Gigabyte Aorus GeForce GTX 1080 Ti Xtreme Edition 11G

Možda će redovnim čitaocima i ljubiteljima hardverskih noviteta zvučati čudno, ali opisivanje sprave poput ove i nije naročito zanimljivo. Ne, nije nam vrućina udarila u glavu, već za takvu tvrdnju imamo opravdane razloge.

Prvo, kartica ove snage je van svih kategorija i uopšte nema pravog konkurenta. Najjače što suparnički tabor ima da ponudi, staro je već pune dve godine i u rangu je znatno slabijih modela od GTX 1080 Ti.

Drugo, možda još i bitnije od toga što ova kartica nema s kojom drugom da odmerava snagu, jeste činjenica da sa tehnološke strane ne donosi nikakve novitete u odnosu na ono što smo do sada imali prilike da vidimo. I dalje je to ista Pascal arhitektura koju smo upoznali pre više od godinu dana. Istina, novi grafički procesor predstavlja predimenzioniranu varijantu do sada viđenih čipova, ali se suštinski ne razlikuje od njih. Time je Nvidia nastavila višegodišnju praksu u skladu sa kojom najjače modele određene generacije ne predstavlja na početku, već oni nastaju nešto kasnije, kao usavršeni i fizički uvećani derivati postojećih. Red je da se pozabavimo tim detaljima.

GP102

Novi brzinski šampion, koji je već poznat pod kolokvijalnim nazivom „veliki Pascal”, nosi i novu oznaku – GP102. Površina čipa je 471 milimetar kvadratni, što je za tačno 50 odsto više u odnosu na GP104 koji se ugrađuje na donedavno najbrže GTX 1080 modele. Povećanje broja tranzistora čak prevazilazi 50 procenata, pa ih sada umesto 7,2 milijarde, u novom čipu ima čitavih 12 milijardi. Pri tom, proizvodni proces nije menjan, pa se tako i GP102 proizvodi uz pomoć 16-nanometarske FinFET litografije.

Povećanje broja tranzistora dovelo je i do povećanja broja klastera (SMX) kojih je sada 28, umesto 20 koliko ih na raspolaganju ima GP104. Broj šejderskih jedinca po klasteru ostao je nepromenjen (128), što ukupan broj CUDA jezgara svodi na cifru od 3584. Zahvaljujući dodatnim klasterima, broj teksturnih jedinca porastao je na 224, a isto važi i za rasterske jedince kojih je sada 88.

Uprkos nadanjima mnogih entuzijasta, ni ovom čipu društvo neće praviti HBM (High Bandwidth Memory), već GDDR5X čipovi, koji su, doduše, nasvirani na preko 11 gigaherca, čime ipak obezbeđuju više nego impresivan protok podataka. U pitanju je proizvod firme Micron koji efektivno udvostručava protok podataka u odnosu na klasične GDDR5 čipove. Visok radni takt memorijskih čipova prati magistrala širine od 352 bita, čime je obezbeđen memorijski protok od gotovo 500 gigabajta u sekundi.

Pažljivom oku nisu promakli detalji poput broja klastera i širine magistrale, koji nisu „okrugli”. Da, čak i GTX 1080 Ti koristi donekle „osakaćen” GP102 čip. U odnosu na punu verziju koja se ugrađuje na model Titan X, kod čipa koji čini osnovu GTX 1080 Ti kartica, isključena su dve SMX jedinice i jedan 32-bitni memorijski kontroler. Zbog toga je memorijska magistrala nešto uža od uobičajenih 384-bita, a kartica je uskraćena i za jedan memorijski čip, pa tako raspolaže sa ukupno 11 gigabajta radne memorije. Sada, kada smo razjasnili tehnikalije, red je da se pozabavimo konkretnim modelom.

