Dešavanja

Otpornost Interneta na probi

Teroristički napad u Londonu 7. jula izazvao je veliku pometnju koja prevazilazi okvire višemilionske britanske prestonice. Na probi su se našli ne samo spasilačke i druge javne službe, bezbednosne agencije i odgovorni za spasavanje ljudskih života i imovine, već i infrastruktura odgovorna za otpornost i razmenu podataka preko Interneta

Kada je oko 8 sati ujutro serija eksplozija potresla London, više od milion ljudi nalazilo se na putu ka poslu. Vest o tragediji munjevito se raširila putem nacionalne televizije, čiji je matični sajt prvi doživeo šok – stotine i stotine hiljada ljudi pokušavalo je da pristupi njegovim stranicama kako bi saznalo šta se zapravo desilo. Mnogi od njih uopšte nisu bili obični znatiželjnici, već rođaci i prijatelji potencijalnih žrtava, među koje se moglo ubrojiti pola grada. Ogroman priliv posetilaca imali su i drugi news sajtovi, koji su jedva izdržali taj prvi talas.

Prvi komunikacioni servis koji je „pao” posle napada bila je mobilna telefonija. Što zbog enormnog broja poziva, što zbog činjenice da je Vodafone promptno svoje resurse ustupio javnim službama, retko ko je tog nesrećnog jutra mogao da uputi ili primi poziv na svom mobilnom uređaju. Uvidevši da je u sveopštem kolapsu mobilni telefon postao neupotrebljiv, ljudi su pohrlili ka najbližim pristupnim tačkama Interneta. Broj razmenjenih poruka elektronske pošte se do podneva udvostručio u odnosu na uobičajen, a ljudi koji isprva nisu bili u mogućnosti da sednu za računar, iskoristili su priliku da uz klijent za e-poštu otvore i Web čitač. Ovaj drugi talas neki sajtovi nisu izdržali. Čak i oni koji su sve vreme krize uspeli da ostanu vidljivi imali su probleme sa saobraćajem tako da su se njihove stranice učitavale čak i po nekoliko minuta, dok je nivo neuspelih zahteva za učitavanje stranice dostigao 25%. Opsadno stanje potrajalo je punih pet časova.

U situaciji se najgore snašao Reuters.com koji je često padao, da bi na kraju tog dugog dana ljudi zaduženi za njegovo funkcionisanje čvrsta obraza izjavili da to nije bilo zbog povećanog broja posetilaca, već usled „tehničkih problema nevezanih za tu činjenicu”. Sajt www.bbc.co.uk je ekspresno reagovao smanjivši količinu slika na bitnim stranama. News sajt BBC-ja (news.bbc.co.uk) bio je sve vreme dostupan i pored toga što je bio prvi na udaru. Kako su naveli njegovi odgovorni, deo zasluga za to pripada činjenici da je deo tereta, pre svega slika kojima je trebalo upravljati, prebačen na jednu tehnološku firmu i njene servere. U vreme najvećeg saobraćaja sajt BBC News imao je promet od 1,7 gigabita u sekundi, sa 40.000 zahteva za otvaranjem stranice u istom vremenskom intervalu. Na kraju dana sajt je zabeležio posetu od oko dva miliona jedinstvenih posetilaca, što odgovara normalnom jednomesečnom obimu saobraćaja, čime je 7. jul ušao u istoriju tog sajta kao dan sa najviše posetilaca.

Među onima koji su najbrže reagovali na londonski užas bili su tvorci malicioznih programa. Tako je rekordno brzo kreiran Windows virus koji se predstavljao kao da sadrži link ka amaterskom video-snimku trenutaka neposredno nakon eksplozija bombi u londonskom metrou, a čiji je pošiljalac CNN. Naslov fajla bio je „London terror moovie.avi”. Klikom na njega nije se dobijao nikakav zapis, već trojanac za koji se pretpostavlja da je korišćen za napade na sajtove nekoliko velikih britanskih kompanija.

Dušan KATILOVIĆ