Logitech IO₂ Digital Writing System

Logitech IO2 Digital Writing System

Kada se govori o uređajima za upravljanje računarom, ne može se preskočiti ime Logitecha, američke firme koja je unela mnogo značajnih inovacija u tehnologiju proizvodnje ovakvih uređaja. Iako je poznat pre svega po kvalitetnim miševima, tastaturama i džojsticima, Logitechov proizvodni program sadrži mnogo više od te tri vrste uređaja. Ovog meseca smo imali prilike da testiramo jedno izuzetno egzotično parče hardvera po imenu IO₂ Digital Writing System.

O čemu se zapravo radi? U osnovi, IO₂je hemijska olovka za koju bi se slobodno moglo reći da je u Logitechovom razvojnom odeljenju podvrgnuta kombinovanoj terapiji steroidima, radioaktivnim zračenjem, kao i raznovrsnim mutagenim supstancama. Kao rezultat dobijena je olovka u kojoj je smešten mali računar koji uz pomoć optičkog senzora analizira pokrete ruke i pravi digitalnu sliku na osnovu koje se kasnije može obaviti prepoznavanje rukopisa ili se oni jednostavno mogu konvertovati u slike. Pored CD-a sa drajverima i pomoćnim programima i uputstva za upotrebu, uz olovku se isporučuju i bazna stanica putem koje olovka razmenjuje podatke s računarom i puni ugrađenu bateriju, produžni USB kabl, rezervne mine, kao i komplet za označavanje olovaka bojama u slučaju da korisnik poseduje više od jedne olovke.

I tako smo, prilično zaintrigirani opisanim mogućnostima olovke, požurili da je istestiramo. Instalacija je, primereno reputaciji proizvođača, prošla potpuno glatko i nekoliko minuta nakon povezivanja uređaja i ubacivanja CD-a imali smo novi uređaj u listi. Zgrabili smo obližnje parče papira i počeli da pišemo. Nakon ispisanih nekoliko rečenica, ubacili smo olovku u bazu i dobili simpatičnu poruku da se u memoriji olovke ne nalazi ništa. Naime, kako bi ceo sistem mogao da funkcioniše, neophodno je koristiti „pametni papir”. Pametni papir se od običnog, (očigledno) glupog papira razlikuje po tome što sadrži određenu šaru pomoću koje olovka može da se orijentiše u prostoru.

Anotto

Tehnologija kojom je definisana ova šara se zove Annoto. Papir je pravougaonom mrežom podeljen na kvadratne ćelije u kojima su odštampane tačke. Svaka tačka se nalazi na određenom odstojanju od vertikalnih i horizontalnih linija mreže i zajedno sa ostalim tačkama čini jedinstvenu šaru u kojoj su kodirani svi podaci vezani za format papira. Takođe, šarama je određen i redni broj sveske, kao i redni broj pojedinačnih stranica. Pored ovoga, Annoto šara omogućava i definisanje posebnih oblasti na stranici koje služe za prepoznavanje e-mail adresa, naslova poruka, kao i namene teksta (da li ga treba konvertovati u e-mail, Word dokument ili nešto drugo, definisano šarom na papiru). Logitech svojim korisnicima na raspolaganje stavlja širok dijapazon svezaka, beležnica i samolepljivih cedulja koje ova olovka razume, a ukoliko postoji potreba, moguće je dogovoriti i štampanje posebnih formulara. Sveske je moguće kopirati korišćenjem nekog pristojnog skenera i štampača, mada je to prilično naporan zadatak. Takođe, u postojanje izvesnog reda u naizgled haotičnoj hrpi tačaka uverio se i kolega koji je optimistički pokušao da zavede olovku veštačkim „oplemenjivanjem” papira nasumičnom šarom.

Treba pomenuti da Annoto tehnologija otvara vrata i primeni mnogih drugih stvari. Pošto je njome omogućeno praktično programiranje papira, može se očekivati da se ovakva metoda kodiranja podataka iskoristi i za praćenje kretanja dokumenata, kao i za proveru njihove autentičnosti.