Najjači među titanima

Kako to izgleda kada se najmoćnija gejmerska kartica nasvira do maksimuma, potrudio se da nam dočara Gigabyte. Model GTX 1080 Ti Xtreme Edition izvlači apsolutni maksimum iz čipa GP102, barem kada su konvencionalne metode hlađenja u pitanju. Ono po čemu se ovaj model izdvaja od referentnog, pre svega, jeste radni takt koji je za 50 megaherca viši. Ovo možda ne deluje naročito impresivno, ali kod kartice ovog kalibra svaki megaherc se računa i oseti u radu. Uprkos višem radnom taktu, deklarisana TDP vrednost ne prelazi 250 vati. Ipak, ljubitelji ručnog overkloka neće ostati uskraćeni za nove brzinske rekorde, jer je Gigabyte umesto standardne 8+6 konfiguracije naponskih konektora, ugradio dva osmopinska, čime je kartici omogućeno napajanje od čak 375 vati, a koje će gladni GP102 umeti da svari. Dodatni konektori ne bi imali mnogo smisla bez pojačane naponske sekcije, koja je u odnosu na referentni model duplirana, pa u ovom slučaju procesor biva napajan kroz čak 12 faza, a memorija kroz dve.

Silne elektronske komponente smeštene su na štampanu ploču dužine od skoro 30 santimetara i širine od preko 14. Zbog tako nestandardne širine koja znatno prevazilazi dimenzije PCI limčića, kartica neće moći da se smesti u baš svako kućište. Da bi sve to radilo u prihvatljivom temperaturnom opsegu, stara se dobro poznati Windforce kuler, ovoga puta izveden u novom ruhu. Zahvaljujući inventivnoj konstrukciji sa tri ventilatora, od kojih se centralni nalazi u nižoj ravni, ostvareno je delimično preklapanje vazdušnih struja koje oni svojim kretanjem stvaraju. To za posledicu ima veći protok vazduha uz isti nivo buke u odnosu na klasična rešenja, pa tako ovaj rashladni sistem sa lakoćom uspeva da se izbori sa ogromnom potrošnjom overklokovanog GP102 i da uz minimalnu količinu buke, njegovu temperaturu održava u granicama od oko 70 stepeni, što je zaista sjajan rezultat.

Ako opisivanje možda i nije naročito zanimljivo, igranje i testiranje performansi su već sasvim druga priča. Kada su performanse u pitanju, ovo je trenutno najbolje što igračka industrija ima da ponudi. Karticu ovog kalibra nema smisla testirati pri podešavanjima koja nisu na maksimumu. Isto važi i za rezoluciju. Dakle, 4K i sve na Ultra. Čak smo iz radoznalosti poterali i Superposition test u 8K rezoluciji i videli da je i to moguće sa ovom karticom. Daljim testiranjem zaključili smo da rezolucija od 4K više nije nedostižna pri najvišim nivoima detalja. Naprotiv, ova kartica melje sve. Možda će razmaženi pojedinci zameriti što ne može baš uvek i u svakoj igri da prikaže konstantnih 60 frejmova u sekundi, ali takve njuške imaju većih problema od frejmrejta u igrama. Konačno da vidimo i kako izgleda 3D Mark Firestrike Extreme, a da to nije kroz slide-show.

Još jedan zanimljiv detalj predstavlja podrška za VR, koja je zaista besprekorna. Kartica čak raspolaže i jednim internim (nalazi se na zadnjoj strani) HDMI konektorom radi lakšeg povezivanja sa VR sistemima. I ne brinite hoće li imati dovoljno snage za taj posao, pošto joj čak i Steam VR test daje najvišu, very high ocenu.

• • •

Hoće li (pre)dugo iščekivana Vega generacija grafičkih kartica, čiji datum predstavljanja AMD razvlači kao testo, doneti pravog konkurenta GTX 1080 Ti ili će on ostati u prašini, to ne možemo ni da naslutimo. Za sada Nvidijin takmac suvereno vlada i razmeće se snagom. U ovakvoj situaciji, sasvim je jasno da se sa cenom žestoko preteruje. Aorus GeForce GTX 1080 Ti Xtreme Edition 11G košta znatno preko hiljadarke. Evra, razume se. Koliko tačno preko, nije od značaja onome ko uopšte može ozbiljno da razmisli o kupovini.

Vladimir TRAJKOVIĆ