Premda najčešće pišemo o CS turnirima koji su održani u Beogradu, turnirska zajednica je aktivna u celoj Srbiji. Međutim, Crna Gora je nepoznanica za većinu srpskih igrača. Dva-tri aktivna klana i poneki CS „otpikan” preko leta nisu dovoljno govorili o snazi crnogorske MP scene. Zato je najava SiCG kvalifikacija za CPL u Bijelom Polju bila prijatno iznenađenje. Kvalifikacije su odigrane u igraonici ĆapoSat čiji se vlasnik Almer Mekić značajno potrudio da ugosti timove iz cele države. Kako je turnir trajao dva dana, učesnicima je obezbeđen besplatan hotelski smeštaj i doručak.

Prostor za praćenje mečeva se nalazio nedaleko od igraonice i bio je dovoljno veliki da primi sve zainteresovane. S obzirom na to da je turnir najavljen mesec i po dana unapred, vladalo je veliko interesovanje u Srbiji, ali i određena zebnja – interesovanje jer je turnir obećavao dobru zabavu (Ćapo je za subotu uveče najavio žurku), a sumnja jer o uslovima igranja, smeštaju ili samoj igraonici nije bilo dovoljno informacija.

Devetog januara iz Beograda, Novog Sada i Niša zaputile su se srpske ekipe. Prvo kolo su igrali srpski i crnogorski timovi, da bi onda došlo do komešanja jer je urađen novi žreb za drugo i treće kolo. Jedan od najboljih mečeva na celom turniru, po oceni svih učesnika, desio se u polufinalu kada su se sudarili GameCoreVision i Guerilla Method. GM je taj meč rešio u svoju korist (13:11) i prošao u finale gde se sastao sa KGB-om (ekipom sastavljenom od ex-članova G-ja). Posle napornog meča sa GCV, GM nije imao snage da parira raspoloženom KGB-u, koji je počistio kompletnu konkurenciju.

Meč za treće mesto je takođe bio interesantan jer se odigrao između GCV-a i Lemursa, jedine crnogorske ekipe koje je uspela da stigne do polufinala (naletela je na KGB). Iako rezultat nije merodavan (GCV-Lemurs 6:6, 7:5, tesna pobeda GCV), sve čestitke treba uputiti Lemursima na prikazanoj igri. Mora se priznati da su GCV bili deprimirani porazom od GM-a.

Organizacija nije zakazala ni u jednom segmentu (jedino su malo smetale šarolike konfiguracije kompjutera). U samom finišu turnira jedna mašina je ispustila dušu, pa je HLTV server naprasno postao igračka mašina. Treba istaći da je ovo prvi turnir na kojem je organizator obezbedio smeštaj i hranu za učesnike, sa solidnom prvom nagradom. Nadamo se da će to ponukati beogradske igraonice da krenu sličnim putem.

Aleksandar AŠKOVIĆ