Od pratećeg softvera, uz olovku se isporučuje IO Software i MyScript. IO Software je namenjen komunikaciji s olovkom i upravljanju sadržajem digitalizovanih stranica. Moguće je podešavati različite parametre rada olovke, među kojima je najznačajnija štednja baterije. Dokumenti se pomoću ovog softverskog paketa mogu konvertovati u slike, e-mailove i Word dokumente. Takođe, moguće je i pregledati istoriju rada olovke i digitalne zapise stranica čuvati na hard disku ili ih uređivati u skladu s potrebama. Drugi deo softverskog paketa je program MyScript koji se bavi analizom rukopisa kako bi se na osnovu njega generisao tekst. Da bi ovo bilo moguće, prvo je neophodno „istrenirati olovku” ispisivanjem unapred zadatog teksta nekoliko stranica formata A4. Trening traje oko pola sata i obuhvata ispisivanje čitave abecede, cifara i znakova, kao i ispisivanje čitavih rečenica. Na prvi pogled, ovaj proces je dosadan, ali je Logitech za ove potrebe iskoristio različite istorijske i geografske činjenice kako bi razbio monotoniju, dok je moguće i praviti pauze, što se pokazalo kao neophodno.

Međutim, koji su utisci o celokupnom sistemu? Softver poseduje izuzetno intuitivan i funkcionalan interfejs, svim neophodnim alatima se pristupa jednim klikom miša i ne stiče se utisak da je prozor jednostavno pretrpan ikonama. Softver omogućava definisanje posebnih oznaka i formata zapisa koji će se interpretirati kao podaci za slanje e-mail adresa, pravljenje podsetnika za kalendar i brojne druge namene, tako da je uz malo truda moguće prilagoditi sistem da radi kao što je korisnik navikao. Sama olovka deluje prilično rigidno, dok je optički senzor izuzetno moćan i prepoznaje šare čak i kroz različite folije, mada, očekivano, nije otporan na oštećen papir.

Nažalost, postoji i nekoliko mana koje su nam upale u oči. Pre svega, dimenzije olovke će pojedinim korisnicima dugotrajno pisanje učiniti zamornim. Ovo ne mora nužno predstavljati problem jer je prvenstvena namena uređaja pravljenje kratkih beleški i skica, ali pošto nam je jedna od prvih asocijacija bila hvatanje beleški na fakultetskim predavanjima, vredno je pomena. Takođe, rukopis se pokazao kao izuzetno kvarljiva roba: uprkos treningu, olovka i dalje mnogo zavisi od početnog uzorka tako da će korisnici s malo „egzotičnijim” rukopisom imati velike muke da naštimuju sistem. Pokazalo se da je najbolja varijanta koristiti štampana slova, što znatno smanjuje brzinu pisanja. Takođe, najbitnija mana koju smo primetili jeste činjenica da ne postoji način da nateramo olovku da prepoznaje naša latinična slova, a kamoli ćirilična.

Šta reći za kraj? Skoro nas nije neko parče hardvera toliko zaintrigiralo. Pisanje teksta olovkom po papiru i dalje predstavlja najčešći vid zapisivanja ideja, emocija i činjenica, a gotovo da nema nikoga ko nije poželeo da tako napisani tekst jednostavno prebaci na računar bez zamarajućeg prekucavanja. Ideja koja stoji iza ovog sistema je veoma dobra i otvara mogućnosti pojednostavljivanja izvesnih poslova pošto je npr. moguće napraviti formular za zdravstvene kartone i popunjavati ih kao što su se do sada popunjavali, a zatim ih uz malo truda prebaciti u digitalni oblik i sačuvati u nekom informacionom sistemu. Što se prosečnog korisnika tiče, treba se zapitati da li nam je takva sprava zaista neophodna, naročito ako uzmemo u obzir i cenu od oko 230 evra.

Bojan ŽIVKOVIĆ