Istraživanja

Zašto sve više ljudi zazire od Weba?

Tek što je jedno od skorijih istraživanja ukazalo da se navike ljudi u vezi sa korišćenjem e-pošte drastično menjaju usled masovnosti fenomena spema, najnovije ide i korak dalje – ljudi sve više zaziru i od Weba, „zahvaljujući” gomili spyware programa kojima Internet naprosto vrvi...

Uticaj spyware aplikacija na korisnike Interneta postaje ogroman – istraživanje sprovedeno u okviru projekta Pew Internet and American Life pokazuje da je čak 91% anketiranih izmenilo svoje ponašanje na Mreži zbog ovih agresivnih i neželjenih programa za praćenje on-line aktivnosti, prelazeći na druge Web čitače, izbegavajući P2P servise za razmenu fajlova i zaobilazeći problematične sajtove.

Analitičari ističu da su korisnici postali svesni pretnje koja dolazi od spywarea tek kada je situacija izmakla kontroli. Antispyware kompanija Webroot tvrdi da je 88% personalnih računara zaraženo špijunskim programima, od kojih su neki inficirani i desetinama spyware aplikacija koje iritiraju korisnike preusmeravajući im Web čitače, „servirajući” iskačuće prozore i trošeći im resurse za saobraćaj na mreži.

Najpodložniji zarazi su oni koji se na Internetu ponašaju „promiskuitetno” i koji sa sajta na sajt idu bez zaštite. Većina uzročnika infekcije nalazi se „učaurena” u primamljivim fajlovima multimedijalnih sadržaja odnosno na „sajtovima-udicama” koji posetioce beskrupulozno „časte” spyware programima. Posledice variraju od relativno benignih kao što je iritiranost salvama pop-up prozora do veoma ozbiljnih poput krađe identiteta kao podloge za finansijske i druge prevare.

Upravo su ozbiljne posledice prisustva spywarea na sistemu uzrok toga što se ljudi osećaju sve manje sigurno i što su sve ređe spremni da slobodno surfuju u potrazi za novim sadržajima. Devet od deset ispitanika izjavilo je da je promenilo bar jedan bitan parametar svog on-line ponašanja, mada je samo 43% njih priznalo da je postalo žrtvom spywarea.

Odgovori ljudi na otvorenu pretnju su različiti: četvrtina anketiranih prestala je da koristi programe za razmenu fajlova, dok je njih 48% obustavilo svoje posete sumnjivim sajtovima (najčešće sa pornografskim sadržajima). Zapaženih 18% odlučilo je da se „zahvali na uslugama” Microsoftovom Internet Exploreru, poznatom po bezbednosnim problemima kojima je opterećen, i pređe na alternativne Web čitače poput Firefoxa. Ipak, najveći broj osoba (81%) prestao je da otvara priloge e-pošte za koje nije izvesno siguran da potiču od dobronamernog pošiljaoca. Zanimljivo je što čak petina ispitanika iskazuje apsolutnu nebrigu u vezi sa spywareom i – iako zna da ga ima – ne preduzima ama baš ništa kako bi ga otklonila.

Svesna ovog problema, kompanija Microsoft ne žali sredstva za promociju svoje alatke MS Antispyware, koja se nalazi u Beta 1 test fazi. Svaki legalni korisnik operativnog sistema Windows može da na matičnom download sajtu kompanije preuzme ovu aplikaciju i da je besplatno koristi nekoliko meseci. Prvi utisci stručne javnosti povodom MS Antispywarea su podeljeni. Dok jedni hvale ovaj potez giganta iz Redmonda, smatrajući ga dokazom da je preduzeo značajan korak ka zaštiti svojih vernih korisnika, drugi ocenjuju da je Microsoft grubo i bespotrebno zakoračio na tržište programa za zaštitu elektronskih podataka, servirajući jedan proizvod sa krajnje sumnjivim namerama. Jedno je ipak sigurno – ako je Microsoft počeo da se komercijalno bavi nekom temom, to znači da je ona veoma ozbiljna.

Dušan KATILOVIĆ