Cenzura na Mreži

Da je Internet postojao u vreme Golog otoka, sve bi danas bilo drugačije

Oni koji pamte Tita i Goli otok, znaju u pravom smislu te reči šta znači cenzura. Internet tada nije postojao, ali se uticaj cenzure mogao videti u svim medijima. Svako ko se usuđivao da govori drugačije, stavljao je svoju sudbinu na kocku. Međutim, sumorni dani strahovlade su prošli, bar kod nas, a mnogi naivno veruju da u doba Interneta nije moguće sprovoditi cenzuru jer ljudi imaju slobodan pristup informacijama iz celog sveta. Nažalost, pristup globalnoj mreži je podložan ograničavanju, a što je najtužnije, ako se vrlo vešto primeni, neiskusnim surferima oduzima vreme dok ne shvate šta se zapravo dešava.

Jedna od velikih sredina koja primenjuje cenzurisanje Internet sadržaja jeste Kina, ali se to radi i u raznim muslimanskim zemljama sa jakim uticajem religije. Njihovi argumenti su jednostavni: vlada ne želi da građani budu „inficirani” neprimerenim moralnim i političkim sadržajima, želeći da ih spase od etičke degradacije i kulturnog posrtanja.

Iako svi znamo da se na Mreži može naći sve i svašta, od pornografije, propagande nacista, zlonamernih informacija, politike i tako dalje, glavno pitanje je da li neko drugi treba da umesto odraslih osoba odlučuje o tome šta je dobro za njih ili ne. U svakom slučaju, cenzura je realnost u Kini, iako njena primena u svetlu svih promena koje je doživela ova zemlja izgleda besmisleno. Sve skupa više liči na suvišno maltretiranje jer postoje brojni drugi kanali kroz koje cirkulišu informacije. Međutim, Kinezi uspevaju da zaobiđu cenzuru na Internetu, a u tome im pomaže kompanija Anonymizer (www.anonymizer.com).

Korpus Internet stručnjaka kineske vlade bavi se ovim pitanjem i veoma su vredni u svom poslu. Generalno, podeljeni su na dve grupe: one koji traže i procenjuju nepodobne sadržaje i one koji cenzuru realizuju u tehničkom smislu. Od trenutka kada se pojavi Internet sajt na novoj adresi, čiji je sadržaj po njihovom mišljenju nepodoban, do momenta kada ga otkriju i stave na svoju „crnu listu”, ne prođe više od nedelju dana. Isti je slučaj sa već poznatim lokacijama koje samo menjaju adresu tako da je to neprestana „igra mačke i miša”.

Kompanija Anonymizer je Kinezima željnim slobodnih informacija ponudila rešenje u vidu softvera pod istim imenom. Ovaj anticenzorski program omogućava zaobilaženje kineske zaštite i slobodan pristup svim lokacijama koje je vlada zabranila.

Program se može preuzeti s lokacije koja je posebno otvorena u ovu svrhu (www.xifuchun.com), a veličina fajla je 31 MB. U kompaniji prirodno odbijaju da iznesu detalje o tome kako Anonymizer radi, osim šturih informacija koje kažu da njihov program kreira šifrovanu (encrypted) SSL (Secure Sockets Layer) vezu između korisnika u Kini i specijalnog servera koji dalje prosleđuje pristup zabranjenim sadržajima.

Kao što smo pomenuli, Kinezi u službi vlade su vešti u svom poslu tako da relativno brzo otkrivaju ove servere i onemogućavaju im pristup sa teritorije Kine. Pošto su ovi serveri „odskočna daska” za kineske surfere, na taj način se prekida rad celog sistema. Za otkrivanje ovih lokacija potrebno im je takođe oko nedelju dana, a kada budu otkriveni, kompanija ih premešta na nove IP adrese. Da bi korisnici programa Anonymizer i dalje mogli da posećuju sva virtuelna mesta koja žele, jednom nedeljno dobijaju nove adrese putem e-mail poruka, koje zatim unose u program.

Korišćenje programa je veoma jednostavno. Prilikom preuzimanja se ostavlja email adresa na koju se kasnije šalju URL adrese koje treba uneti u aplikaciju. Adrese se jednostavno kopiraju u odgovarajuća polja na stranici Home: Proxy Settings. Na kraju je potrebno proveriti da li su adrese funkcionalne, što se radi uz pomoć dugmeta Check for Blocked URLs. Nakon podešavanja Anonymizer se zatvori, pokrene se Internet Explorer i zabranjeni Web sajtovi postaju ponovo dostupni.

Program je dostupan isključivo u verziji za Windows OS, a mogao bi biti interesantan i korisnicima van Kine jer obezbeđuje anonimno surfovanje. Sigurno bi dobro došao i disidentu sa Kube o kome se nedavno moglo čuti u medijima, koji se, ne videvši drugi izlaz, odlučio na drastičan korak: „Štrajkujem glađu dok mi ne dozvolite slobodan pristup Internetu!”.

Mirko PERAK