Bitcoin u Srbiji

Imali smo priliku da popričamo sa Donaldom Normanom, jednim od ključnih ljudi koji stoje iza ekosistema Bitcoin

Kada smo u julu prošle godine pisali o bitcoinu, svetla budućnost ove digitalne kriptovalute nije bila izvesna. Posle nagle popularnosti, kada se za jedan bitcoin davalo i 30 dolara, serija hakerskih napada ukazala je na sigurnosne probleme, što je uplašilo veliki broj ljudi. Vrednost bitcoina survala se u provaliju.

Međutim, ova valuta je krajem 2011. počela sve više da se oporavlja. Njena vrednost stabilno raste, i u vreme pisanja ovog teksta jedan bitcoin vredi nešto više od šest dolara. Iako je nemoguće predvideti šta će se desiti u narednom periodu, stvaranje novog Bitcoin klijenta i inicijativa da celokupan proces bude više user-friendly mogu da utabaju put ustoličenju digitalnog novca kao nove metavalute, koja bi se koristila za brz i decentralizovan prenos novca na međunarodnom nivou.

Da bismo saznali kakva je perspektiva ove kriptovalute i koje sve prepreke tu postoje, razgovarali smo sa Donaldom Normanom, izvršnim direktorom menjačnice Intersango i suvlasnikom konsultanstke firme BitCoinConsultancy, koja trenutno razvija novu verziju klijenta, predviđenu da zameni postojeći. Norman je posetio Beograd, gde je 18. januara u klubu „o3one” održan prvi lokalni Bitcoin događaj.

Norman nam je tom prilikom objasnio da bitcoin, prema njegovom mišljenju, nije značajan zato što je to nova valuta ili novi način plaćanja (poput servisa PayPal ili kreditnih kartica), već zato što se radi o novoj tehnologiji koja omogućava postojanje decentralizovane digitalne valute: „Iako su digitalne valute postojale i ranije, one su bile samo digitalna apstrakcija postojećih valuta. Bitcoin je prva digitalna valuta koju možete da posedujete i koristite. Ostale valute baziraju se na obećanju banke, kompanije ili neke institucije. Sa bitcoinom ne morate da verujete trećoj strani”.

Prema Normanovim rečima, najveća vrednost bitcoina leži u činjenici da je to decentralizovana valuta: „Sve centralizovane valute, dakle sve sem bitcoina, zavise od centralne tačke. Takođe, bilo da je reč o servisu PayPal, Visa ili Mastercardu, ne postoji način da centralizovane valute funkcionišu, a da ne iziskuju troškove od korisnika. Sistem Bitcoin je prvi koji pruža mogućnost da stvorimo fer tržište, gde se troškovi transakcija približavaju operativnim troškovima. Kada više nema posrednika koji uzima visoku proviziju pa može nedemokratski da ograničava konkurenciju, svet postaje bogatije mesto”.

Norman ne krije da veruje u veliki potencijal ovakvog sistema: „Bitcoin je važan jer bi cena življenja bila znatno niža. Svet bi bio bogatiji. Nova tržišta bi cvetala i bila bi otvorena nova radna mesta”.

Kada je reč o sigurnosti, Norman je objasnio da Bitcoin nikada nije hakovan. On se, prema njegovim rečima, oslanja na enkripciju koja je podjednako jaka kao i kod banaka ili čak kod nuklearnih postrojenja. „Međutim, kada menjate bitcoin za neku drugu valutu, morate da verujete trećoj strani. Na mladom bitcoin tržištu bilo je nemarnih web menjačnica, ali sada vidimo sve ozbiljnije i pouzdanije trgovce koji prihvataju tu valutu”, dodao je Norman, i predložio upotrebu sigurnih i legalnih sajtova za razmenu bitcoina, kakav je recimo njegov Intersango.com. Takođe, veoma je popularan i Mt.Gox (mtgox.com).

