Gigabyte GA-B250-HD3P, MSI B250M Mortar Arctic i Asus Strix B250F

Klasifikacija Intelovih čipseta namenjenih desktop mašinama, odavno je dobro poznata svima koji se iole interesuju za ovu materiju. U skladu sa tom klasifikacijom, čipseti sa prefiksom B pripadaju biznis klasi, odnosno, namenjeni su kancelarijskoj upotrebi. Poznato je da kancelarijske mašine, iako uglavnom ne trpe neka naročito velika opterećenja, često dugo ostaju uključene, a neke se gotovo nikad i ne isključuju tokom svog radnog veka. Zbog toga je imperativ da komponente od kojih su sastavljene budu kvalitetne i robusne. Već godinama je upravo takva većina modela ploča na koje se ugrađuju Intelovi B čipseti. Međutim, u poslednjih nekoliko generacija serije matičnih ploča sa ovim čipsetima počele su da privlače pažnju korisnika koji nikako ne mogu da se svrstaju u kategoriju ljudi kojima je Intel namenio B čipset. To su, naravno – igrači. Svi oni koji ne vole da mnogo petljaju oko hardvera i koji ne žele da razmišljaju o tome hoće li overklokovani procesor biti dovoljno stabilan ili otkazati poslušnost usred igranja, i koji prosto žele da uživaju u igranju, a pritom nisu naročito zahtevni kada je u pitanju dodatna oprema, obično odaberu upravo neku od ploča sa Intelovim B čipsetom kao osnovu svoje mašine.

Uvidevši da su ploče sa ovim čipsetom sve češći izbor igrača, većina proizvođača je zanemarila Intelove preporuke i svoje modele B serije počela da prilagođava upravo potrebama igrača, pre nego zahtevima poslovnih korisnika. Sa Skylake i Kaby lake generacijama, Intel je B150 i B250 čipsete doveo na tako visok nivo kada su u pitanju mogućnosti, da se jaz između njih i jačih verzija čipseta toliko smanjio, da je ogromnoj većini korisnika postao maltene nevidljiv. SLI konfiguracije nikada nisu bile manje popularne i isplative, dok su RAID mogućnosti čipseta postale potpuno bespotrebne kućnim korisnicima, posebno u eri izuzetno brzih M.2, ali i klasičnih SSD uređaja. Overklok je, takođe, postao zahtevniji nego ikada i gotovo da je izgubio smisao kada se u obzir uzmu svi dodatni troškovi koje iziskuje. Dakle, izvorno business čipset je potpuno zasluženo i sasvim nenametljivo postao mainstream igračka platforma. Pogledajmo šta možemo da očekujemo od nove B generacije, sa oznakom B250.

Gigabyte GA-B250-HD3P

Za početak, pozabavićemo se jednom punokrvnom biznis pločom, koja u potpunosti prati Intelove smernice, mada je to apsolutno ne sprečava da postane osnova jedne gejmerske mašine. Naponska sekcija izvedena je u šest faza, a njene komponente samo delimično prekrivaju aluminijumski hladnjaci skromnih dimenzija. Ovo je prilično nesvakidašnje rešenje koje će dovesti do neravnomernog zagrevanja naponske sekcije, ali s obzirom na to da je overklok kao mogućnost isključen, ovakva konfiguracija ne bi trebalo da ima problema sa pregrevanjem tokom dugotrajnog intenzivnog naprezanja, pogotovo ako se u obzir uzme da su dve „nehlađene” faze zapravo namenjene napajanju integrisanih grafičkih jezgara u procesoru.

Konfiguracija slotova za proširenje podržava dvostruke Crossfire sisteme, ali je drugi slot ograničen na x4 režim rada, što će svakako negativno uticati na ukupne performanse. Na ploči se nalaze čak tri PCI-E slota pune dužine, kao i dva koja koriste x1 konektor. Tu je i stari, klasični PCI slot. Navikli smo se već na to da je PCI magistrala besmrtna i za sva vremena, ali u ovom slučaju je to možda i očekivano rešenje, jer je reč o business ploči, pa otud verovatno i interni serijski i paralelni konektori, da slučajno neki HP LaserJet 4, proizveden pre četvrt veka, ne bi otišao u prevremenu penziju.

