Integrisani čip-setovi za Intel procesore

Dugo se nismo pozabavili matičnim pločama s integrisanim grafičkim karticama iako se one na našem tržištu prodaju u velikom broju. Bolji poznavaoci se možda pitaju ko to kupuje, međutim činjenica je da najjeftiniji računari koji se kod nas nude (i zbog niske cene najbolje i prodaju) u sebi imaju neku „integrušu”. Nažalost, ovde moramo da se osvrnemo na to da mnogo puta kupac nije ni svestan da kupuje takvu matičnu ploču tj. da njegov novi računar nema posebnu grafičku karticu, ali to je već neka druga priča. Ne bismo previše da se upuštamo u mentalitet i način rada određene grupe prodavaca koja „blago iskrivljuje istinu”, ali je činjenica da takvi postoje. Kako najjeftinije računare po pravilu kupuju najslabije obavešteni korisnici, mogućnost da kupac pogreši prilikom kupovine računara brzo raste.

U ovom broju ćemo se osvrnuti na čip-setove predviđene za rad sa Intelovim procesorima, dok ćemo u narednom broju pažnju posvetiti AMD verzijama.

Za Socket 478 i LGA775 procesor je u ponudi čak pet različitih vrsta „integrisanih čip-setova”. Stavljamo navodnike jer je u suštini svaki čip-set integrisan, svaki sadrži nekoliko kontrolera (magistrala, zvučni, mrežni, IDE, FDD, USB...), međutim opšte je prihvaćeno da se ovako nazivaju samo oni koji u sebi imaju i grafički kontroler. Bilo kako bilo, za Intel procesor trenutno u ponudi imamo baš Intelove i915G i i945G u nekoliko varijanti: VIA P4M800, običan i Pro, SiS-ov 661FX i ATIev Radeon xPress 200.

Korisnici su verovatno najupoznatiji sa Intelovim „integralcima”. i915 i i945 sa sufiksom G se od svojih P rođaka razlikuju samo po grafičkom kontroleru, a ostatak specifikacije je identičan. To znači da i915G, kao i i915P podržava PCI-Express magistralu, DDR400 ili DDR2-533 memoriju, četiri SATA i osam USB 2.0 priključaka, jednu IDE „granu”, gigabitni Ethernet i 7.1 kodek „visoke definicije”. Dodatno G u imenu ukazuje na prisustvo grafičkog procesora Intel Graphics Media Accelerator 900. i945 poseduje unapređeni SATA II NCQ kontroler za hard diskove i podršku za DDRII-667 i 800 memoriju, dok G verzija ima noviji Intel GMA 950 procesor koji je prvi Intelov DirectX 9 kompatibilan GPU. Obratićemo pažnju na to da postoji nekoliko varijanti Intelovih „integralaca”. Ovo treba imati na umu jer i915GV i i945GL, na primer, nemaju dodatni PEG slot za grafičku karticu. Samo i915G i i945G ploče se naknadno mogu „pojačati” posebnom PCI-E grafičkom karticom na šta treba obratiti pažnju ukoliko se planira poboljšanje grafičkih performansi.

VIA proizvodi P4M800 i P4M800 Pro, prvi radi sa standardnom DDR, a drugi sa DDR2 memorijom. Ostatak specifikacije je sličan: stara AGP magistrala za grafičku karticu, dve IDE grane, deset USB 2.0, 7.1 AC’97 kodek. P4M800 zaostaje u SATA i Ethernet sekciji: dva obična SATA (podržani RAID 0 ili 1 modovi) i 10/100 Mb mrežni kontroler su nešto što su vodeći proizvođači čip-setova davno unapredili. P4M800 poseduje S3 Unichrome, a P4M800 Pro verzija čip-seta S3 Unichrome Pro integrisani grafički procesor, logično. Ipak, oba su po mogućnostima iza konkurentskih modela, a nemaju ni punu DirectX 8.1 kompatibilnost pa je upotrebljivost ograničena.

Kod SiS-a je trenutno aktuelan 661FX koji je vrlo sličan rešenju kompanije VIA. Slot za dodatnu grafičku karticu je stari AGP, USB 2.0 portova ima osam, Ethernet kontroler je 10/100 MB. SATA standard je podržan sa dva konektora, a memorija je stari dobri DDR400. Video-izlaz postoji na papiru, međutim matična ploča sa SiS 661FX čip-setom koja ga ima ne može se naći na tržištu.

Konačno, najnoviji „igrač” na polju čip-setova je ATi. Uvidevši koliko je uspeha (i para) nVidia pokupila sa svojom nForce serijom čip-setova, Kanađani su krenuli njenim stopama i ponudili ATi Radeon Xpress liniju.

Xpress 200 podržava LGA775 podnožje i DDR2-667 memoriju, PCI-Express magistralu, četiri SATA konektora uz RAID 0, 1 ili 0+1, dve IDE grane, osam USB 2.0 i AC’97 zvuk. Integrisano rešenje je verzija Radeon X300SE grafičkog čipa, što garantuje DirectX9 kompatibilnost, a, kako ATi tvrdi, i najbolje performanse u klasi. Ugrađena je i mogućnost video-izlaza, i to u više varijanti: S-VHS, kompozitni ili trokomponentni Progressive Scan koji koriste High Definition Ready uređaji (televizori i ekrani kompatibilni sa HD standardom). Ipak, i ovde mnogo toga zavisi od proizvođača matične ploče pa neke Xpress 200 ploče imaju video-izlaz, a neke ne.