Međutim, iako su dostupne pouzdane menjačnice, Bitcoin je daleko od mainstreama. Norman veruje da će se i to promeniti: „Baš kao i Internet osamdesetih, tako i Bitcoin mora da postane više user-friendly. Prošle godine bilo je važnih koraka i sada većina ljudi koji se dobro snalaze na računaru mogu da koriste bitcoin”. On se nada širem usvajanju, čak i od strane većih kompanija posle revizije klijenta, na čemu radi njegov BitCointConsalting. Prema njegovim rečima, Bitcoin će tada postati fleksibilniji, tako da će svako imati mogućnost da ovaj sistem bolje prilagodi svojim potrebama.

Norman smatra da, sem kreiranja sistema koji je pogodniji za sve korisnike, Bitcoin može da postane uspešan i putem širenja ideje o prednostima ovog sistema. Kao dobar primer naveo je pozitivno pominjanje u popularnoj TV seriji „The Good Wife” (http://youtu.be/SohEf5dF45g): „Ljudi počinju da razumeju društveni potencijal Bitcoina”.

Kako je reč o zaista revolucionarnom konceptu koji bi pojedinci i kompanije mogli da usvoje u većoj meri, nameće se i logično pitanje pokušaja državne regulacije. Norman misli da je regulacija celog Bitcoin sistema nemoguća, kada se ima u vidu način njegovog funkcionisanja: „Samo trgovci mogu da budu regulisani. Bitcoin sam po sebi ne može da bude regulisan. Ako napravim kompaniju koja će prodavati fizičku robu, Vlada može da me primora na to da poslujem u skladu sa regulativom. Ali, oni ne mogu da regulišu Bitcoin”.

„Vlade zemalja ne mogu da promene matematički predefinisane zakone po kojima Bitcoin funkcioniše i ne mogu vas zaustaviti u tome da ga koristite. Pokušaj zaustavljanja kriptovanog saobraćaja na Internetu srušio bi čitavu infrastrukturu – uključujući tu i banke. Prednost Bitcoin sistema je u tome što nije centralizovan, pa ne postoji tačka od koje sve zavisi, koja bi mogla da se napadne. Bitcoin ne može da se kontroliše, iskvari i koristi za manipulisanje radi neetičke finansijske dobiti”, dodao je Norman.

Važna prednost sistema Bitcoin leži i u činjenici da on može da predstavlja bolju alternativu Western Unionu: „Bitcoin je već bolja alternativa, a u mnogim zemljama je sada lako naći nekog ko prihvata bitcoine, kao što je lako naći kancelariju Western Uniona. Kako više ljudi bude koristilo taj sistem, tako će ga i više trgovaca prihvatati”.

Perspektiva Bitcoina u Srbiji

Istom prilikom popričali smo i sa Borisom Prpićem iz bitcoin.rs. On veruje u to da će Bitcoin zaživeti u Srbiji paralelno sa rastom popularnosti u svetu, jer je Internet kao globalna mreža pokazao da se trendovi brzo šire.

Ipak, da bi se to desilo, moraju da se ispune neki uslovi: „Da bi Bitcoin ekonomija počela da se razvija kod nas, potrebna je osnovna infrastruktura u vidu online menjačnica gde bi građani mogli na jednostavan način da zamene dinare za bitcoine i obratno”, rekao je Prpić, i dodao: „Planiramo da, ako ne naletimo na pravne prepreke, do aprila otvorimo menjačnicu na sajtu bitcoin.rs”.

Prpić vidi posebnu priliku za sistem Bitcoin u Srbiji zbog činjenice da kod nas PayPal još nije stigao: „PayPal još ne posluje ovde, pa Bitcoin može da postane odlična alternativa za plaćanje ljudi koji rade na stranom tržištu. Pored toga, naša dijaspora može da koristi Bitcoin za slanje novca u Srbiju bez velikih provizija koje imaju servisi kakav je Western Union”.

U Srbiji trenutno nema servisa i usluga na Internetu koji nude bitcoin kao sredstvo plaćanja, ali to je razumljivo, jer trenutno i nema načina da se taj novac zameni za dinare. Ipak, ako na sajtu bitcoin.rs počne sa radom menjačnica, onda će ekipa iza ovog projekta, prema rečima Prpića, pokušati da identifikuje slučajeve gde su bitcoini najkorisniji građanima: „Pokušaćemo u takvim slučajevima maksimalno da uprostimo upotrebu, kako bi bitcoini postali dostupni celoj populaciji”.

Ivan VESIĆ