Na ovom modelu prisutan je i SATA Express konektor, zajedno sa osam klasičnih SATA konektora i jednim M.2 slotom. SATA Express podržava brzinu od maksimalnih 16 gigabita u sekundi i deli magistralu sa dva klasična SATA porta, tako da nije moguća njihova istovremena upotreba, odnosno, ukoliko se koristi SATA Express port, korisniku je na raspolaganju „samo” šest SATA portova, što je za ovu klasu ploče zaista odlično. M.2 slotu obezbeđen je protok po x4 standardu i kompatibilan je sa SSD uređajima izvedenim i po PCI-E i po SATA standardu, u svim raspoloživim dužinama.

Audio sekcija zasnovana je na zvučnom procesoru Realtek ALC892 , koji takođe nije poslednja reč tehnike, ali je zato potpomognut namenskim audio-kondenzatorima, dok je čitava audio-sekcija obasjana žućkastim LED osvetljenjem. Za mrežu je zadužen Intelov gigabitni kontroler, na šta uvek gledamo sa odobravanjem. Zadnji panel je uobičajeno popunjen, ali je primetan nedostatak DisplayPorta čije je mesto zauzeo analogni D-Sub (VGA), a koji je još uvek poprilično zastupljen u kancelarijskom okruženju.

Ploča ostavlja odličan utisak, naročito ako se u obzir uzme i cena od stotinak evra. Svojim mogućnostima zadovoljiće prohteve velikog broja prosečnih korisnika, a igračima će pružiti solidnu osnovu i pri tom im omogućiti da malo uštede, i razliku u ceni ulože u bolju grafiku, na primer.

MSI B250M Mortar Arctic

Mortar je pravi primer relativno jeftine gejmerske ploče. Kao takva, najviše pažnje posvećuje estetskom utisku. Arctic serija MSI ploča koristi sivo-belu kombinaciju boja koja zaista deluje efektno, a pri tom je upotpunjena i belim LED osvetljenjem koje obasjava čitavu zadnju stranu ploče. Pored toga, tehnički detalji poput šestofazne naponske sekcije koju prekrivaju masivni hladnjaci, odličnog rasporeda svih konektora i SATA portova okrenutih pod uglom od 90 stepeni, zaista doprinose odličnom vizuelnom utisku. Ipak, mogućnosti koje pruža Mortar znatno su skromnije u odnosu na Gigabajtov model, barem kada je u pitanju povezivanje periferija. Tome neminovno doprinosi i mATX format ploče, koji zbog fizičkih dimenzija diktira mnoge kompromise. Tako je PEG slot postavljen na prvo mesto, što u kombinaciji sa M.2 slotom koji se nalazi između njega i procesorskog podnožja, može da stvori popriličnu gužvu u centralnom delu ploče i znatno podigne temperaturu okolnih komponenata.

Pored PEG slota, tu je još jedan PCI-E slot pune dužine, ali on je izveden po x4 standardu, kao i dva PCI-E x1 slota, od kojih će jedan svakako biti neupotrebljiv ako se koristi grafička kartica. Pomenuti M.2 slot podržava protokole SATA i PCI-E i izveden je u skladu sa x4 specifikacijom, a tu je i šest klasičnih SATA portova, dok je SATA Express izostavljen.

Zvučna podrška izvedena je na sličan način kao kod prethodno pomenutog modela, s tim što je primetan nedostatak konektora za optički izlaz. I u ovom slučaju upotrebljen je Intelov mrežni kontroler, dok se umesto D-Sub konektora na zadnjem panelu našao DisplayPort, zajedno sa standardnim DVI i HDMI konektorima. Zadnji panel prekriven je svojevrsnim „oklopom” koji, sem estetske, nema nikakvu funkciju.

Cena Mortara viša je za oko 20 evra u odnosu na Gigabajtov model, a za razliku u ceni dobija se samo jači estetski utisak. Ipak, sigurni smo da će mnoge potencijalne vlasnike mlađeg uzrasta „kupiti” pozadinske LE diode i efektna kolorna šema. Ploča uopšte nije loša, naprotiv, ali joj smanjene dimenzije nameću neke kompromise, naročito po pitanju zagrevanja grafičke kartice, procesora i M.2 uređaja.