To su ukratko opcije koje mogu da posluže za kreiranje kancelarijske ili jeftine kućne „mašine”. Na testu smo imali desetak matičnih ploča koje su koristile pet različitih čip-setova: Intel i915G i i945G, SiS 661FX, VIA P4M800 i ATi Xpress 200. Odlučili smo da ne predstavljamo matične ploče posebno jer bi to oduzelo previše prostora – koncentrisaćemo se samo na poređenje čip-setova i ono na šta treba da obratite pažnju.

Kada je u pitanju procesiranje, tj. kada posao zavisi samo od snage CPU, praktično je svejedno koji čip-set se koristi. SiS 661FX i VIA P4M800 imaju jednokanalne memorijske kontrolere i testovi prikazuju zaostatak za Intelovim i ATi-jevim proizvodom, međutim, u realnosti, za standardan rad u Windowsu, Office paketu i korišćenje Interneta to ne pravi razliku. Isto tako, u radu sa hard diskom svi su čip-setovi jednaki, mada su na naše iznenađenje VIA i SiS ovde pokazali ipak nešto bolje rezultate. Kada se ovde podvuče crta, jasno je da je za osnovni rad s računarom koji ne uključuje igranje praktično svejedno koji čip-set poseduje matična ploča.

Ipak, igranje tj. zabavan softver jeste to što čini razliku. Nedostatak mnogih rezultata za SiS 661FX i VIA P4M800 posledica je nekompatibilnosti njihovih grafičkih procesora sa DirectX9 specifikacijom koja je danas standard za sve grafičke test programe. Tako ploče za SiS i VIA čip-setove s ovog testa nisu mogle ni da pokrenu nove igre i testove koje koristimo za standardno poređenje snage grafičkih rešenja.

Poređenje ploča i915G, i945G i ATi Radeon Xpress 200 je bilo zanimljivije. Pre početka testiranja smo bili ubeđeni da će ATi bez problema odneti pobedu u grafičkim testovima zahvaljujući oslabljenom X300 procesoru. Ipak, Intel je pokazao da, iako mu to nije primarna delatnost, ume da napravi grafički procesor sposoban da se kako-tako nosi sa najnovijim programima i igrama. Tako je u 3DMarku 03 i Doom 3 testovima Intel GMA 950 odneo pobedu nad favorizovanim Radeonom u Xpress 200 čip-setu, dok je ATi dominirao u naprednijem 3DMarku 05 i FarCry. Ipak, oba čip-seta sa svojim „integrušama” zadovoljavaju minimum i mogu da posluže za igranje svih sem najsavremenijih igara. Napominjemo da su testovi igara rađeni sa „minimalnim podešavanjima”. Za testiranje posebnih grafičkih kartica sve opcije držimo na maksimumu, međutim ovoga puta smo ih poterali na drugi kraj skale. Razlog je jasan: rezultati su i ovako niski u poređenju s bilo kojom posebnom grafičkom karticom, što se može isčitati i iz rezultata u 3DMarku 03 i 05.

Šta izabrati? Za čist „kancelarijski” rad je praktično svejedno, svaka ploča će zadovoljiti. Ipak, najveći broj korisnika u manjoj ili većoj meri zamišlja računar i kao sredstvo za zabavu, što podrazumeva i povremeno igranje, a u tom slučaju SiS 661FX i VIA P4M800 treba izbegavati. Prvi razlog su vrlo loše performanse, a drugi to što ove ploče podržavaju AGP standard koji je odavno zamenjen novim PCI-Expressom. Tačno je da za AGP slot još uvek postoje grafičke kartice koje pružaju dobre grafičke performanse, međutim za PCI-Express magistralu postoji mnogo bolji izbor modela i za isti novac se može kupiti brža PCI-Express grafička kartica. Iz tog razloga modele SiS 661FX i VIA P4M800 možemo preporučiti samo onima koji od računara zahtevaju samo najosnovnije.

Ipak, ukoliko će se računar koristiti i za zabavu, i915G, i945G ili Radeon Xpress 200 su minimum uz neki Intel Celeron. Grafički procesori u ovim čip-setovima će poterati gotovo sve trenutno aktuelne igre. Neće to biti neko uživanje, ali ako je korisnik početnik u svetu računara, verovatno će biti zadovoljan. Dodatni plus kod ovih modela je i nešto bolja oprema koja često uključuje gigabitni Ethernet kontroler, bolji zvuk, a ponekad i video-izlaz. Mogućnost da se računar poveže sa televizorom ne treba zanemariti: mnogo je komfornije gledati DivX ili DVD film na većem televizoru i sa troseda.

Iz svega nabrojanog jasno je da treba obratiti pažnju na to šta se kupuje, čak i u najnižem segmentu. Najjeftiniji računari po pravilu koriste matičnu ploču sa „integrisanom grafičkom kartom”, a razlika između „integruša” je velika iako će poneki prodavac da vam kaže da je sve to isto. Ploče sa Intel i ATi čip-setovima jesu desetak, možda i dvadesetak evra skuplje od onih sa SiS i VIA, međutim u ceni celog računara to predstavlja tek nekoliko procenata, a upravo to će usloviti da li će vaš računar biti sposoban samo za Word, Excel i Internet ili će moći da potera i poneku igru. Zato insistirajte na tome da znate koji su čip-set i grafička kartica u računaru jer nije svejedno da li je proizvođač SiS i VIA ili Intel i ATi. Insistirajte i na tome da matična ploča ima PCI-Express Graphics slot za proširenje jer njegovo prisustvo osigurava da se računar u narednom periodu pojača posebnom grafičkom karticom. U suprotnom ste osuđeni na dotičnu ploču i njenu grafiku sve dok je ne promenite, a to je i skuplje i komplikovanije od prostog dodavanja grafičke kartice. Još ako ploča ima TV izlaz, dobijate i kućni bioskop za istu cenu .

Saša UZELAC