INTERNET<>
072017<><>

Tehnologija Blockchain

Nova velika revolucija

Da li će nova tehnologija promeniti ustaljene odnose

Već odavno smo se navikli da nas mediji zasipaju svakojakim sveže izmišljenim terminima koje prate gromka obećanja kako će baš to da promeni sudbinu čovečanstva. Posledica svega toga je da ljudi u moru informacijskog šuma postaju ravnodušni na sve što se piše i govori, i dešava im se da propuštaju stvari koje poseduju istinski revolucionarni potencijal. U ovom tekstu vam predstavljamo jednu od tehnologija za koju se tvrdi da će odigrati veliku ulogu u istoriji čovečanstva i koja nosi naziv Blokchain.

Bitcoin koreni

Pojam Bitcoin teško može da predstavlja nepoznanicu za ljude koji aktivno koriste internet. Na žalost, o njemu se najčešće pisalo i govorilo u kontekstu nekih nelegalnih aktivnosti, kao što su iznuđivanje i pranje novca, prodaja narkotika i oružja, izbegavanje poreza i slično. Razlog za to leži u činjenici da sistem obezbeđuje anonimnost, što je vrlo privlačno kada su u pitanju kriminalne delatnosti. Uprkos svemu tome, Bitcoin se izborio za pravo legalnog sredstva plaćanja u mnogim državama, pa sada i kompanije ranga jednog Majkrosofta primaju uplate u Bitkoinima. Reč je o kriptovaluti čiji su principi funkcionisanja za mnoge nejasni, pošto u celoj priči ima dosta matematike, ali koja je za osam godina postojanja definitivno dokazala održivost tog koncepta.

Da bi projekat bitcoina uopšte bio moguć, bilo je potrebno osmisliti pouzdan način za decentralizovano čuvanje vitalnih informacija o kriptovaluti, kao i sistem za obavljanje transakcija među korisnicima. Taj sistem je zbog svoje strukture, koja se sastoji od mnoštva međusobno povezanih blokova, dobio naziv Blockchain i u njemu svaki od blokova sadrži hash kod svog prethodnika. Uvek se nakon zatvaranja jednog bloka kreira novi. To je pre svega baza podataka koja se nalazi podeljena među korisnicima servisa i koja nema vlasnika, pošto je zasnovana na P2P principima. Samim tim što ne postoji server na kome bi bila fizički smeštena, baza je imuna na hakerske napade. Blockchain čuva informacije o svim transakcijama na mreži i vodi računa o njihovoj pravilnoj replikaciji. Informacije nam govore o tome koji je korisnik nekom drugom korisniku predao određenu vrednost i pri tome su zaštićene kriptografskim ključem koji onemogućava njihovo menjanje od strane zlonamernika. Nakon dodavanja podataka u bazu, ne postoji mogućnost njihove naknadne promene. Upravo ova karakteristika je jedna od najvažnijih stvari koja obezbeđuje poverenje, u čemu i jeste snaga sistema. Ako bi neko i izvršio nasilnu izmenu podataka, ti podaci ne bi bili potvrđeni digitalnim potpisom i bili bi odbačeni uz izveštaj o grešci. Mi možemo bez problema videti da je „neko” u sistemu vlasnik, recimo, miliona dolara, ali ne znamo njegov identitet. Transakcije se vrše između javnih ključeva uz pomoć tajnog ključa. Kombinacija tajnog i javnog ključa predstavlja takozvani novčanik (wallet).

