Prvo i osnovno pravilo multiplayer igranja

Danas se pravi multiplayer igrač nikako ne može zamisliti bez dobrih izgovora. Ako želite da vas poštuju, da budete glavna faca u svom odeljenju ili lokalnoj igraonici, morate imati dobru ekipu s kojom idete na turnir i vežbate svaki dan za vreme „mate”, „geosa” ili „pismenog kod Rospije”. Kako ekipu najverovatnije već imate, a sastavljena je od „najsnajpera, najštekare, najfantastičnijeg solo igrača i najiskusnijeg vođe na ovom svetu”, sve što vam još treba jeste jedan dobar izgovor kada na prvom turniru ispadnete u kvalifikacijama...

Samo dobar strateg i pravi znalac koji predoseća da stižu crni časovi za njegovu ekipu kreće od samog početka da priprema teren. Slobodno se opustite i izbacite poneku frazu za opipavanje terena, kao na primer: „Kako je ovde zagušljivo...”, „Jaoj, al’ su ovi stolovi mali...” ili „Zašto ovaj monitor ima samo 17 inča?”. Doduše, morate paziti da se slučajno u blizini ne nalazi organizator, tj. vlasnik igraonice. Ne bi valjalo da vas on čuje, posebno ako je malo širi, a pritom i viši. U najboljem slučaju, bićete odstranjeni sa turnira. Tada se, doduše, otvara mogućnost da se pozovete na to kako ste mnogo jaki, a odstranili su vas da ne biste osvojili glavnu nagradu jer organizator, naravno, ima želju da te pare da drugoj ekipi, potpuno bespotrebno i ničim izazvano.

Recimo da se to nije dogodilo i da ste seli za računare. To je onaj trenutak kada Triniti raširenih ruku podiže noge u kolenu i sprema se da zada udarac – momenat koji se dešava jednom na turniru. Ili prihvatite uslove, ili ste gotovi sa pravdanjem. Pod parolom „Zašto ovde ništa ne radi kako treba?” (i uz uslov da igrate s mišem i tastaturom koje daje igraonica), poslužite se proverenim izgovorima kao na primer: „Ne radi mi taster za levo”, „Prljava mi je kuglica”, „Pa ova tastatura ima mali ’shift’?” i slično. Napomena: kad posegnete za izgovorom o prljavoj kuglici miša, okrenite ga i proverite da slučajno nije optički... I to se dešavalo.

Ako donosite svoju opremu, svoj bes usredsredite na operativni sistem, slušalice, monitor. Operativni sistem, naravno, zato što nije lepo instalirao drajvere za taj sofisticirani miš kojeg ste ukrali iz NASA protekle nedelje; slušalice, jer ne rade kako treba i nisu vam omogućile da svoj do perfekcije izoštreni sluh šišmiša iskoristite do maksimuma, a onda i monitor koji radi u samo 85 Hz, a bez najmanje 120 Hz prosto vidite kako slika na ekranu preskače i protivnik je čas ovamo, čas tamo.

Najiskusniji gurui pravdanja umeju da potkače i konfiguracije jer CPL organizacija Amerike koristi isključivo Pentium 4 računare sa 4.2GHz, 1 GB RAM i najjačim karticama GeForceFX serije. Nećemo valjda misliti da Counter-Strike, koji inače koristi Quake 1 engine, može raditi kako treba na 2GHz procesoru uz GeForce 4 i 256 MB RAM-a? A ako ništa od ovoga prosto ne pije vodu, sve prisutne će ućutkati rečenica: „Na ovim računarima nije instaliran Windows CPL koji se koristi na turnirima u Americi!”

Tako turnir dolazi do neumitnog kraja. Iako niste daleko odmakli, odlazite na popularni forum o multiplayer igrama – KlanRUR, pravo mesto da se o turniru popriča. Normalno, nećete valjda vlasniku igraonice reći sve što imate u lice, već iz topline svog doma...

Čak i za one koji se igraju preko Interneta postoje fore i fazoni. Normalno, tu bi potpuno iluzorno bilo izvlačiti se na hardver, loš miš itd. To je vaš računar i za njega ste sami odgovorni, ali akcija „Drugi su krivi” i dalje traje. Neverovatnu potporu u tom smislu daje nam naš Telekom koji je u ovom (i samo ovom) slučaju potpuni pozitivac i superheroj, u plavom trikou sa crvenim znakom T na žutoj podlozi.

Slobodno kukajte protivnicima s kojima igrate kako živite u maloj zemlji u kojoj ne možete ni komšiju preko puta da pozovete telefonom, a da ne proćaskate sa još dvoje-troje ljudi, ničim izazvanih u toj priči. A kada vas neko fraguje ili pobedi u kompletnoj partiji, opletite o tome kako se konektujete sa centrale na ugalj (može i dva crnca koja voze bicikl, ako vidite da vam je protivnik rasistički nastrojen); kako je 33,6 teorijski maksimum za koji ste poverovali da ste ga dostigli pre nego što ste pali s kreveta; kako je taj nezgodni lag, odnosno zagušenje veze, uleteo baš one sekunde kada ste poslali svoj odred smrti u protivničku bazu (ili mu zadali podjednako kobni pogodak snajperom tj. railgunom) i slično. Slobodno pustite mašti na volju, takve stvari će retko ko moći da proveri ili dokaže suprotno.

Ako nekim čudom dobijete kablovski Internet ili neki drugi vid brze konekcije, zauzmite novi stav – net server je kriv! Nije lepo podešen, nema najnovije mape i modove, ko zna kad je poslednji put primenjena zakrpa protiv upada raznoraznih Internet crva... Lista izgovora teče kao odjavna špica „Gospodara prstenova”.

Ne treba uopšte mnogo veštine da biste postali profi gejmer i glavna faca među onima koji ispred sebe vide nišan čak i dok hodaju ulicom. Odjednom poraz nije tako teško prihvatiti jer – kao što smo to lepo pokazali – niste vi krivi za lošu igru, već viša sila, vudu magija, Amerikanci... I čim se još malo uvežbate, prva mesta na svim turnirima čekaju baš vas.

Milan ĐUKIĆ