Asus Strix B250F

Ova ploča pripada Asusovoj seriji uređaja RoG (Republic Of Gamers), dobro poznatoj među igračkom populacijom. Iako već na prvi pogled deluje znatno skromnije od nekih modela koji pripadaju ovoj seriji, B250F joj svakako pripada, jer je u svakom svom delu prilagođena potrebama igrača.

Naponsku sekciju čini osam faza sastavljenih od izuzetno kvalitetnih komponenata, što u kombinaciji sa čipsetom lišenim mogućnosti overkloka, predstavlja popriličan overkill, ali sve te naponske faze i masivni hladnjaci prosto deluju moćno i privlače pažnju ciljane publike.

Slotovi za proširenje podrazumevaju dva PCI-E pune dužine i četiri x1 slota. Razmak između PEG i susednog PCI-E slota je dvostruk, tako da instalacija grafičke kartice koja zbog veličine hladnjaka zauzima prostor dva slota, neće onemogućiti upotrebu nekog x1 uređaja u susednom slotu, što je za svaku pohvalu.

Kada su u pitanju skladišni uređaji, pažnju privlače dva M.2 slota i šest SATA konektora, dok su U.2 i SATA Express interfejsi izostavljeni. Utisak kvari podatak da samo donji M.2 slot podržava PCI-E uređaje, dok je gornji ograničen na upotrebu isključivo sa uređajima koji funkcionišu u skladu sa SATA standardom. Ipak, igračima su daleko važniji brzi M.2 uređaji, pa će se verovatno pre odlučiti da iskoriste donji slot, koji je odlično pozicioniran i udaljen od glavnih izvora toplote – procesora i grafike.

Zvučnu podršku čini SupremeFX S1220 zvučni procesor, čija osnova je, zapravo, Realtekov ALC1220 čip, ali koji je u Asusovom rešenju dodatno unapređen, elektromagnetno izolovan i potpomognut Nichicon audio kondenzatorima i namenskim pojačalom za slušalice, dok je mrežni kontroler Intelov, identičan onom kod Gigabyte i MSI modela.

LED šarenilo postalo je nezaobilazan detalj na igračkim pločama, pa po tom pitanju ni ovaj model nije izuzetak. AURA sistem rasvete, u poređenju sa nekim skupljim modelima, izveden je vrlo skromno, i korisniku pruža mogućnost izbora nijanse i režima rada samo jednog LED modula, koji je smešten uz gornju desnu ivicu ploče, a podržava i povezivanje jedne dodatne LED trake. Ipak, AURA je vrlo složen hardversko-softverski sistem za kontrolu osvetljenja, pa ne sumnjamo da je čak i u ovako skromnoj izvedbi solidno uticao na ukupnu cenu ploče, koja se na našem tržištu kreće oko cifre od 150 evra. To je čak 50 odsto više od Gigabajtovog modela, čime je ova ploča cenom maltene izjednačena sa jeftinijim Z270 pločama! Asusov model jeste više prilagođen igračima i raspolaže boljom zvučnom podrškom, ali po pitanju funkcionalnosti ne prevazilazi druga dva modela. To potvrđuju i rezultati testova, koji su identični kod svih testiranih modela.

• • •

Posle ekstenzivnog druženja sa ova tri modela, došli smo do zaključka da je B250 vrlo moćan čipset koji će ozbiljno ugroziti prodaju jačih verzija Intelove mainstream platforme. Neopravdano visoki zahtevi za uspešan overklok, iščezavanje RAID konfiguracija na kućnim mašinama, ali i sve slabija podrška za grafičke sisteme sa više kartica, gotovo da brišu razlike između slabijih i jačih verzija. Jedina realna mana je duplo manji broj PCI-E linija koje B250 podržava u odnosu na Z270 – 12 naspram 24, što ograničava ukupan broj raspoloživih USB i drugih uređaja, ali takav kompromis je više nego prihvatljiv kada se u obzir uzme cenovna razlika. Na primer, Gigabyte ploča sa Z270 čipsetom je četrdesetak evra skuplja od istog takvog modela HD3P sa B250 čipsetom, a kod jačih primeraka je ta razlika i veća. Da li je vredna ulaganja, to ostaje na budućim vlasnicima da procene. Po našem mišljenju, jednostavno nije.

Vladimir TRAJKOVIĆ