Prvih godina postojanja Bitkoina malo ko je obraćao pažnju na Blockchain, ali je tokom vremena sazrevala svest o tome da se on može vrlo korisno upotrebiti u mnoštvu situacija gde je potrebno ostvariti međusobno poverenje među korisnicima nekog sistema. Nije nužno da bude novac u pitanju, već je na isti način moguće čuvati informaciju o raznoraznim dokumentima. Uzmimo primer dokumenata koje overavamo kod notara. Zadatak notara je da svojim pečatom potvrdi validnost određenog dokumenta. I dok kod notara uvek postoji mogućnost određenog stepena malverzacije (primera radi, postavljanje datuma koji ne odgovara stvarnom), to kod Blockchaina nije moguće. Korisnici sistema baziranog na Blockchainu na jednostavan način mogu zainteresovanim licima predati informacije o, primera radi, dozvoli vlasništva, polisi osiguranja, rodnom ili venčanom listu, hartijama od vrednosti, kreditnim zaduženjima i još mnogo drugih stvari. Mogućnost falsifikovanja takvih dokumenata je manja nego kada se radi sa papirnim dokumentima. Da budemo još precizniji, praktično je nemoguća.

Kada je u pitanju ekonomija, poverenje među zainteresovanim stranama predstavlja važnu stavku. Uzmimo jednostavan primer kupovine putem servisa Ebay. Pre nego što naručimo neki proizvod, prethodno proveravamo reputaciju prodavca. Veliki broj uspešno obavljenih transakcija kod nas izaziva utisak da nećemo biti prevareni, odnosno, stičemo poverenje u prodavca. Kada se situacija prebaci na makro plan, videćemo da je država ta koja uživa najveće poverenje. Što je država jača i stabilnija (u ekonomskom i organizacionom smislu), jače je i poverenje u njene garancije. Država ima mehanizme prisile koji mogu naterati pravna i fizička lica da izvršavaju svoje obaveze prema nama. Na sličan način mehanizmi sile mogu snažno da utiču i na geopolitičkom planu, što se danas lepo vidi na primeru SAD. Međutim, šta ako se u nekoj zemlji koja uživa visok stepen poverenja desi neki neočekivani događaj? Poverenje naglo opada, dolazi do finansijskog haosa i velikog gubitka novca. Za razliku od toga, sistemi zasnovani na Blockchain tehnologiji stiču poverenje putem jednog jedinog parametra – poverenja u matematiku. Njegovim uvođenjem prestaje potreba za poverenjem u države, banke i druge institucije koje su tradicionalni garanti bezbednosti finansija.

Tehnologija u praksi

Prilikom uobičajenog transfera novca sa jednog računa na drugi, pokreće se proces koji podrazumeva postojanje nekoliko nivoa obrade pristiglih informacija, gde svaka karika lanca proverava validnost podataka, što zna da potraje prilično dugo i pravi troškove koji se naplaćuju putem provizije. Kod digitalnog Blockchain novca taj proces je automatizovan i proveravanje se vrši bez potrebe za učešćem ljudskog faktora. Tu dolazimo do zanimljive situacije kada se suočavaju očekivanja korisnika sistema kojima je u interesu da tok novca bude što brži i jeftiniji, i interesi banaka kojima je transfer novca jedan od izvora zarade. Indikativno je da su upravo banke i institucije povezane sa investicijama prve reagovale na ovu tehnologiju. Još pre dve godine, poznata američka banka Goldman Sachs je zajedno sa firmom IDG Capital Partners investirala 50 miliona dolara u startap Circle Internet Financial. Giganti u sektoru bankarstva i finansija, kao što su JPMorgan, Bank of America Merrill Lynch, Credit Suisse, Deutsche Bank ili BNP Paribas već izvesno vreme eksperimentišu sa Blockchainom kako bi smanjili troškove koji nastaju kao posledica transakcije novca. Biće zanimljivo posmatrati na koji način će banke pokušati da opstanu u tržišnoj igri sa novim pravilima. Pojedinci tvrde da je Blokchain početak njihovog kraja, ali je to ipak teško zamislivo dok postoji kapitalizam.

Nisu samo bankari uvideli veliki potencijal nove tehnologije. Kompanija Everledger koristi Blockchain za pružanje podataka (preko četrdeset karakteristika) o svakom pojedinačnom dijamantu i u toj bazi se već nalaze podaci za preko milion primeraka dragog kamenja. Kompanija IBM je implementirala sistem na bazi Blockchaina za sopstvene potrebe kako bi pojednostavila i pojeftinila cirkulaciju novca.

