ATi Radeon X1900XTX

Od pojave poslednje „perjanice” kompanije ATi prošlo je jedva tri meseca, a već je stigla zamena! Nova serija Radeona koja smenjuje X1800 potvrdila je ocene da je R520 bio isforsirana reakcija kanadskog proizvođača i pokušaj da se što pre kako-tako odgovori na nVidijin uspeh sa serijom 7800. Sa današnje tačke gledišta čini se da R520 nikada ne bi ni ugledao svetlost dana da 7800GTX nije tako dobro prošao na premijeri.

Sredinom prošle godine, u vreme pojavljivanja čipa G70, ljubitelji ATi kartica su spekulisali da li će novi Ati GPU imati 16, 24 ili 32 pixel shader jedinice. Nekoliko najhrabrijih pominjalo je čak 48 jedinica, ali je svaki realniji korisnik to odbacivao kao neverovatno. Tada najbrže kartice GF 6800Ultra i X850XT imale su 16, a 7800GTX sa 24 jedinice tek je izašao.

Ipak, X1800XT i XL su se pojavili sa samo 16 PS, što je bilo prilično razočaranje, mada na znatno višim radnim taktovima od očekivanih – X1800XT GPU radi na izuzetnih 625 MHz što je omogućeno 90 nm procesom proizvodnje. Ipak, ni to nije bilo dovoljno da X1800 modeli „preskoče” seriju GF 7800 iako su se pojavili sa skoro pola godine zakašnjenja.

Da bi makar u teoriji ostao na vrhu, ATi je, pored „peglanja” svojih Catalyst drajvera, proizvođačima dao „zeleno svetlo” da za svoje X1800XT modele izbace nove verzije BIOS-a koje overklokuju R520 čipove za nekoliko desetina megaherca. Ovo je kratko trajalo jer je nVidia odgovorila predstavljanjem 7800GTX 512 MB modela na znatno višim taktovima od klasičnog 7800GTX-a i tako očuvala prvo mesto na rang-listi grafičkih čipova i kartica. Za ljubitelje kanadske kompanije bio je to prilično mučan period jer je i njima bilo jasno da nVidia sve konce drži u svojim rukama. ATi se maksimalno trudio, ali iz R520 i njegovih 16 „pajpova” nije se moglo izvući ništa više. Pri tom, X1800XT se jako retko sretao u prodaji, za razliku od 7800GTX kartica koje su mogle da se kupe „na svakom ćošku”. ATi je morao da uradi mnogo više.

Loša situacija za kanadskog proizvođača je potrajala još nekoliko meseci, do kraja prošle godine, kada je kao grom odjeknula vest da ATi ima spremnog naslednika, čip R580 koji raspolaže sa neverovatnih 48 piksel šejdera! Pre pola godine ovoliko PS je bilo teško i zamisliti, ali ATi je obećao da će takvu karticu ponuditi do kraja januara.

To se i desilo – 24. januara je ATi zvanično predstavio X1900. Ovu seriju čine dve kartice: X1900XT i najnovija „perjanica”, X1900XTX. Drugo X u imenu je zamenilo Platinum Edition tj. PE koji su koristili najbrži X800 i X850 XT modeli. Istovremeno treba da se pojavi i X1900XT Crossfire Edition, „master kartica” koja je potrebna za kreiranje Crossfire veze.

R580 broji otprilike 384 miliona tranzistora što je svega 20 odsto više od 320 miliona koliko ima R520. Sa samo 20 odsto više tranzistora, R580 bi trebalo da bude do nekoliko puta jači kada je teksturisanje u pitanju; 48 piksel šejdera u R580 je tačno tri puta više od 16 kod R520, ali razliku smanjuje činjenica da oba čipa imaju isti broj render back endova tj. jedinica za teksturisanje pa u jednom taktu oba čipa mogu da „iscrtaju” 16 tačaka.

