CoolerMaster Aquagate ALC-U01

CoolerMaster Aquagate ALC-U01

LCU: izmenjivač 8 x 10 x 3 cm, rezervoar od nekoliko decilitara, pumpa samousisnog tipa Ostalo: PCI kartica, LCD

Hlađenje računara vodom je ideja koja je već godinama prisutna u glavama mnogih korisnika, međutim malo je onih koji su tu ideju sproveli u delo. Kada kažemo hlađenje računara, naravno da ne mislimo na ceo računar, već pre svega na procesor koji je najtopliji.

Ideja se rodila tokom prve velike „overklok groznice” u vreme Celerona 300A. Tada je jedina mogućnost bila samogradnja, što je mnoge odbilo već u startu. Materijal je prilično skup, ali je još veći problem bio naći alat – glodalice i stone burgije koje su neophodne da bi se napravio dobar vodeni blok nisu preterano česte, a pogotovo nisu na raspolaganju svakome. Pri tom, veliki broj ljudi će na pomen tečnosti u računaru odmah pomisliti na izlivanje i spaljivanje. Zamisao je ipak ostvarena i malobrojni entuzijasti su je sprovodili u delo. Prvi rezultati su bili odlični, performanse su bile značajno bolje od klasične „vazdušne kombinacije” – rebrastog hladnjaka i ventilatora, dok je buka bila znatno manja. I danas ove dve osobine predstavljaju glavni cilj svakom ko razvija ovakve sisteme.

Vremenom su se pojavili pojedinačni delovi i kompleti za samogradnju. Ovo je zadovoljilo još jedan deo korisnika, ali je i dalje sve to bilo prilično komplikovano uklopiti i naterati da radi, a ni vizuelni utisak nije bio baš impresivan.

Konačno, odskora su počeli da se pojavljuju i gotovi sistemi. Ni oni nisu u 100% operativnom stanju kada se kupe, ali se instalacija svodi na povezivanje creva i puštanje tečnosti u sistem. U poslednje vreme pojavilo se desetak modela, ali je malo njih dostupno na našem tržištu, pre svega zbog cene.

Na našu radost, ima izuzetaka. U pitanju je Cooler Master čiji je distributer za SCG ocenio da naše tržište ima potencijala za ovakvu robu. Tako je do nas stigao Cooler Masterov prvenac nazvan Aquagate ALC-U01.

Prvi kontakt s velikom, teškom i bogato ilustrovanom kutijom odaje utisak da je u pitanju nešto posebno. Odmah da raščistimo, Aquagate služi isključivo za upotrebu na procesoru, i to bilo kom koji je predviđen za podnožje SocketA/370, Socket 754/939/940 ili Socket 478. Najnoviji Pentiumi 4 sa podnožjem LGA775 trenutno nisu podržani, ali verujemo da će se to uskoro rešiti, zahvaljujući modularnoj koncepciji Aquagatea, o kojoj će više reči biti kasnije.

U kutiji je apsolutno sve što vam može zatrebati za instalaciju na bilo koji od podržanih tipova procesora. Osnovu sistema čini LCU (Liquid Cooling Unit), bakarni „water-block”, plastična creva, posebna tečnost i lažna PCI kartica. Tu se nalazi i nekoliko kablova kojima se sve ovo povezuje i nekoliko pomoćnih elemenata koji se mogu i ne moraju koristiti.

Srce sistema LCU je u aluminijumskom kućištu izuzetnog dizajna i kvaliteta izrade. U njemu su izmenjivač toplote, pumpa i rezervoar za vodu čije dimenzije nisu impresivne: izmenjivač je velik oko 8 x 10 x 3 cm, a rezervoar zaprema nekoliko decilitara. Pumpa je samousisnog tipa, što je bolje rešenje od „potapajuće”, a informaciju o protoku nemamo. U ceo sistem, sa crevima i blokom, staje oko pola litra tečnosti. To nije voda: u pitanju je poseban Cooler Masterov Thermal Conductivity Fluid (tečnost za sprovođenje toplote), a to je kombinacija antifriza i antikorozivnog sredstva. Ova tečnost je otpornija na povišenu temperaturu od vode, manje menja zapreminu i obezbeđuje zaštitu metalnih delova od korozije što je veoma važno za dugovečnost svih metalnih komponenata (rezervoar, izmenjivač toplote i vodeni blok). Naravno, i dobro provodi toplotu. U posebnoj plastičnoj flaši dobija se taman onoliko tečnosti koliko je potrebno.