Firma Guartime iz Estonije kreirala je bazu pod nazivom Keyless Signature Infrastructure, čija je funkcija da omogući zaštitu informacija o građanima kojima raspolažu državni organi jer građani koriste neki od hiljadu elektronskih servisa. Švedska sprovodi u delo formiranje baze podataka sa katastarskim informacijama, dok je Grčka objavila da će uraditi istu stvar.

Jedan od predvodnika praktične primene ove nove tehnologije je grad Dubai, koji namerava da celokupnu infrastrukturu vezanu za obavljanje registracija i dobijanje dozvola u sferi biznisa prenese u Blokchain. Ovim će skratiti vreme koje je inače potrebno da protekne od ideje do realizacije nekog poslovnog projekta u velikoj meri. Ostaje nam da se nadamo da će država Srbija, koja ima dobre odnose sa Dubaijem, što pre implementirati njihova iskustva na našem terenu.

Potencijal su uvidele i Ujedinjene Nacije, koje sprovode u delo projekat podele humanitarne pomoći izbeglicama u Jordanu, a koji je zasnovan na novoj tehnologiji. One su pokrenule i projekat pod nazivom Building Blocks, sa ciljem da smanje troškove prenosa novca agencije WFP (World Food Programme).

Posebno je zanimljiva poslovna upotreba Blockchaina u kombinaciji sa takozvanim pametnim ugovorima (smart contracts). Reč je o softverskom sistemu koji se brine o realizaciji tačaka nekog ugovora. Ukoliko te tačke nisu ispunjene u celosti, sistem blokira njegovo daljnje funkcionisanje. Berlinska startup kompanija pod nazivom Slock.it proslavila se time što nije imala niti jednog zaposlenog, a pri tome je posedovala kapital od skoro dvesta miliona dolara. Reč je zapravo o DAO (Decentralised Autonomous Organisation) sistemu pod upravljanjem računarskog programa. Nije teško pogoditi da ceo sistem funkcioniše na principu Blockchaina, a njegov glavni zadatak jeste ispunjavanje pomenutih pametnih ugovora. Reč je o projektu koji je svojim uspehom postao investiciona kompanija koja preko učešća u kapitalu (ko uloži više novca, njegov glas ima veću težinu) na najoptimalniji mogući način donosi odluku o sklapanju poslova. Ovaj projekt bi lako mogao da predstavlja putokaz ka načinu investiranja u budućnosti.

Korišćenje Blockchain servisa nije samo privilegija onih sa mnogo novca koji mogu da ulože u razvoj, pošto zahvaljujući platformi Microsoft Azure BaaS (Blockchain as Service), sada i preduzeća manjeg i srednjeg obima imaju mogućnost korišćenja ove perspektivne tehnologije po prihvatljivim cenama.

Teško je nabrojati sve aktivne projekte koji za osnovu imaju Blockchain. Kao jedan od zanimljivijih možemo da izdvojimo projekat fondacije Bila i Melinde Gejts pod nazivom Level One, koji treba da obezbedi bankarske račune za preko dve milijarde ljudi u siromašnim zemljama. Tu je i volonterska mreža za pružanje pravnih informacija pod nazivom Bitnation ili LaZooz, mreža za korisnike sistema deljenja vožnje. Da ne zaboravimo i dve zvanične državne kriptovalute, i to u Tunisu (e-Dinar) i Senegalu (eCFA).

Očekuje se skoro usvajanje tehnologije u oblastima kao što su trgovina nekretninama, prodaja i iznajmljivanje raznih oblika imovine, u državnoj upravi, školstvu, zdravstvu, pa čak i za kreiranje sistema za elektronsko glasanje na izborima.