Otkud razlika u broju procesora koji obrađuju piksele i broju piksela koje je moguće iscrtati u jednom taktu? Savremeni grafički procesori više nemaju jednak broj piksel procesora koji obrađuju piksele koje treba iscrtati i jedinica koje stvarno iscrtavaju obrađene tačke na ekranu. R580 ima 48 pajplajnova koji mogu da primene operacije na maksimalno 48 pixela u jednom taktu, ali render back endova (ROP u nVidia terminologiji) ima „samo” 16. Problem je što će grafički nezahtevni programi, oni koji najčešće koriste samo jednu teksturu na jednoj tački, moći da iskoriste trećinu potencijala R580 čipa i u praksi će se R580 ponašati kao da ima samo 16 pixel shadera. Grafički zahtevni programi i igre koji koriste više tekstura i efekata na jednom pikselu moći će da mnogo bolje iskoriste R580, a idealno bi bilo kada bi aplikacija koristila u proseku tri teksture/efekta na jednoj tački zbog pomenutog odnosa pajplanova i render bek endova 3:1. Interesantno je što je ATi ovo promovisao na seriji X1600 tj. RV530 procesorima koji imaju 12 pixel procesora i četiri teksturne jedinice. Tako R580 praktično predstavlja tri RV530 spojena u jedan čip.

Zbog ovakvog rešenja, X1900 kartice neće biti dva-tri puta brže od Radeona X1800 ili GeForcea 7800 u starijim i trenutnim naslovima iako imaju tri tj. dva puta više piksel šejdera. Međutim, najnaprednije i buduće igre trebalo bi da znatno profitiraju.

Pored mnogo više snage, R580 je dobio i Fetch4 sposobnost koja treba znatno da ubrzava iscrtavanje „mekih senki”. Kako sada svi grafički procesori dobro iscrtavaju standardne „grube” senke, valjalo je smisliti nešto bolje. U realnosti su senke po ivici mnogo manje izražene tj. svetlije su u odnosu na središnji deo koji ume da bude potpuno taman. Dosadašnje iscrtavanje senki je uzrokovalo senke koje nisu imale ovaj prelaz, što je dovodilo do prenaglašenosti. nVidia i ATi su omogućili iscrtavanje mekih senki i na starijim generacijama svojih čipova, ali su „penali” u performansama bili izuzetni i često je omekšavanje senki dovodilo do 2–3 puta nižeg „frejm rejta”. R580 je prvi GPU kod kojeg je ovo znatno ubrzano pa je usporenje daleko manje. Nekome će ovo izgledati kao mlaćenje prazne slame. Međutim, treba razumeti da kupci koji daju nekoliko stotina evra za grafičku karticu gledaju upravo ovakve detalje. Danas svaka malo bolja grafička kartica može da tera 95% igara u 1024 x 768 ili višoj rezoluciji u standardnom režimu, bez naprednih tehnika kakve su AntiAliasing, Anisotropic Filtering, HDR i sada pomenuti Soft Shadows. Kada se sve to uključi, svaka kartica, sem najboljih, „zakucava” frejm rejt u jednocifreno područje. Zahvaljujući ovakvim naprednim tehnikama i velikom broju shadera, G70, R520 i R580 uspevaju da se izbore i s ovim „vizuelnim poslasticama” uz pristojan fps.

Poslednje tehničko poboljšanje jeste 50 odsto više memorijskih registara za Hierarhical-Z. Svi Radeoni koriste ovu tehniku za očuvanje memorijskog protoka, međutim kako rastu rezolucije koje su ove kartice sposobne da koriste tako raste i potreba za više memorije za ovu tehniku. ATi nije precizirao koliko je prostora u pitanju, ali navodi da serija X1900 može uspešno da potera 2560 x 1600 tj. WQXGA rezoluciju! Mi nismo bili u prilici da ovo probamo jer su za takve rezolucije potrebni ekrani od 30 i više inča. Opet, možda će i ovo nekome zvučati preterano, ali zar nije glupo karticu od 600 evra koristiti na monitoru koji vredi 100 do 200 evra? TFT od 19 inča je najslabije razumno rešenje koje treba imati uz Radeon X1800 ili X1900 ili GeForce serije 7800, mada je tek 21 ili 24 inča optimalno.

Ostatak specifikacije je „prekopiran” sa R520: osam vertex shadera, isti Ultra-Threading Dispatch procesor raspoređuje posao između Pixel Shader Core-ova u kojima su grupisani pixel šejderi. Memorijski kontroler je isti, „prstenasti” širine 512 bita unutar grafičkog procesora i sa osam 32-bitnih veza ka spoljašnjosti i memorijskim čipovima, što je ukupno 256 bita širine. DirectX u verziji 9 kao i 2.0 standard za Vertex i Pixel Shadere koji su neophodni za ShaderModel 3.0 kompatibilnost u potpunosti su podržani.