LCU s prednje strane ima poseban displej od tečnih kristala, nekoliko tastera i rešetku s leve strane iza koje je postavljen ventilator prečnika 8 cm. S gornje strane je čep za rezervoar, a sa zadnje priključci za ulaz i izlaz vode, 15-pinski D-bus konektor za povezivanje sa PCI karticom i konektor za napajanje.

Ukupna težina je dva kilograma, a dimenzije su 22 x 14,8 x 8,8 cm. Ovo su tačno dimenzije dva spojena optička (CD/DVD) 5,25-inčna uređaja. LCU se, dakle, može montirati spolja, ali i unutar računara, i to na dva 5,25” mesta ili pak na mesto drugog napajanja koje imaju vlasnici velikih ATX kućišta (u ovom slučaju je potreban i poseban okvir koji se dobija u kompletu). Ukoliko se odlučite za eksternu montažu, opet je moguće izabrati između dve opcije: možete „zadenuti” LCU na neko mesto gde se ne vidi i ne smeta ili ga ostaviti na stolu ili drugom vidnom mestu. Pored povoljnih dimenzija, „tajna” je u LCD panelu koji je moguće skinuti sa LCU i zasebno ga montirati na jedno 5,25-inčno mesto putem posebne maske. Ukoliko odlučite da LCU stavite na mesto dva 5,25-inčna uređaja ili negde na sto gde ga stalno vidite, za odvajanjem displeja nema potrebe. S druge strane, ako imate malo ili nekomforno kućište ili iz nekog razloga ne želite da LCU stoji na radnom stolu, on može stajati na mestu drugog napajanja ili negde pored računara gde nije vidljiv, a vi i dalje imate displej „na oku”.

LCD panel je troredni i pruža informacije o temperaturi procesora i tečnosti i brzini ventilatora. Pored njega su i četiri tastera koji služe za podešavanje zaštitne logike Aquagatea. Naime, ovaj sistem ima i zaštitu od pregrevanja, to jest ne dozvoljava da se pređe maksimalna dozvoljena temperatura procesora ili vode koju ste podesili. Zaštita ne reaguje trenutno, već u roku od 5 do 60 sekundi, što je takođe moguće podesiti. U slučaju pregrevanja, gasi se računar. Postoji i mogućnost biranja između tri brzine ventilatora, a posebnim tasterom menjate jedinice temperature iz °F u °C i obrnuto.

Vodeni blok je urađen od bakra sa plastičnim poklopcem i ima dva priključka za povezivanje sa crevima. Sve je urađeno beskompromisno i sa mnogo pažnje, priključne cevčice su od metala i zaptivene, između bakra i plastike je gumeni zaptivač i sve je to kvalitetno pritegnuto zavrtnjima na četiri mesta. Nekontrolisano curenje tečnosti je, smatramo, praktično nemoguće.

Način montaže bloka zavisi od vrste procesora. Za Socket 754/939/940 (K8 procesori, Athlon 64 i slični) i Socket 478 (stariji Pentiumi 4) potrebno je izvaditi matičnu ploču iz kućišta da bi se ispod nje namestio okvir. Za Socket A/370 to nije potrebno. Cooler Master s tim nema nikakve veze – u pitanju je standard koji definišu proizvođači procesora. Intel i AMD su nakon Socket 370 i A podnožja prešli sa „opuga” i „jezičaka” na podnožju na bolje i sigurnije plastične okvire koji se montiraju na matičnu ploču ili ispod nje. Za svako podnožje postoji poseban komplet okvira i šrafova ili opruga kojima se vodeni blok pričvršćuje na procesor i svi se dobijaju u pakovanju. Pošto je ovaj deo modularan, verujemo da će CM uskoro izbaciti na tržište i „kit” za LGA775 i tako omogućiti korišćenje Aquagatea na novim Pentiumima 4.

Kada se montiraju LCU i blok, potrebno ih je međusobno povezati pomoću dva plastična creva prečnika 1 cm. Creva su dugačka 1,5 metar, što je više nego dovoljno za svaku kombinaciju. Ako baš želite, možete ih i skratiti, ali vam to ne bismo preporučili jer time smanjujete zapreminu tečnosti u sistemu što utiče na performanse.