Talkin’ Bout A Revolution

Kao što vidimo, oblast upotrebe Blockchain tehnologije je veoma široka i uz njenu pomoć se rešavaju brojna pitanja koja mnogima zvuče suviše utopistički. Birokratski aparat bi primenom ove tehnologije mogao da bude drastično smanjen. Transfer novca bez posrednika, bez ograničenja, u realnom vremenu i bez dodatnih troškova. Sve to može neverovatno mnogo da utiče na razvoj globalne ekonomije, pa i civilizacije u celini. Uvođenje jednog ovakvog sistema bi mogao biti ogromnan udarac poslovnim malverzacijama, korupciji, kriminalnim i političkim uticajima... Zvuči kao bajka.

Ali… Znamo da u pričama o svetloj budućnosti uvek na red dođe famozno „ali”, bez kojeg je praktično nemoguće ispričati celu priču. Teško je verovati da će aktuelni nosioci moći tako lako da se odreknu poluga koje drže u svojim rukama. Videćemo na koji način će bankari pokušati da zadrže profite koje sada ostvaruju, na koji način će vlasnici krupnog kapitala, država i političari pokušati da zadrže stečene pozicije, pošto je iz istorije poznato da taj proces ne ide glatko. Svet u kojem je vađenje pasoša ili bilo kog dokumenta besplatno, gde se poslovi rešavaju bez čekanja u redovima ili u kojem je moguće poslati novac drugoj personi bez ikakvih komisija, može zvučati kao utopija, ali je zahvaljujući Blokchainu praktično moguć. Još treba da sačekamo određeno vreme dok sistem zaživi i dok se slomi otpor koji će sasvim sigurno pružati oni koji se u toj priči pronađu kao gubitnici.

Jedan od minusa u realizaciji ideje Blokčejna povezan je sa visokom potrošnjom električne energije koju uzrokuju rudari. Budućnost čovečanstva će se kretati u smeru racionalne potrošnje energije, pa će morati da se osmisli neki efikasniji način za obavljanje poslova verifikacije. Jednu od smernica novom pristupu je još prošle godine definisao Vitalik Buterin, mlađani direktor u Blockchain svetu poznate kompanije Ethereum, koji predlaže novi pristup rudarenju pod nazivom Proof-of-stake, umesto standardnog Proof-of-work, što bi znatno redukovalo potrebu za sistemskim resursima. Kada smo već pomenuli Buterina, on se na nedavno održanom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu sastao sa ruskim predsednikom Putinom, pri čemu je dogovorena saradnja i otvorena mogućnost za uvođenje platforme Ethereum i paralelne kripto-rublje, što bi pozitivno uticalo na razvoj ekonomije u toj državi. Direktor najveće ruske banke Sberbank, Herman Gref, izjavio je kako je za sticanje uslova realizacije Blockchain projekta potrebno pričekati još nekih 18 meseci, dok se ne reše sva pitanja infrastrukture.

Drugi potencijalni problem u realizaciji može da bude povezan sa malom propusnom moći Blockchain mreže, kao što je to trenutno slučaj sa Bitcionom, gde postoje jako izražena uska grla, pa je nekada potrebno čekati i po nekoliko časova da bi se dobila potvrda o obavljenom transferu. Ovo je ipak posledica ne baš najsrećnije rešenog dizajna mreže Bitcoin i verujemo da će slične mreže u budućnosti imati manje ovakvih problema.

Mnogi poznavaoci teme poistovećuju trenutnu situaciju sa stanjem u kojem se nalazio internet tamo neke 1995. godine. Potencijal je prepoznat, postoji veliki interes i još je potrebno pričekati da se razvije infrastruktura koja će omogućiti još jednu veliku revoluciju. Uvođenje Blockchain tehnologije je jedna od tačaka koja planira da se pokrene na narednom sastanku grupe najrazvijenijih zemalja, poznate kao G20. To dovoljno govori o tome koliko je ozbiljna stvar u pitanju.

Igor S. RUŽIĆ

 
Tehnologija Blockchain
Šta mislite o ovom tekstu?
Sporovi oko slobodnog interneta
Bezbednost
Opasnosti interneta i moralne panike
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera