 Prvo Rune, zatim Blade of Darkness, a sada Resurrection: The Return of the Black Dragon. „Mesarske” igre u kojima mišićavi junak svojom „mačetom” tranžira horde ljutih protivnika izgleda ponovo dolaze u žižu interesovanja igračke publike. Programeri španskog razvojnog tima „Nebula Entertainment” svakako misle tako.
Resurrection predstavlja pokušaj da se u ovu vrstu akcionih igara unese dobar scenario, izbor većeg broja likova i intuitivan kontrolni sistem koji bi više odgovarao nekoj „tabačini” s konzola nego akcionoj igri za PC. U igri se pojavljuju tri lika – Daiko, Gau i Domenico – svako sa svojim specijalnim sposobnostima koje koriste u borbi protiv sveprisutnog zla. Junaci raspolažu raznovrsnim napadačkim tehnikama koje se jednostavno izvode (svakako lakše nego u Blade of Darkness), nanoseći protivnicima više ili manju štete, u zavisnosti od složenosti izvedenog pokreta (za najkomplikovanije kombinacije potrebno je pritisnuti i do četiri tastera). Dalje, junaci imaju i specijalne, magijske poteze koji snagu crpu iz mane, energetske jedinice koja se lagano troši kada se koriste specijalne sposobnosti. Treba voditi računa i o njihovim elementarnim karakteristikama kao što su brzina, snaga i osnovno naoružanje. Iako se najveći deo igre svodi na tamanjenje svega što se miče, povremeno se treba poslužiti i nekom zaobilaznom varijantom. Recimo, vampir Domenico može da se, pomoću kandži, kreće po plafonu i tako izbegne neprijateljske stražare, a i pozadinski elementi služe za sakrivanje (žbunje). Borbe su relativno lake kada se vode s jednim neprijateljem, ali kada vas okruži više njih, samo vas čudo može spasiti. U takvim situacijama bolje prolaze likovi veće snage (Gau i Daiko). Tehnički, Resurrection globalno zadovoljava današnje standarde, ali ima i niz nedostataka kao što su preterana težina, slaba grafika i jednolično okruženje. Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
