LG 34UC79G

Doba zakrivljenih monitora definitivno je stiglo. Zbog toga ne čudi što su sve više zastupljeni i među modelima namenjenim igračkoj populaciji. Iako je ovo ko zna koji put da testiramo zakrivljeni monitor, ne možemo a da ne pomenemo da se on neće dopasti svakome, naročito kada je izrađen u ultrawide, odnosno 21:9 formatu. Doduše, sa tako naglašenom širinom insistiranje na zakrivljenosti najviše i ima smisla, ali svejedno, „krivine” nisu za svakoga.

Model koji smo ovog puta testirali delo je korejskog giganta LG. Izgledom prilično podseća na neke modele ovog proizvođača sa kojima smo se ranije susretali, na primer LG 34UC97 (SK 4/2015), ali mu je pedigre bitno drukčiji i ovoga puta je znatno više prilagođen igranju. To je već vrlo jasno i posle letimičnog pogleda na specifikacije, u kojima je sa ponosom navedeno da ovaj monitor koristi IPS (tačnije, AH-IPS) tip panela sa osvežavanjem od čak 144 herca, što je do skoro bila privilegija najboljih modela sa inferiornijim (po pitanju kvaliteta reprodukcije) TN ekranima.

Ovako visoku brzinu osvežavanja slike prate ipak nešto tromiji pikseli od onih u pomenutim TN monitorima, pa je brzina prelaska iz sive u sivu, odnosno ’GTG’ stavka deklarisana na pet milisekundi. Međutim, uz malo softverskih trikova moguće je umanjiti zamućenje slike prilikom brze promene prikazane slike, te tako (po navodima proizvođača) postići isti efekat kao da je brzina odziva piksela na nivou od samo jedne milisekunde.

Brzina svakako nije jedini detalj kojim će ovaj model privući igrače, pa je LG dodao još nekoliko opcija koje će im biti korisni, poput Dynamic Action Sync, koji bi trebalo da umanji efekat fenomena poznatog kao input lag, a tu je i Black Stabilizer, opcija koja igranjem sa gamma vrednostima naglašava tamne detalje na tamnoj pozadini, te olakšava uočavanje nindže u mraku. Ako ste pomislili da je tako nešto pomalo lame i da korisniku pruža nefer prednost, šta tek reći za opciju on-screen nišana koji je moguće aktivirati u igrama koje ne raspolažu tom opcijom ili je bar nemaju na višim nivoima težine, kako bi stvorile upečatljiviji osećaj realnosti.

Spisak opcija prilagođenih igračima nastavlja se kroz nekoliko različitih radnih režima izvedenih putem FPS, RTS i ostalih preseta, koji su prilagođeni određenim vrstama igara ili pak uživanju u filmovima. Kao kruna svih opcija koje bi trebalo da poboljšaju ugođaj igranja, tu je i podrška za AMD-ovu FreeSync tehnologiju i promenjivu brzinu osvežavanja slike u rasponu od 50 pa do maksimalnih 144 herca.

Kako je ovo monitor koji je, pre svega, namenjen igračima, jasno je da je moralo da bude kompromisa na nekim poljima. Pre svega, to se odnosi na rezoluciju. U odnosu na druge modele ovog formata i identične dijagonale, ovoga puta rezolucija iznosi tek 2560 × 1080 piksela, što je ekvivalent ultraširokom 1080p standardu. To ima svojih prednosti, koje se najviše ogledaju u znatno nižoj hardverskoj zahtevnosti u odnosu na široke, pa čak i standardne 1440p ili više rezolucije. Ima i mana, od kojih je najveća primetna pikselizacija, odnosno relativno velika površina svakog pojedinačnog piksela, pri čemu je svaki od njih jasno uočljiv na manjem rastojanju od površine ekrana. Pri tom, ni spisak igara koje podržavaju ovu rezoluciju nije naročito dug.

Pored niže rezolucije za dijagonalu od 34 inča, primetan je i uži spektar boja koje 8-bitni ekran može da prikaže, a koji dostiže tek 73 odsto NTSC standarda. Igračima to neće biti preterano bitno, ali je ovaj model prilično neupotrebljiv za poslove gde je verna reprodukcija boja imperativ. Prosek svakako popravlja odlična uniformnost i vrlo nizak stepen „probijanja” pozadinskog osvetljenja koje je primetno tek kada je intenzitet osvetljenja postavljen na vrednosti blizu maksimalne. Inače, jačina osvetljaja nije na zavidnom nivou, ali igrači koji vole da sate i dane provode u zamračenim prostorijama to apsolutno neće primetiti. Površina ekrana je matirana, što povoljno utiče na uklanjanje refleksije okolnih izvora svetlosti i donekle kompenzuje skromnije domete pozadinskog osvetljenja. Za pohvalu je i to što ugrađene svetleće diode ne koriste PWM princip regulacije intenziteta svetlosti, što povoljno utiče na brzinu i stepen zamaranja očiju korisnika, pa će igračke sesije moći duže da potraju.

Postolje je dovoljno stabilno, ali zbog „elegantnih” linija neće moći da sakrije kablove. Omogućeno je podešavanje monitora po visini i nagibu, a primetan je nedostatak opcije za makar mali stepen rotacije oko vertikalne ose, odnosno rotiranje u stranu. Na zadnjoj strani monitora izvedeni su svi priključci. To su jedan DisplayPort, dva HDMI video ulaza, kao i dva USB 3.0 porta od kojih jedan raspolaže fast charge opcijom. Tu su i audio pass-through i konektor za eksterno napajanje. Da, ni ovaj model nije pošteđen toga da za sobom vucara „ciglu” za napajanje, ali to je danas moderno.

Monitor se isporučuje fabrički kalibrisan i sa takvim podešavanjima gotovo da izvlači maksimum iz nešto skromnijeg kolornog gamuta koji ekran pruža, tako da budući vlasnici uglavnom neće morati da troše vreme na dodatna podešavanja. Inače, svim podešavanjima se pristupa uz pomoć malenog džojstika koji se nalazi pri dnu sredine donje strane monitora. Interfejs menija je solidno osmišljen, ali nepogrešivost u pristupanju željenim opcijama ipak zahteva malo vežbe i privikavanja.

Ukupan utisak koji je ovaj model ostavio na nas je sasvim solidan. Bez izraženih mana, uz konzervativan stepen zakrivljenosti koji će čak i korisnicima koji nisu ljubitelji „krivina” pružiti dobru šansu da se naviknu na novi trend. Možda će ipak cena od oko 80K dinara odbiti deo potencijalnih kupaca, ali uprkos nešto nižoj rezoluciji (koja je za uživanje u igranju dovoljna većini igrača), ne treba ispustiti iz vida brzinu ekrana i kvalitet reprodukcije boja koja je, i pored ograničenja, ipak na vrlo visokom nivou za jedan igrački monitor.

Vladimir TRAJKOVIĆ