Iako je Counter-Strike nastao kao modifikacija za Half-Life, njegova zaraznost i oštar dizajn koji godi takmičarskom duhu brzo su od moda napravili jedno od najvećih imena u svetu multiplayer igara. Gotovo da nema onih koji barem nisu čuli za igru (ako je već nisu probali), a broj fanova je odavno multimilionski. Popularni Kanter, uprkos Source Engine apdejtu iz 2004. godine, danas deluje poprilično zastarelo, te su se Valve i Hidden Path Entertainment još jednom udružili ne bi li sproveli u delo još jedan veliki fejslift. I bi Counter-Strike: Global Offensive.

Iako je suštinski deo igre good to go, CS:GO je zasad u zatvorenoj beta fazi razvoja, pa pristup ima samo mala grupa od desetak hiljada igrača. Ništa elementarno ne nedostaje, ali je po skromnom arsenalu i skromnijem izboru mapa očito da igra nije gotova.

„Dobri momci”, a.k.a. kontrateroristi, napokon su shvatili poentu kamuflaže, tako da se više ne šetkaju u teget opremi po oblastima peščanih nijansi. Interesantniji od njih su negativci, koji umesto crnih fantomki nose marame „palestinke” kao improvizovane maske. Teroristi su sada realističniji, sa svakodnevnom nošnjom i ponekom paklicom „marlbora” u džepu, a koriste čak i drugačije noževe od svojih protivnika. Sve ovo, zajedno sa novim izgledom oružja, stvara prilično vizuelno uživanje, ali igra i dalje „leži” gotovo isto kao i prethodnici, tako da navikavanje neće biti teško, jer je tempo identičan.

Postavlja se pitanje zašto se baktati sa CS:GO ako, sem šminke, ne donosi nikakve veće promene. Ima i nekoliko novosti – na prvom mestu, nove pucaljke. Pored proširenog izbora pušaka, pištolja i mitraljeza, najavljene su i neke pikanterije. Na primer, Zeus x27 je veliki brat onoga što nam je poznato kao tejzer; za razliku od električnog peckanja, koje u najboljem/najgorem slučaju onesposobi metu i ozbiljno joj upropasti dan, Zevs ubija „iz prve” i može da opali samo jednom.

Drugi interesantni dodaci arsenalu su nove vrste ručnih bombi. Pored Molotovljevog koktela, koji uvodi taktički element area deniala još efikasnije nego fleševi i dimne bombe i zadovoljava piromanske strasti, tu je i Decoy Grenade, koja proizvodi zvuk pucnjave kad se baci i služi za zbunjivanje kako neprijateljskih radara tako i umova. Još jedna bitnija promena je u načinu na koji se oprema deli – kontrateroristi više ne mogu da kupe Defusal Kit, već se on nasumično dodeljuje dvojici na početku runde.

Ima i novosti na višem nivou – u CS:GO sada postoje dva osnovna moda igranja: Casual, u kojem je pancir besplatan, igrači imaju više novca, friendly fire je isključen, a spectatori mogu da posmatraju oba tima, i Competitive, usmeren na ozbiljnije igrače, koji više podseća na stariji CS, bez pogodnosti Casual moda. Pored ove dve opcije, igrači će dalje moći da biraju između klasičnog načina igranja i novih modova kao što su Arsenal i njegovi podmodovi, koji je baziran na Gun Game modu za CS:Source i u kojem se naoružanje ne kupuje novcem, već se od pištolja do big gunsa napreduje killovima.

Podrazumevani novitet biće i matchmaking sistem, koji će osigurati da novi igrači ne upadaju u hard core partije gde će ih iskusniji igrači samleti, već će biti grupisani sa sebi sličnima. U isto vreme, statistike koje određuju igračevu veštinu, tj. skill, rangiraće se, pa će postojati i leaderboardovi koje će igra sama pratiti i objavljivati. Sve je ovo sa ciljem da se s jedne strane ponovo okupe stari poštovaoci franšize na svežoj verziji igre i opet uspostavi gorući takmičarski duh koji je neodvojiv od Kantera, ali i da se privuče nova publika, koja će ovog puta dolaziti i iz sveta konzola. Ovo je prilično ambiciozan potez, jer se razlike u nišanjenju mišem i džojstikom, po nekima, uopšte ne mogu prevazići...

Izgleda da se Valve „navukao” na izdavanje ispoliranih verzija popularnih starijih igara bez ikakvih radikalnih promena, kao što smo videli i na primeru Dote 2. Counter Strike: Global Offensive, čak i nedovršen, zaista obećava da će biti dostojan prestolonaslednik, a tu je i činjenica da se u žanru multiplayer pucačina ista igra sa drugim pakovanjem lako provlači. Doduše, pitanje je da li će okoreli, konzervativni fanovi olako preći na novu igru i kupiti još 25 miliona primeraka (rekord CS-a) suštinski iste igre. Diskutabilno je i to da li je Casual mode dovoljno casual da privuče auditorijum koji nije navikao na surovost i newb-unfriendly okruženje Kantera.

Rastko SIMIĆ