene u biblioteku na više načina. Prvi način je referenciranje fotografija sa lokacije na kojoj se već nalaze, što je zgodno korisnicima koji fotografije već čuvaju u smisleno organizovanim strukturama foldera. Drugi način je kopiranje fotografija u određeni folder (kreiranjem duplikata fotografija), a treći je premeštanje fotografija u željeni folder. Prilikom kopiranja ili premeštanja fotografija, one se mogu preimenovati na različite načine. Kada ubacite čitave foldere ili pojedinačne fotografije u biblioteku, program ih kešira i prikazuje njihove thumbnail sličice. Procedura keširanja fotografija zna da potraje prilično dugo, u zavisnosti od količine fotografija i njihove veličine. Lightroom ide korak dalje u automatizaciji postavljanja fotografija u biblioteku. Omogućavanjem opcije Auto import, Lightroom će „motriti” na zadati folder ili disk (karticu, USB disk i sl.), i ako tu nađe fotografije, automatski će ih importovati kopiranjem u unapred zadati folder uz potencijalnu automatsku obradu svih fotografija, ako tako želite. Dakle, dovoljno je podesiti Auto import, povezati svoj digitalni aparat na PC i ostaviti neko vreme da program odradi import.

Kada su fotografije importovane u biblioteku, možete početi sa izborom fotografija u kolekcije i kreativnim radom. Broj kolekcija je neograničen i svaka od njih poseduje jedinstveno ime. Fotografije koje pridružite nekoj kolekciji biće prikazane u prostoru nazvanom filmstrip i to onim redom kojim ste ih ubacili u kolekciju. Klikom na fotografiju prikazaćete je u radnom prozoru u sredini ekrana. Fotografiju možete pomerati u okviru kolekcije unapred ili unazad, a možete je i ukloniti iz kolekcije. Prilikom rada sa drugim modulima programa, radićete sa trenutno aktivnom kolekcijom.

U kreiranju kolekcije, pogotovo u slučaju obimne biblioteke, od velike pomoći može biti alatka Find. U uslove pretraživanja spada postojanje ili nepostojanje navedenog teksta u bilo kom podatku fotografije (nazivu datoteke ili u bilo kom metapodatku) ili navedeni mogući period u kom je fotografija snimljena.

U Lightroomu možete da na nekoliko načina dodelite rejting fotografijama: „ocenom” od jedne do pet zvezdica, zastavicom da označite kao: selektovanu, neselektovanu ili odbačenu, i možete fotografiju da rangirate jednom od pet boja. Svaki od ovih podataka može se iskoristiti kao osnova za filtriranje fotografija koje će ući u obzir za prikaz unutar slajd šoua, web galerije ili štampe.

Drugi modul je Develop, namenjen obradi fotografija, koji je ujedno i najvažniji modul. Sadrži popriličan broj funkcija poput onih iz moćnog Photoshopa, ali i kreiranih specijalno za Lightroom. Moramo napomenuti da je obrada fotografija u ovom programu nedestruktivna. Program pamti sve promene fotografija u svojoj SQLite bazi podataka, ali fotografije na disku ostaju onakve kakve su bile pre obrade. U radnom delu ekrana postoji opcija za opsecanje fotografija koja je veoma efikasna i inventivna. Već prilikom opsecanja fotografije možete korigovati kompoziciju pomoću linija koje dele kadar na 3 x 3 pravougaonika. Poznato je pravilo da objekat interesovanja treba da bude u ugaonoj tački pravougaonika koji predstavlja drugu trećinu. Fotografija neće biti fizički opsečena, pa ako i posle opsecanja kliknete isti alat, ponovo ćete videti celu fotografiju sa tačno prikazanim opsecanjem koje trenutno važi. Dva navedena modula sadrže i preko potrebnu pomoćnu alatku – histogram. Ovde histogram prikazuje i dodatne informacije o fotografiji, ukoliko one postoje (vrednosti ISO osetljivosti, fokalne dužine, otvora blende i brzine zatvarača). Fotografiju možete posmatrati u Loupe view režimu ili Before/After režimu, gde se paralelno vide originalna i korigovana fotografija tako da imate uvid u efekat obrade u odnosu na originalnu fotografiju.

Kreiranjem Snapshot tačaka možete se uvek vratiti na određenu poziciju, pomoću History palete možete se vraćati na bilo koji korak obrade, a pomoću dugmeta Reset možete potpuno poništiti sve promene fotografije i vratiti je u originalno stanje.

U desnoj paleti nalaze se opcije za obradu fotografije. Basic paleta nudi izbor tretiranja fotografije kao kolor ili crnobele zatim podešavanje balansa belog, opcije za korekciju ekspozicije, podešavanje tona i zasićenosti boja, svetlinu i kontrast.

Tone curve je izuzetno moćan alat i uz njegovu pomoć se može učiniti skoro sve, ali je i komplikovan za korišćenje pa je teško uraditi nešto specifično, osim ako niste stručnjak. Paleta Split toning daje mogućnost bojenja i podešavanja stepena zasićenja najsvetlijih i najtamnijih delova fotografije uz mogućnost podešavanja njihovog balansa. Detail paleta nudi mogućnost izoštravanja fotografija i redukciju šuma. Posebno interesantna paleta Lens correction omogućava smanjenje, čak i poništavanje efekta hromatske aberacije, veoma česte na jeftinim digitalnim fotoaparatima, ali i na mnogo skupljim u slučajevima korišćenja maksimalne žižne daljine. Hromatska aberacija najčešće se ispoljava kao plava ili ljubičasta kontura na područjima velikih kontrastnih razlika. Kod ultrazoom fotoaparata i kod jeftinijih objektiva sa fokalnim dužinama većim od 200 mm, ovaj efekat često ide u paru sa efektom vinjetiranja, a ova paleta poseduje veoma dobro rešenu korekciju ovog problema. Ne znamo razlog zbog kojeg je ovde izostavljena korekcija još jedne pojave koja se dešava pri velikim fokalnim dužinama, poznate kao barell efekat, ali ovo je tek prva verzija programa. Poslednja paleta Camera callibration omogućava kalibrisanje osnovnih boja: crvene, zelene i plave.

Modul Slideshow je u beta verziji bio česta meta kritičara, ali stanje se nije značajno popravilo ni u konačnoj verziji. Malo neozbiljno deluje slajd šou editor sa jednim jedinim fade tranzicionim efektom. Pozitivna je mogućnost eksportovanja kompletnog slajd šoua u PDF format. Modul Print je zgodan za potrebe štampanja indeksa fotografija i poseduje sasvim solidne kontrole štampe.

Poslednji, Web modul namenjen je automatskom kreiranju galerije u HTML ili Flash formatu i može da bude od koristi fotografima koji hoće svoj rad da objave na Internetu a nemaju iskustva ili vremena za bavljenje web dizajnom.

Za mnoge iskusne fotografe važi pravilo da se fotografija ne „hvata” već planira. Oni već pri kadriranju odlučuju o finalnom izgledu i retko se bave retuširanjem ili foto-montažom za popravku nedostataka na fotografijama. Njima Lightroom sa svojim mogućnostima obrade stvarno može da zameni mnogo skuplji Photoshop, a sitni nedostaci sigurno će biti ispravljeni u nekoj od narednih verzija programa.

Duško BAJIĆ