Standardi na Webu

Proverite svoje sajtove

Ukoliko pažljivije pogledate, na nekim sajtovima moguće je primetiti oznake „XHTML”, „CSS”, sa ili bez prefiksa „Valid”. Prisustvo ovakvih obeležja trebalo bi da znači da je kôd koji se interpretira u prozoru web browsera valjan, odnosno da podleže standardima u toj oblasti. Standardi su naravno bitni, ali je takođe važno znati ko ih donosi, na šta se odnose i zašto je važno poštovati ih.

W3C

Prva asocijacija na pomen standarda u organizacionom smislu svakako je Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization – ISO). Međutim, određene oblasti, kao što je Web na primer, imaju svoje organizacije koje se bave standardizacijom, što omogućava dinamičnost i ažurnost kada je rad na njima u pitanju.

Kada govorimo o Webu i standardima na njemu, W3C predstavlja sinonim za to. Konzorcijum W3 nastao je krajem 1994. godine, a osnovao ga je tvorac World Wide Weba, odnosno URL-a, HTTP-a i HTML-a, Tim Berners-Li.

Organizacija je nastala pre svega sa ciljem ostvarivanja i učvršćivanja kompatibilnosti i standardizacije u oblasti kojom se bavi. Na taj način došlo je do utvrđivanja određenih principa i osiguranja rasta i razvoja Interneta. W3C se danas brine o standardima bez kojih bi Web bio nezamisliv, kao što su XML, HTML, XHTML, CSS, CGI, SVG...

Validacija

Kako bi tvorci i korisnici sadržaja mogli da znaju da li oni podležu standardima ili ne, potrebno je imati alat koji omogućava takvu proveru. W3C na svom sajtu poseduje takve alate, pa se na više načina može doći do rezultata, i što je najbitnije uvideti u čemu je problem.

Programski jezici su u određenoj meri slični onima pomoću kojih se ljudi sporazumevaju u svakodnevnom životu. Sličnost se ogleda u tome što imaju sopstvenu gramatiku, rečnik i sintaksu koju bi trebalo poštovati. Kao i u realnom svetu, dešava se da se jezici ne koriste pravilno, pa je potrebno provesti ispitivanje i uočiti greške kako bi bile ispravljene.

Najpopularniji alati koji se mogu naći na sajtu W3C-a tiču se validacije (X)HTML i CSS koda. HTML je, kao što se zna, prvi i najstariji markup jezik za izradu web sadržaja, koji u novijoj istoriji sve više biva potisnut od strane XHTML-a. XHTML se smatra naslednikom HTML-a pre svega zbog činjenice da je DTD XML-a, što ga čini puno lakšim za parsiranje i procesiranje standardnim XML alatima, dok je HTML u tom smislu vezan za glomazniji i kompleksniji SGML. CSS ima opisnu ulogu i koristi se za definiciju osobina elemenata u markup jeziku.

Provera valjanosti nekog web sajta ili pojedinačnog fajla sa kôdom u suštini je veoma jednostavan posao. Na sajtu konzorcijuma mogu se pronaći specijalne stranice koje posetiocima nude mogućnost unosa linka ka strani koju treba proveriti (Validate by URL), upload konkretnog fajla koji sadrži kôd (Validate by File Upload) ili unos samog kôda u polje predviđeno za to (Validate by Direct Input). Ista stvar važi i sa proveru CSS-a, dok je za validaciju RSS/Atom feedova moguće uneti link ili konkretan kôd koji treba proveriti. Sistem automatski detektuje kodiranje i Doctype, a ukoliko iz nekog razloga pogreši ili elementi u kodu nisu navedeni, moguće ih je ručno odabrati. U zavisnosti od poštovanja pravila, rezultat će glasiti „Failed validation”, odnosno „Passed validation”. Prikazuje se i broj greške, dok celokupni izveštaj sadrži tačna mesta na kojima kôd nije u redu, sa obrazloženjem.

Zašto

Poštovanje standarda je nešto što ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. U slučaju sajtova sa lošim kodom, korisnik ostaje u rukama sistema za korekciju grešaka samog browsera, čiji kvalitet varira od rešenja do rešenja. Sajt u jednom browseru na prvi pogled može izgledati dobro, dok drugi može dati sasvim drugačije rezultate (WYSINWOG – What You See Is Not What Others Get). Treba naglasiti i da bi browseri trebalo da podržavaju standarde kako treba, što nije uvek slučaj.

Standardni kôd omogućava dostupnost sadržaja i osobama koje mu ne pristupaju na klasičan način, pa je uspešna validacija jedan od preduslova dobrog rezultata kada je accessibility u pitanju, koji je u mnogim zemljama i zakonski regulisan. Ovaj aspekt, kao i sve ostale koji se tiču standardizacije, treba razmotriti veoma ozbiljno s obzirom na to da jedino usvajanjem i poštovanjem standarda korisnici Interneta mogu biti slobodni i nezavisni kada su korišćenje i razvoj web sadržaja u pitanju.

Ivan JELIĆ