Značajna prednost ATi-jevih čipova u odnosu na nVidijine G70, R580 i R520 jeste to što mogu da istovremeno rade i High Definition Renering (HDR) i AntiAliasing (AA), što ATi naziva MultiSample AntiAliasing on Multiple Rendering Targets. Tu je i Avivo te podrška za istovremeni rad sa dva izlaza, dva DVI ili jednim DVI i jednim video.

GPU R580 upoznali smo u njegovom trenutno najjačem izdanju, X1900XTX. Kartica je, naravno, sample. Pomenuli smo da do 24. januara serija X1900 još uvek nije zvanično postojala pa svakako u vreme pisanja ovog broja nismo mogli da probamo neki komercijalno raspoloživ model. Izgled kartice je još jedan dokaz da serija X1800 nije bila planirana, već je osposobljena na brzinu i predstavlja kupovinu vremena dok se prava stvar, X1900, ne pojavi. Štampana ploča koju koriste X1900 identična je onoj na kojoj su predstavljeni X1800XT, a identičan je i kuler. Nemoguće je razlikovati X1900XT(X) od modela X1800XT kada se nalaze jedan pored drugog. Očigledno je sve ovo razvijano za R580 i usput je iskorišćeno i za X1800XT.

Kod X1900XTX procesor radi na 650 MHz i koristi GDDDR3 memoriju na 1550 MHz. Slabiji X1900XT u standardnoj i Crossfire varijanti podešen je na 625/1450 MHz. Oba raspolažu sa 512 MB memorije.

Test kartica raspolaže sa dva DVI i jednim video konektorom koji obezbeđuje ViVo mogućnosti. Koriste se Samsung 1,2 ns čipovi, trenutno najbolji dostupni. Na kvalitet izrade je izlišno trošiti reči – ovo je punokrvni ATi proizveden u Kanadi. Sigurni smo da će i drugi X1900 modeli biti jednako dobro urađeni jer se ATi nikad nije igrao s kvalitetom svojih proizvoda, pogotovo onih najviše klase. Jedina zamerka je kuler tj. ventilator na njemu koji je na maksimalnom broju obrtaja ponekad prilično bučan. Veoma su retke situacije kada se on toliko ubrza, ali se ipak nadamo da će proizvođači pronaći bolje rešenje i omogućiti seriji X1900 tiši rad.

Piscu ovih redova prosto je neverovatno koliko se puta prijatno iznenadio u poslednjih godinu dana testirajući nove grafičke kartice. Prvo su 7800GT i 7800GTX prosto „obrisali patos” s prethodnim generacijama i postavili potpuno nove standarde svojim mogućnostima. Usledio je nešto hladniji susret sa X1800XT koji je odavao utisak nategnutog, ali kasno predstavljenog proizvoda iako je ponudio vrlo konkurentne performanse. U vreme kad se pojavio, X1800XT je koristio lošije verzije drajvera pa su performanse bile slabije od današnjih – to je dodatno uticalo na lošiji prvi utisak.

Ali, tek je X1900XTX prava stvar! Prosto je neverovatno kako ova kartica navlači osmeh na lice kada je testirate ili se njome igrate. Bukvalno sve klizače, dropdown menije ili checkboxove možete čekirati, „nasvirati” rezoluciju na maksimum koji podržava vaš monitor i X1900XTX će vas počastiti više nego dovoljnim brojem frejmova u sekundi. Čak i u nenormalno zahtevnom F.E.A.R.-u, koji smo do sada izbegavali da uvrstimo u testove zbog užasno niskih brojki koje se dobijaju kada se iskoriste sve mogućnosti njegovog enginea, pri 1600 x 1200 4xAA i 16xAF fps je u proseku bio na vrlo igrivih 54. Konkurencija prema tome izgleda pomalo smešno – 7800GTX je u istim uslovima obezbedio samo 26 fps, što je više nego duplo slabiji rezultat.