Na sve nabrojano, što inače sadrži svaki sistem za hlađenje tečnošću, Cooler Master je dodao i jednu lažnu („dummy”) PCI karticu. Ova kartica se montira u PCI slot i zauzima jedno mesto, ali nema ivični konektor i ne ostvaruje nikakvu vezu s matičnom pločom. Na nju se povezuje temperaturna sonda koja treba da se montira na procesor i daje informacije o njegovoj trenutnoj temperaturi. Pažnja: ako sonda nije montirana, tj. nema očitavanja, PCI kartica i njena druga veza s matičnom pločom odmah će ugasiti računar. Na kartici su i dva 15-pinska D-bus konektora, od kojih se koristi samo jedan. Montirani su tako da jedan izlazi iz računara i koristi se kada je LCU montiran eksterno, dok je drugi na suprotnom kraju kartice i služi za internu montažu. Ukoliko odlučite da LCU stoji napolju, kroz rupe na limu kartice treba provući creva. Konačno, u slučaju interne montaže, na PCI karticu se povezuje i displej, ukoliko ga odvojite od LCU.

Iz priloženog se vidi da je uputstvo neophodno. Cooler Master nije zatajio ni na ovom polju. Tačan postupak montaže u svim mogućim varijantama detaljno je i jasno objašnjen na ukupno 306 stranica. Ne paničite, za ovoliki broj strana zaslužna je činjenica da je uputstvo napisano na osam jezika, za svaki po četrdesetak strana. Našeg jezika, naravno, nema.

Puštanje u rad je pomalo pipavo, a još je pipavije ako ste se odlučili za internu montažu. Dok sistem nije proradio, bilo je potrebno rezervoar napuniti do vrha i tada pokrenuti računar. Međutim, čim tečnost počne da cirkuliše, rezervoar će se isprazniti i potrebno je da se dopuni. Cooler Master navodi da je potrebno petnaestak minuta da se tečnost ravnomerno rasporedi i tek tada možete zavrnuti čep na rezervoaru. To može predstavljati problem ako ste LCU montirali interno, posebno ako ste ga ugradili na mesto za dodatno napajanje. Potrebno je malo žongliranja i pažnje da dok rezervoar nije začepljen ništa ne nakrivite i ne izazovete izlivanje tečnosti. To i nije toliko komplikovano koliko zvuči, ali manje spretnima preporučujemo da potraže pomoć. Ukoliko LCU montirate van računara, ovih problema nećete imati. Da bi sve konačno profunkcionisalo, potrebno je još LCU utaknuti u struju. Koristi svoje napajanje pa ne opterećuje računar.

Kako sve to radi u praksi? Mi smo se odlučili za eksternu montažu: sto na kojem testiramo računare i komponente je velik tako da je mesta bilo sasvim dovoljno. Pri tome smatramo da eksterna montaža ima značajnih prednosti. Montaža dva creva, nekoliko kablova, jedne PCI kartice i kutije veličine dva 5,25" uređaja (ili jednog napajanja) predstavlja atak na unutrašnje uređenje i komfornost svakog kućišta – i najveći „Tower” modeli i te kako će „osetiti” Aquagate u sebi. Nije nevažno ni to što se računar više greje kada je LCU unutar kućišta, što će svakako uticati na matičnu ploču, njen čip-set, grafičku i ostale kartice i hard diskove. U prilog spoljnoj montaži govori i mogućnost da se creva ostave netaknuta, maksimalne dužine (ukoliko LCU stavite unutra, skoro tri metra prilično debelih i nesavitljivih creva izaziva veliku zbrku). Konačno, onima koji drže do vizuelnog doživljaja, grehota je u celosti ili delimično sakriti LCU – previše dobro izgleda. J

Kako god da ga postavite, ceo sistem se pali kad i računar, nema nikakvog zaletanja ili „paljenja na gurku”. Kada pritisnete Power ON taster na računaru, nekoliko sekundi će se malo čuti pumpa i nakon toga počinje tišina. Aquagate je u startu namešten da svoj ventilator okreće sporo (prva brzina). U ovom slučaju se zaista ništa ne čuje. Pumpa je sasvim tiha, ventilator se vrti s niskim brojem obrtaja i počinjete da uviđate da je Aquagate ispunio „prvi zakon kvalitetnog vodenog hlađenja” – izuzetno nizak nivo buke.

Aquagateove performanse smo testirali uz pomoć Athlona 64 3200+ i matične ploče Abit KV8Pro. „Protivnici” su mu bila dva vazdušna kulera, standardni box koji se dobija ukoliko Athlon 64 kupite u „retail” pakovanju i Cooler Masterov Hyper 6. Korišćeno je kućište Chieftec BX02 koje je negde na pola puta između srednjih i velikih „towera” i nekoliko grafičkih kartica.

