Dobar glas daleko se čuje. Nisu prošle ni dve godine otkako je ukrajinski Frogwares na jedvite jade uspeo da obezbedi distributera za svoju prvu avanturu (Sherlock Holmes: The Mystery of the Mummy), a danas se najveći svetski izdavači bukvalno otimaju oko toga ko će dobiti pravo da zalepi svoj logo na buduća izdanja ove firme. Za ovakav preokret, kakav se inače retko događa u svetu kompjuterskih avantura, zaslužna je slobodna adaptacija Vernovog romana Journey to the Center of the Earth, koja je uprkos nekoliko ozbiljnih mana bila najveće iznenađenje u žanru za 2003. godinu.

Bazirajući se na game engineu razvijenom za potrebe Puta u središte Zemlje, Ukrajinci privode kraju drugu igru iz serije o najslavnijem detektivu svih vremena. Za razliku od pseudomystolikog eksperimenta zvanog The Mystery of the Mummy, The Silver Earing je rasna point & click avantura u kojoj igrač na smenu vodi Šerloka Holmsa i doktora Votsona, istražujući smrt uglednog britanskog plemića koji je ubijen na prijemu organizovanom u čast osamnaestog rođendana njegove kćerke. Kao uvažene zvanice, ali i očevici nemilog događaja, Holms i Votson pokreću sopstvenu istragu mimo standardnih policijskih procedura u želji da pomognu nesrećnoj gospođici Bromsbi koju dokazi terete da je usmrtila rođenog oca.

Ako je suditi po demo verziji igre koja pokriva prvo poglavlje koje se dešava na imanju Bromsbijevih neposredno nakon ubistva, avanturisti imaju razloga za radost. Sve one sjajne osobine koje su krasile Journey prisutne su i ovde: jednostavan i funkcionalan igrački interfejs (koji je za ovu priliku dorađen u viktorijanskom stilu), vanserijska prerenderovana grafika (koja podržava rezolucije do zadivljujućih 1600 x 1200) i odličan voice casting na osnovu kojeg čovek nikada ne bi mogao pomisliti da avantura dolazi iz jedne zemlje bivšeg SSSR-a. Sastavni deo interfejsa jeste i Holmsova beležnica (pandan laptop kompjuteru koji je sa sobom nosila Arijen) u koju se upisuju podaci o obavljenim razgovorima i zapažanjima, kako i rezultati do kojih se došlo u procesu dedukcije.

Najveća mana Puta u središte Zemlje, loš odziv glavne junakinje na zadatu komandu kretanja, ovde jeste ispravljena, ali su i dalje prisutni neobični uglovi kadriranja zbog kojih igrač može naprosto da previdi pojedine lokacije. Nažalost, finalna verzija verovatno neće doneti poboljšanja u tom pravcu, pa je već sada očigledno će to biti veliki minus kada o igri budemo donosili konačni sud.

Slobodan MACEDONIĆ