Drugi test koji izrazito dobro pokazuje prednosti „3:1 arhitekture” ATi-ja jeste novi 3DMark u verzijama 05 i 06. U obe je X1900XTX imao znatnu prednost koja u najvišoj rezoluciji iznosi 50 odsto tj. 30 odsto.

Iznenađenje je priredio i X1800XT koji je u ovom, drugom poređenju pokazao znatno bolje rezultate od 7800GTX. Kada smo predstavili seriju X1800, prednost je bila na strani nVidije, ali danas je ATi X1800XT bez sumnje brži, zahvaljujući znatno boljim optimizacijama u ATi Catalyst drajverima.

Lepo se vidi i meri prednost koju donosi novih 32 pixel shadera u R580. R520 i on su praktično identični u svim ostalim aspektima. U manje zahtevnim aplikacijama razlika se svodi na razliku u radnim frekvencijama, međutim Quake4 i Battlefield 2 polako „primećuju” prisustvo tri puta više piksel šejder procesora, dok najzahtevnija igra današnjice – fenomenalni F.E.A.R – i 3DMark 05 i 06 pokazuju tridesetak odsto bolje rezultate.

Ukoliko se stvari budu odvijale kao sada i ako novije igre budu zahtevale mnogo više aritmetičke obrade piksela, što odgovara ATi-jevoj X1000 arhitekturi, razlika između Radeona X1000 i konkurencije može samo da se poveća u korist Kanađana. nVidia sa svojim brute force pristupom – prostim dodavanjem šejdera i jačanjem memorijskog transfera – neće dobro proći. Amerikanci će morati da malo „opamete” svoje GeForce kartice ukoliko žele da ne ispadnu iz trke sa Radeonima.

ATi je „oduvao” nVidiju koja je sada u nezavidnoj situaciji u kojoj se ATi nalazio pre predstavljanja serije X1000. nVidiji hitno treba odgovor. On nije daleko, u „kuloarima” se već uveliko priča o G71, ali njegove mogućnosti su još pod znakom pitanja. Ne sumnjamo da će imati više PS, međutim koliko i da li će to biti dovoljno, ostaje da se vidi na GeForce 7900 karticama.

Dominacija X1900XTX u apsolutnoj kategoriji će trajati najmanje do tada. U početku smo pomenuli 7800GTX 512 MB koji je dosta brži od 256 MB verzije zbog viših radnih taktova. Ipak, tu karticu treba zaboraviti jer je nVidia nedavno objavila da se ona ipak neće pojaviti u masovnoj prodaji.

Jedini problem može uzrokovati stara boljka ovog proizvođača, tržišna nedostupnost. X1900XTX je definitivno sjajna kartica, znatno bolja od konkurencije, sa sjajnom budućnošću. Koncept koji ATi gura sa dosta više piksel šejdera u odnosu na teksturne jedinice deluje kao dobitna kombinacija, ali sve će to pasti u vodu ukoliko novi Radeoni ne budu dostupni kupcima ili ako cena bude besmisleno visoka. Trenutno nas cena X1900XTX nije preterano zanimala s obzirom na to da je u pitanju sample primerak, a pomalo smo se i plašili da pitamo. Na našem tržištu 7800GTX i retki primerci X1800XT koštaju preko 500 evra pa je bolje da ne razmišljamo koliko treba platiti za još 30–50 odsto bržu karticu. Ali to nas ne sprečava da se „zaljubimo” u nju i poželimo je u svom računaru jer X1900XTX prosto oduševljava kvalitetom prikaza i performansama. Neverovatno je šta X1900XTX radi u najvišim rezolucijama za koje je pravljena, a ne smemo ni da zamislimo kako izgleda igrati se na HDTV ekranu pri rezoluciji od 1920 x 1080 tačaka! Pored velikog ekrana, ovakva kartica zahteva i vrlo brz procesor. Naš Athlon 64 3500+ se pokazao kao blago nedovoljan. Isti rezultati u igrama pri 1024 x 768 i 1280 x 1024 govore da je procesor u tim situacijama usko grlo. Tek od 1600 x 1200 stvari postaju interesantne, ali za to je potreban monitor od najmanje 20”, a brži procesor bi dodatno popravio brojke.

Saša UZELAC