Već u prvoj brzini, Aquagate se pokazao kao najbolji. Hyper 6 ga je pratio u stopu, dok je „box” model daleko zaostao. Kako Hyper 6 spada u red najboljih vazdušnih hladnjaka, jasno je da Aquagate, koji pruža potpunu tišinu, bolje rešenje.

Povećanje brzine ventilatora donosi još nekoliko stepeni manje, ali tada i Aquagate postaje bučan, otprilike kao Hyper6 pri 3000 obrtaja u minutu (na koliko smo ga testirali). Podnošljivo, ali svakako ne tiho. Na najbržem setovanju Aquagate je još malo bolji, ali nas je podsetio zašto smo uopšte počeli da razmišljamo o vodenom hlađenju. „Osmica” se tada ubrzava na preko 4500 o/min, što prati prevelika buka. Ukoliko LCU montirate u kućište ili negde pored njega, možda možete i da ostavite Aquagate na ovoj brzini, međutim, na našem stolu je bio na manje od pola metra razdaljine i mi smo brže-bolje vratili ventilator na manje brzine.

Kako Athlon 64 3200+ ne spada u posebno tople procesore, malo smo ga overklokovali (sa 2000 MHz na 2250 MHz) i povećali radni napon sa 1,5 na 1,7 V. Ovo nije poseban overklok rezultat, ali je pokazao ono što je potrebno: Aquagate je još malo bolji od klasičnih kulera uz „vrelije” procesore.

Aquagate je, dakle, ispunio i drugi uslov – njegove performanse su nedostižne za klasične modele. Pomenimo još nekoliko prednosti. Pored toga što bolje odvode toplotu sa procesora, ovakvi sistemi imaju i posredan efekat na računar u celosti. Zahvaljujući činjenici da se procesor, praktično, hladi vazduhom koji nije unutar kućišta, on svojim zagrevanjem ne utiče na temperaturu ostatka sistema. U standardnom slučaju sa kulerom na procesoru, isti vazduh dele i zagrevaju sve komponente unutar računara. Ventilatori na kućištu treba da ubace nove količine vazduha i izbace zagrejani vazduh, ali to nije ni blizu tako efikasno kao kada se koristi „spoljni sistem” kakav je i Aquagate. I ovo smo dokazali u praksi: kada je Aquagate radio, grafička kartica, ploča i hard disk bili su primetno hladniji nego kada je overklokovani Athlon 64 hladio Hyper6 ili klasični BOX. Ovo nije toliko izraženo kada su komponente slabije, međutim, kada smo u Abit uboli Radeon X800 XT, ovaj efekat je bio više nego primetan.

Toliko o vrlinama, pređimo na mane. Prva je, naravno, cena. U maloprodaji ALC-U01 košta oko 150 €, što je dva do tri puta skuplje od najskupljih kulera. I mi smo se razočarali ovim podatkom, međutim, napravite sami računicu. Čak i ako imate sve potrebne alatke na raspolaganju, sličan sistem ne možete napraviti bez 70–80 €. Ukoliko se odlučite za kupovinu gotovih komponenti, čak i ako ih nađete, koštaće vas najmanje koliko košta i Aquagate. Doduše, samostalnom konstrukcijom može se napraviti sistem boljih performansi (veći hladnjak, više tečnosti, bolja pumpa...), ali su gotova rešenja već dovoljno dobra, jednostavnija i po pravilu bolje izgledaju. Nade da ovako nešto može vremenom da pojeftini nisu baš realne. Dobra pumpa, hladnjak i obrada bloka uvek će dosta koštati.

Ovo je dakle još jedna od komponenti koja će najvećem broju korisnika ostati san (izuzev onih kojima je ideja tečnosti koja prolazi kroz ceo računar bliža košmaru). Iskreno, vodeno hlađenje i nije nešto što je svima potrebno. Oni kojima se brzina centralnog procesora ne izražava u „nekoliko gigaherca” teško mogu od ovoga imati koristi, ali zato oni koji se trenutno približavaju četvrtom podeljku na gigahercnoj skali mogu da je imaju mnogo. Njima je Aquagate uostalom i namenjen jer se pored skupog i brzog centralnog procesora podrazumeva da i ostatak računara nije spor i jeftin. Ukoliko spadate među takve, Aquagate je prava stvar za vas. Pride, niko više neće postavljati pitanje da li računar košta 1000 € ili ne – sa Aquagateom pored, to će svima na prvi pogled biti jasno. J

Saša UZELAC